Za sebe kaže da nije ni antikvar ni trgovac, već samo zaljubljenik u stare stvari. U njegovom “Kulturnom centru za gubljenje vremena“, kako je nazvao dvorište u kome je sakupljao razne stvari preko 30 godina, između ostalog, možete pronaći: berbersku stolicu iz pedesetih godina, automobil iz kultne serije “Mućke”, šivaću mašinu “mercedes”, kasu “nacional” iz 1911. godine…

Saša Petrović (52) stare stvari počeo je da skuplja još kao mladić, u gimnazijskim danima, a nije ni slutio da mu u 2013. godini ni dvije garaže neće biti dovoljne da ih sve smjesti. Pet oldtajmer automobila, sedam motocikala koji su skoro stari kao i njihovih vlasnik, telefonske govornice koje su korišćene od pedesetih do devedesetih godina, fliper i džuboks iz sedamdesetih, te razne sprave za pravljenje hrane – čine ovaj kutak na Banovom brdu pravom oazom mira i ljepote

Od automobila najveću pažnju izaziva žuti “reliant regal” iz 1969. godine, kakav se pojavljuje u kultnoj seriji “Mućke”.

– Njega nam je nabavio prijatelj iz Engleske, a volimo često da se šalimo da smo ga dobili na poklon od Del Boja. Ljudi se oduševe kad ga vide na ulici i obično traže da se slikaju, a automobil ove vrste je jedini na Balkanu – kaže za Telegraf Aleksa Petrović, sin kolekcionara Saše, koji zajedno sa ocem uspijeva da održi ove stvari u perfektnom stanju.

Od automobila tu su još i “volvo amazon” iz 1970, “volksvagen buba” iz 1966, “sitroen” iz 1953, kao i “mercedes 170s” iz 1950. godine

Od mnogobrojnih motora koje poseduje, Saši je najdraži “BMW 53/1″ iz 1954. Odmah pored ovog motora nalazi se stara benzinska pumpa na kojoj se točilo gorivo. Svoje mjesto u garaži pronašao je i fliper iz sedamdesetih godina.

U desnom uglu garaže možete pronaći nekoliko stvari iz doba socijalizma: crveni frižider “moskva“, drvena maketa JAT aviona, oficirska kapa, čuveni “brion”…

A iznad njih, na visokom ormaru, nalazi se harmonika “hohner” iz 1920. koja je i dalje u funkciji.

– Tu harmoniku sam slučajno pronašao i kasnije restaurirao, a kad sam saznao godinu proizvodnje i koliko je zapravo cenjena ta marka, bio sam u šoku. Ono što je čini fantastičnom jeste da i dalje može da se svira na njoj – kaže Saša Petrović za Telegraf

U lijevom delu garaže dominiraju uređaji za pravljenje hrane, pa se tako izdvaja peć za pravljenje pica, “pop corn” aparat, toster, kao i aparat za pravljenje kafe, a svi su i dalje u funkciji, u šta smo se lično uverili.

Posle popijenog originalno spremljenog espresa, Saša nam pokazuje stvari koje teško da se mogu sresti na ovim prostorima: kasa “nacional” iz 1911. s novcem iz tog vremena, te šivaća mašina “mercedes” iz 1930.

Takođe, zanimljiv je i “Pravilnik za kafane” iz 1919. u kome su sadržana pravila kako se održava kafana i šta je sve potrebno da bi mogli da je vodite.

Ovaj “Kulturni centar za gubljenje vremena” krase i igračke iz Diznijeve kolekcije poput Mikija Mausa, Paje Patka i ostalih kultnih junaka.

Ono o čemu Saša nikako ne želi da govori u vezi s ovim stvarima je cijena.

– Ne volim kad me ljudi pitaju za koliko bih im prodao nešto od ovoga što imam. Ove stvari nemaju cenu i nikada neće biti na prodaju. Nešto sam skupio sam, nešto sa sinom, a ono što je sigurno jeste da nema te cifre zbog koje bi se odrekli nečega iz ove garaže – kaže u dahu Saša.

U dvorištu se nalazi nekoliko znakova koji su se koristili na prugama širom bivše Jugoslavije, a tu je i jedan dio pruge sa Mokre gore koji je Saša poslije 10 godina uspio da nabavi.

Pored “milion” sitnih stvari koje se nalaze u jednom kutku garaže, posebnu pražnju privlači jedna kutija. Na njoj je nekoliko fotografija obnaženih žena, a takve kutije su pravili vojnici kao neku vrstu pornografije tog vremena

Takođe, posebno su zanimljive flaše za rakiju u obliku automobila, a u jednom ormariću nalaze se svi modeli “vespinih” motora koji su ikada napravljeni.

Poslije tročasovnog razgledanja i razgovora, potrudili smo se da vam prenesemo djelić atmosfere iz ove oaze starih stvari na Banovom brdu, a ono što je sigurno jeste da ovakve stvari ostavljaju bez daha.

Bez daha ostavljaju i entuzijazam i sjaj u očima Saše i Alekse dok pričaju o stvarima koje imaju, a čini se kao da ih prvi put drže u rukama