Međutim, samo DS i SNS mogu da računaju na po pet miliona evra iz budžeta, kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbija.
Posle nešto manje od dva meseca kampanje, danas, poslednjeg
dana pred izbornu tišinu, sa sigurnošću se može reći samo to da će
učesnici izbora u izveštaje o finansiranju uneti veće iznose nego u
prethodnim izbornim ciklusima.
Razlog za to nije ukidanje
limita za prikupljanje sredstava iz privatnih izvora nego, prema rečima
Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija (TS),
činjenica da sada dobijaju mnogo više novca iz budžeta, pa će se
potruditi da nađu račune i troškove koji će „opravdati” iznose koje su
dobili i koje će tek dobiti iz državne kase.
Ako izborni
rezultati budu slični onome što pokazuje većina istraživanja javnog
mnjenja – da će dve najjače liste biti one koje predvode Srpska napredna
stranka i Demokratska stranka i da će se upravo njihovi lideri naći u
drugom krugu predsedničkih izbora – onda će ove dve liste prijaviti
barem oko pet miliona evra, jer bi otprilike po toliko sredstava mogli
da dobiju iz budžeta, procenjuje Nenadić. On kao poređenje navodi
podatak da su, prema prijavljenim troškovima, u kampanji za
parlamentarne izbore 2007. godine stranke potrošile ukupno 10 miliona
evra.
Kada je reč o parlamentarnim izborima, zakon nalaže da se
za parlamentarne izbore iz državne kase izdvoji 0,1 odsto, odnosno
nešto malo više od 844 miliona dinara. Po Zakonu o finansiranju
političkih aktivnosti, 20 odsto ove sume isplaćuje se podjednako svim
izbornim listama pre izbora, a veći deo će pripasti strankama koje uđu u
parlament i raspodeliće se srazmerno broju mandata svake od njih.
Za sprovođenje predsedničkih izbora iz republičkog budžeta biće
izdvojeno ukupno 1,39 milijardi dinara, od čega su 843 miliona dinara
predviđena za finansiranje izborne kampanje (ostalo ide za potrebe
Republičke izborne komisije). A za pokrajinske izbore iz budžeta AP
Vojvodina izdvojeno je 54,9 miliona dinara, po 27.450.000 za izbore po
proporcionalnom i po većinskom sistemu.
Nenadić je još pre
mesec dana izračunao da će, prema gruboj proceni, za predstojeće izbore
biti izdvojeno 17,4 miliona evra, računajući republički, pokrajinski i
lokalne budžete. To je mnogo više nego prethodnih godina, a Vladimir
Goati, predsednik TS, kaže da su parlamentarne stranke, promenivši
odgovarajući član Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, praktično
udvostručile zahvatanja iz budžeta.
Koliki će, međutim, biti
rashodi stranaka u ovoj kampanji još nema nikakvih procena. Nenadić za
naš list kaže da je Transparentnost Srbija uradila samo istraživanje o
troškovima zakupa bilborda koji su najzastupljenije sredstvo predizborne
promocije. TS je izračunao da su stranke od 26. marta do 20. aprila za
bilborde potrošile 670.000 evra, uz ocenu da bi sa drugim krugom
predsedničkih izbora na ovaj vid reklamiranja mogli da potroše ukupno
oko 1,3 miliona evra.
Ističući da nema utisak da su stranke u
ovoj kampanji bile aktivnije nego ranije, on ukazuje da treba računati s
tim da su neke cene u međuvremenu povećane (zakup prostora, cena goriva
i medijskog predstavljanja…).
Ako se uzmu u obzir
„prepucavanja” stranaka u vezi sa troškovima, izgleda da je u ovoj
kampanji gomila novca otišla na predizborne spotove. Pljuštale su
optužbe između DS-a i SNS-a o cenama „prljave kampanje” kao i između
URS-a i LSV-a na temu ko je više potrošio na reklamiranje. Reč je o
milionima evra koji se „stavljaju na dušu” suparnicima.
Precizan uvid u troškovnik svih lista i kandidata trebalo bi posle
izbora da ima Agencija za borbu protiv korupcije, a Nemanja Nenadić
navodi da će i TS posle izbora dati procene o troškovima kampanje na
televizijama, računajući i regionalne i lokalne TV stanice.
Ukazujući na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare da se teško prati
trag novca u kampanji, Nenadić je naveo da će se, primera radi, teško
izračunati koliko je sredstava iz lokalnih budžeta otišlo za promociju
lokalnih vlasti isključivo u svrhu aktuelne kampanje. TS je naveo i da
od Ministarstva finansija nije mogao da dobije podatke o prikupljanju
izbornog jemstva – nisu objavljeni podaci o tome da li su jemstva
prihvaćena i šta je podneto kao jemstvo.
Pored toga, uočeno je
da koalicije ili nemaju posebne sajtove ili na njima ne objavljuju
podatke o primljenim većim prilozima, što važi i za grupe građana i za
nove aktere na političkoj sceni. Nenadić je naveo da je indikativno da
neke stranke koje su ranije objavljivale veći broj donacija sada to
uopšte ne čine (na primer SNS i G 17 plus), što, kako je rekao,
verovatno ukazuje na zanemarivanje te zakonske obaveze.