“Gljive su od velikog značaja za čovečanstvo. Zahvaljujući njihovom
postojanju dolazi do razgradnje lišća, granja, drvnog otpada raznih
vrsta i da nije njih mi bismo veoma brzo bili zatrpani biološkim
otpadom”, kaže Milka.
Stalno usavršava svoja znanja u razgovoru
sa poznavaocima, preko interneta i pomoću knjiga, a ima i Fejsbuk
sranicu “Koja je ovo gljiva”, posvećenu ovoj temi. Međutim, ono što nju
posebno brine jeste nekontrolisana i sve češća seča privatnih šuma što
uslovljava da gljiva ima sve manje, a poseban problem su i needukovani
berači.
“Kada posle berača prođem šumom ili nekim proplankom
osim što znam tačno šta su doručkovali, jer iza sebe ostave plastične,
kese, papire, pet ambalažu, vidim da su gljive brali potpuno
neselektivno i na tom mestu teško da će ponovo nići”, priča za RINU
Milka i dodaje da je naročito loše branje mladih gljiva.
“Mi
koji volimo prirodu ostavljamo mlade gljive zato što one nisu još uvek
ispunile svoju funkciju, to se naročito odnosi na vrganje koji su
najtraženiji. Mlada gljiva, koja ispod šeširića ima belo plodište gde se
nalaze spore i razlog njenog izlaska iz zemlje da produži vrstu, nisu
stigle da se vetrom ili na neki drugi način raznesu i kada se ona ubere,
to znači da ona nije ispunila svoju misiju, a pogrešno je i uvreženo
mišljenje da su one najkvalitetnije za ishranu”, tvrdi Milka.
Koliko je upotreba gljiva, ne samo jestivih, važna i rasprostranjena,
većina ljudi nije upoznata. Gljive se naročito mnogo koriste u
farmaciji, od pojedinih vrsta se sada u svetu prave vrhunski građevinski
materijali, a sve češće koriste se kao zamena za prirodnu kožu.
“Od gljiva se izrađuju šeširi, kape, torbe, obuća i sijaset drugih
proizvoda koji su se do sada pravili od kože životinja, o gljivama će se
svakako, u raznoraznim kontekstima i na raznim nivoima, tek pričati.”,
ističe Milka.
Zahvaljujući njoj njene komšije koje na Jelovoj
Gori žive decenijama su takođe zavoleli ovaj tajanstveni svet i
svakodnevno zajedno sa njom prate promene, ali i razmenjuju informacije i
jedni od drugih uče.
“Mi smo nekada od branja pečuraka kojih je
u ovim šumama imalo mnogo, školovali decu, pravili kuće, to je bilo
itekako plaćeno, ali recimo brali smo vrganje, sušili i predavali a
nismo znali da su jestivi. Ja nisam znala ni da je ježevka jestiva, ona
me je to naučila, a ja sam nju odvela tamo gde ih ima, da vidi koja je
to gljiva, a ona je meni pokazala bukovače i kako da ih razlikujem, jer
one mogu biti i otrovne, i to ako recimo ne rastu iz panja”, priča Olga
Mijatović koja je Milkin dolazak u njen komšiluk doživela kao veliku
radost i smatra je trećom ćerkom.
Velemajstor u spremanju jela od gljiva
Iako gljive imaju veliku upotrebnu rasprostranjenost, najčešće ih
vezujemo za gastronomiju, a Milka je pravi velemajstor u pripremanju
jela od gljiva, pa se na njenoj trpezi nađu neobična jela fantastičnog
ukusa.
“Nedavno sam napravila gozbu koja se sastojala od hleba
sa suvim vrganjima, čorbe od svežih i suvih vrganja, paštete od šumskog
pileta, kolača sa jetrenkom ili vučjeg mesa kako se u narodu naziva, a
nazdravljalo se rakijom sa tartufima”.
Ipak, kako kaže gljive
nije preporučljivo jesti svakog dana, a preporuke stručnjaka su da
gornja granica bude 1,5 kg svežih po osobi nedeljno. One su zbog svog
sastava i građe dodatak, nikada osnova jela, one popravljaju ukus.
Milka je odlučna da svoj život živi u skladu sa prirodom i u prirodi i
svaki dan započinje šetnjom kroz šume i livade, a usput osim gljiva
nabere i lekovite trave i cveće, od kojih je nedavno napravila slatko od
ljubičica, ali i liker od jorgovana.