Dešavanja u glavnom gradu Srbije-protest
koji se upravo dešava, gdje student, opozicija i dio građana traže otvaranje
biračkog spiska, ali i sinoćni sedmi, masovni protest koalicije Srbija protiv
nasilja koji je razbila polica, Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za
slobodne izbore i demokratiju komentariše kao nastavak konfrontacija i tenzija
koje traju, s manjim prekidima, još od 2020. godine.
“Tenzija je velika u javnosti i medijima,
politički sukobi se ne kanališu kroz institucije već na ulici, politička
komunikacija između ključnih aktera je prekinuta pa svaki novi problem – poput
optužbi za izbornu krađu – generiše nove eskalacije. Sve ono što smo videli
sinoć i što ćemo gledati danas je refleksija izostanka bazičnog poverenja i
komunikacije između ključnih aktera. Sve ovo nam sugeriše da rešenje problema
nije blizu, niti da će rešenje biti moguće čak ni na novim izborima.
Prolongiranje dijaloga između političkih aktera će iznova i iznova otvarati
iste probleme i kako vreme bude odmicalo, sve će biti teže pronaći rešenje za
podizanje poverenja u izborni proces”.
Klačar za BUKU kaže i da vjeruje da će se
protesti nastaviti, premda, smatra, ne treba očekivati veliku masovnost imajući
u vidu da je energija potrošena na brojnim protestima ove godine, ali i zbog
nadolazećih praznika koji će uticati na motivaciju demonstranata.
Čini se da je realnije, kaže, da će se do
nekih rješenja doći kroz dijalog ili kroz institucije nego na ulici, imajući u
vidu ranija iskustva. Ali, ipak napominje da rješenje nije ni blizu niti na
dohvat ruke i da će se Srbija vjerovatno suočiti s kombinacijom
institucionalnog dijaloga, premda limitiranog, i permanentnih protesta na ulici
koji će se nastaviti.
Naš sagovornik takođe kaže da se poništavanje
glasanja ne čini realnim, iako napominje da teorijski ta mogućnost postoji preko
Ustavnog suda Srbije.
S druge strane, do ponavljanja glasanja na
pojedinim mestima će sigurno doći, kaže, i već sada je izvjesno da će se opet
glasati na 30 biračkih mesta u Srbiji i na tri u Beogradu: “Opozicija zahteva
poništavanje čitavog izbornog procesa, pozivajući se ne samo na probleme unutar
biračkog mesta već i na navodne izborne migracije -iz unutrašnjosti i Republike
Srpske i probleme s biračkim spiskom. Tako da je opoziciji u fokusu
poništavanje glasanja, ne i ponavljanje glasanja koje je u Srbiji teorijski
moguće i na svim biračkim mestima”.
Obzirom da je ove izbore u Srbiji obilježio i
dolazak autobusima glasača iz Republike Srpske, ali i predstavnika vlasti i
opozicje iz RS, o čemu smo proteklih dana čitali mnogo štošta Klačara smo na kraju
razgovora pitali i kako ovo komentariše: “To je pitanje koje nije lako dokazivo
s pozicije posmatrača. Vrlo je teško kredibilno govoriti o brojevima jer oni
nisu dostupni javnosti. Činjenica je da deo ljudi iz RS ima pravo da glasa na
nacionalnim izborima i to nije pojava od juče. Pitanje dvojnih prebivališta i
ko i da li ima pravo na ista bi trebalo preispitati. Srž problema s biračkim
spiskom ovde nije nužno njegov kvalitet i ažurnost, već ogromno nepoverenje
koje postoji. Verovatno bi u tom pravcu verifikacija biračkog spiska, uz
uključenost svih aktera, bio prvi korak kako bi se poverenje pomerilo s mrtve
tačke. Kako je vreme odmicalo, to je i problem eskalirao pa je postao i važnije
pitanje od glasanja, već je otvorio pitanje odnosa između Srbije i Republike
Srpske i njihovih građana.