Zeleno-levi front (ZLF) uputio je Narodnoj skupštini Republike Srbije (NS RS) prijedlog zakona o građanskom partnerstvu. Razgovaramo sa Jelenom Jerinić, narodnom poslanicom ZLF u NS RS.
Podaci od prije četiri godine pokazuju da ljudi nisu protiv legislative koja bi legalizovala istospolna partnerstva, ocjenjuje naša sagovornica.
“U Srbiji 73% ljudi podržava pravo da LGBTI+ osobe posjete svog partnera/ku u bolnici ili u zatvoru, 60% smatra da LGBTI+ osobe treba da imaju zdravstveno osiguranje na osnovu osiguranja svojih partnera. Sličan je procenat i kada se radi o pravu LGBTI+ osoba da naslede partnera u slučaju njegove smrti –59%, kao i nasleđivanja penzije slučaju smrti partnera, kao i raspodele vlasništva u slučaju prestanka zajedničkog života” – navodi Jerinić, pretpostavljajući da je podrška četiri godine kasnije još veća.
Možete li ukratko da objasnite zakonsko rješenje koje garantuje prava LGBTIQ zajednici?
Zakon o građanskom partnerstvu koji je predložio Zeleno-levi front u Skupštini Srbije uređuje registrovanje istopolnih zajednica i prava istopolnih partnera u raznim aspektima svakodnevnog života, kao što su: izdržavanje partnera njihovi imovinski odnosi, nasleđivanje, prava na poresko oslobođenje i druge olakšice; prava u slučaju bolesti; prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja; prava u toku krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija i sl. Ovaj zakon, najjednostavnije rečeno, treba da olakša svakodnevni život ovim porodicama i da im omogući da nesmetano uživaju prava garantovana Ustavom svim građanima i građankama Srbije, bez obzira na seksualnu orijentaciju.
Koji problemi LGBTIQ zajednice mogu da se riješe zakonskim propisima?
Upravo se o tim svakodnevnim problemima radi. Istopolni partneri i partnerke koji izaberu da zajedno provedu zajedno u Srbiji je praktično onemogućeno da ostvare neka prava koja se za heteroseksualne parove podrazumevaju – da možete da stičete zajedničku imovinu i nasledite nekog sa kim provedete život, da voljena osoba može da vas poseti u bolnici kada se razbolite i sl.
Da li zakon može biti dovoljna garancija da zajednica neće biti diskriminisana?
Pitanje diskriminacije je šire od ovog o čemu sada govorimo. Diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije već je zabranjena i našim ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije, pa ipak, diskriminacija i dalje postoji i učestala je, kao i nasilje nad LGBTTIQ osobama. Ipak, ako bi bilo dozvoljeno registrovane istopolnih zajednica, to bi svakako doprinelo da LGBTTIQ budu prihvaćene kao ravnopravne u mnogim svakodnevnim situacijama, a ja verujem da bi to doprinelo i smanjenjem slučajeva diskriminacije.
Postoji li povjerenje da institucije sistema mogu da osiguraju primjenu zakona?
Ja ne vidim apsolutno nikakvu prepreku da se ovaj zakon primeni. On ne predviđa ništa novo što već drugim zakonima nije predviđeno za heteroseksualne parove, bilo da su u braku ili vanbračnoj zajednici. Štaviše, kada su muškaraca i žena u vanbračnoj zajednici nemaju obavezu da registruju svoje partnerstvo, a zakon im omogućava sve ono što istopolnim partnerima i partnerkama sada nije omogućeno. Jedina razlika je u tome što se ovde radi o dva muškarca ili dve žene. Stoga, ne vidim kakva bi posebna znanja i veštine bili potrebni za primenu ovog zakona.
Dvoje ljudi koji se vole žele da registruju svoju zajednicu i dobijaju papir koji potvrđuje da su u zajednici života i to im omogućava da ostvare druga, sa tim povezana prava. Može li biti jednostavnije od toga?
Da li parlament može i želi da razumije probleme s kojim se suočava LGBTIQ zajednica?
Naravno da može. Međutim, u srpskom parlamentu se ovo pitanje izbegava, o njemu se ne govori. Zeleno-levi front je praktično jedina politička stranka koja je ovo pitanje pokrenula u poslednja dva saziva. Mi smo organizovali prvi međunarodni događaj u Narodnoj skupštini Republike Srbije o pravima LGBTIQ sa našim prijateljima iz Evropske zelene partije, pre dve godine, za vreme održavanja Evroprajda u Beogradu. Zatim smo dva puta, u dva različita saziva parlamenta, podneli ovaj predlog zakona. Na kraju, ove godine smo za vreme trajanja Beograd Prajda razvili zastavu Prajda sa prozora naše kancelarije u Skupštini, jer su državni organi odbili da to urade.
Postoji li mogućnost da se istom ili sličnom legislativom kontroliše djelovanja antirodnih pokreta i uzurpacije prava na samoodređenje?
Pitanje rodnog identiteta u mnogim zemljama je u poslednjih nekoliko godina uređen zakonom. Na primer, u nama susednoj Crnoj Gori koja je pre nas ozakonila istopolne zajednice, u skupštinsku proceduru ulazi zakon koji treba da uredi prepoznavanje rodnog identiteta na osnovu samoodređenja. Što se nas tiče, Zeleno-levi front podržaće ono što dođe kao predlog pre svega iz LGBTIQ zajednice.
S kojim problemima se suočava opozicija kada predlaže ovakav zakon?
Glavni problem opozicije u Srbiji je to što predlozi koje mi upućujemo u skupštinsku proceduru skoro nikada ne dođu na dnevni red. Vlast to čini samo onda kada je priterana uza zid, odnosno kada je svesna da raspravu o nekom pitanju ne može da izbegne, kao što je bilo sa nedavnom sednicom o predlogu opozicije za zabranu rudarenja litijuma. Za sada je ovaj zakon predložio samo ZLF, ali mislim da ga ne treba vezivati za opoziciju, s obzirom na to da treba da utiče na živote svih ljudi, bez obzira na političku orijentaciju. LGBTIQ u Srbiji glasaju i za vlast i za opoziciju, u tom sam sigurna.
Sigurno postoje stranke i pokreti u opoziciji koji nisu dali podršku ovoj legislativi. Je li to jedan od bitnih i važnih problema?
Druge političke stranke se do sada nisu izjašnjavale o našem predlogu, ali je jasno da ga ne bi svi podržali. Mi se nikada nismo ustručavali da otvoreno govorimo o pitanjima za koja se zalažemo i zbog koji smo se okupili u Zeleno-levi front. Ovo je za nas pitanje ljudskih prava.
Ima i u Srbiji, a i drugde političkih stranaka koje smatraju da protivljenjem izjednačavanju LGBTIQ u svim pravima predstavljaju stavove svog biračkog tela. Međutim, istraživanja koja su u Srbiji sprovođena (poslednje 2020. godine) pokazala su da velika većina ljudi u Srbiji nema ništa protiv toga. To se posebno odnosi na pravo. Npr. 73% ljudi u Srbiji podržava pravo da LGBTI+ osobe posete svog partnera/ku u bolnici ili u zatvoru, 60% smatra da LGBTI+ osobe treba da imaju zdravstveno osiguranje na osnovu osiguranja svojih partnera. Sličan je procenat i kada se radi o pravu LGBTI+ osoba da naslede partnera u slučaju njegove smrti –59%, kao i nasleđivanja penzije slučaju smrti partnera, kao i raspodele vlasništva u slučaju prestanka zajedničkog života. Danas – četiri godine kasnije, ti procenti su sigurno još veći i ja sam zbog toga prilikom podnošenja ovog zakona rekla da mislim da je Srbija spremna za ovaj zakon.
Očekujete li balansiranu, uravnoteženu i fer raspravu u parlamentu o ovom zakonu?
Bez obzira na ogromnu političku polarizaciju koja postoji u Srbiji i koja obeležava svaki zakonski predlog koji se nađe u skupštinskoj proceduri, ja verujem da je to moguće. Uostalom, predlog će na dnevni red doći onda kada ga bude podržavala većina u parlamentu – sadašnja ili neka buduća. Mi od ovog pitanja ne odustajemo i pozvali smo sve političke stranke da započnemo javnu raspravu o ovom pitanju, tačnije da ona bude nastavljena, s obzirom na to da je sličan zakon bio blizu ulaska u skupštinsku proceduru, da bi 2021. to bilo naglo i bez mnogo obrazloženja prekinuto.