Mladen Cvijetić jedan
je od osnivača Omladinsko studetnske akcije, sekretar stranke Zajedno! u Novom
Sadu i jedan od organizatora protesta “Srbija protiv nasilja”.
Nakon njegovog privođenja
15.6. u Novom Sadu koje su realizovali pripadnici interventne policije zbog
činjenja tzv. djela “samovlašće”, Cvijetić je pušten na slobodu
neprimjenjivanjem tridesetodnevnog zadržavanja.
U razgovoru za BUKA
magazin Cvijetić tvrdi da se aktuelna vlast u Srbiji grčevito drži svojih poluga
zloupotrebe moći.
“Srbima,
Albancima i drugima na ovim prostorima neće biti bolje dok ne skinemo sa vlasti
one koji nas režirano vode u sukobe” – ističe Cvijetić.
Kako je policija objasnila razloge
upotrebe interventne jedinice prilikom Vašeg zadržavanja, lišavanja slobode?
Koji su razlozi zbog kojih ste privedeni?
Pripadnici
interventne jedinice mi, prilikom privođenja, nisu saopštili pravne osnove
istog. Kasnije je rečeno je da nisam odgovarao na sudske pozive, koji mi nikada
nisu stigli! Podsećam, postoje procedure i mehanizmi – prvo pošta, ali mejl
komunikacija, telefonski poziv, koji se praktikuju, ali ih niko nije upotrebio.
Privođenje je stoga protivzakonito i svakako da spremam tužbu, u konsultacijama
sa advokatom. Takođe, još uvek nisam upućen u konkretnu materiju optužnice,
biću upućen na narednom ročištu. Zasad je samo rečeno da sam optužen za
“samovlašće”, da sam tobož prisvojio nešto tuđe imajući na umu da to
pripada meni. Šta sam to navodno prisvojio, kada, gde, od koga – ništa mi od
toga nije rečeno. Ipak, da pravna država nije skroz uništena pokazuje činjenica
da je sudija radio profesionalno i ukinuo meru na brzinu određenog pritvora, te
ću se braniti u redovnom postupku.
Koje su konsekvence targetiranja
pojedinaca i grupa koje provodi aktuelna vladajuća većina?
Efekat
nije zastrašivanje opozicionih političara i aktivista – niti je to cilj – već
zastrašivanje drugih građana koji bi se pridružili borbi za slobodno društvo.
Ljudi se boje odmazde, političke pa i fizičke kazne, ali i sramoćenja njihovog
imena, što upravo pokušavaju da urade kroz moj primer. Ali svima kažem: niko me
ne može “načiniti” nepoštenim nego ja sam. A taj film neće gledati, i
vreme i ‘moje ja’ će to dokazati, što na sudu, što svakog dana mog života.
Da li je opozicija u Srbiji, skupa s
civilnim društvom, postavila zahtjeve koje vlast ipak nije spremna da provede?
Opozicija
je postavila najsmislenije zahteve, koji predstavljaju put u demokratizaciju i
razmontiravanje sistema nasilja. Drugo je što se vlast grčevito drži svojih
poluga zloupotrebe moći. Ali, ako budemo dovoljno istrajni, videćemo i njihovo
popuštanje. Sve su ovo pokazatelji njihove panike. Sad su oni počeli da se
boje, a društvo da se ohrabruje.
Kuda može odvesti veliki narodni
protest?
U
prve tek delimično slobodne izbore u poslednjih deceniju i više. Izuzev ako bi
došlo do nasilja na ulicama. Za takvo nasilje će pak, ako se ne urazumi,
isključivi krivac biti režim.
Da li aktuelna vladajuća većina
priziva sukob u regionu tokom kojeg bi ostala na vlasti manipulacijom novim
vanrednim stanjem?
Pre
bih rekao da sukobi u regionu služe za pravljenje konfuzije, skretanje pažnje
sa protesta, slabljenje protesta. A za sukobe je krivac Aleksandar Vučić,
zajedno sa drugim političkim elitama u regionu. Oni igraju ping-pong sa nama
kad god im to odgovara. Zato je naša poruka da Srbima, Albancima i drugima na
ovim prostorima neće biti bolje dok ne skinemo sa vlasti one koji nas režirano
vode u sukobe. “Glas koji o neprijatelju govori, glas je neprijatelja
samog” (Bertolt Breht).
Što
se vanrednog stanja tiče, smatram da bi to bila kap koja bi prelila čašu. Oni
ne smeju to da urade, to bi bilo previse “zatezanja omče”.
Je li ovo period pred „pad režima“
kakav je već viđen u Srbiji početkom 2000-ih?
Ovo
više nalikuje na 1996-97. Počeće padom velikih gradova. Tada sledi talas
ohrabrivanja, oduzimanja moći režimu koji ljude drži u stanju zastrašenosti i
ucenjenosti (desetine hiljada radnih mesta), razvoja lokalnih medija. Tada
kreće početak pada.