Naprotiv, mnogi su, uglavnom zbog respiratornih infekcija i pod temperaturom, kod lekara dolazili u pratnji roditelja.
Lekari, međutim, priznaju da se pravo koje je dato tinejdžerima znatno kosi sa njihovim iskustvom. Oni očekuju da će u mnogim situacijama biti na ”tankom ledu”, jer će pacijenta morati da privole da dozvoli da se u rešavanje problema uključe i roditelji, a da, ipak, sačuvaju njegovo poverenje.
“Ako se dete tome izričito protivi, mi ćemo morati da poštujemo njegovu želju, ali bojim se da to nije baš u interesu pacijenta. Imali smo slučaj devojčice koja je dobila infektivnu mononukleozu, roditelji nisu znali gde je, a dete se posle pet-šest dana odsustva od kuće, obratilo nama. I šta je trebalo da radimo u takvoj situaciji? Naravno da moramo da obavestimo roditelje“, kaže dečja lekarka dr Slavica Kalezić Milošević, koja je i direktorka Doma zdravlja Palilula.
Pedijatri u školskim dispanzerima kažu da, uz sve uvažavanje mladih pacijenata i poštovanje izmena Zakona, ne mogu da izdaju opravdanje za više od tri dana odsustva iz škole. U takvim situacijama od dece traže da dođu roditelji, pa će tek posle toga moći da dobiju opravdanje.
I u ”Starom gradu”, ”Savskom vencu”, ”Zemunu” u ponedeljak je potvrđeno ”Novostima” da u školskim dispanzerima od početka meseca nije bilo ”kriznih situacija”. U Ministarstvu zdravlja, pak, kažu da u sprovođenju novog prava mladih pacijenata i ne očekuju probleme u praksi i tvrde da ono, nasuprot kritikama velikog broja roditelja, nije na štetu dece.
Iako se zalaže za to da se u Srbiji implementiraju prava koja pacijenti imaju u razvijenim evropskim zemljama, Miroslav Petrović, predsednik Udruženja ”Pravo na zdravlje”, smatra da poslednje izmene zdravstvenih zakona ”nemaju veze ni sa Evropom, ni sa zdravim razumom”.
“Ako dete do 19. godine za operaciju klempavih ušiju mora da donese saglasnost roditelja, ne vidim zašto bi samostalno odlučivalo o drugim zdravstvenim problemima“, kaže Petrović.