Jebote bog, nisam mogao da verujem, pa ovo zvuči kao neki vic, kao da mi je neko prepričavao neki film sa mafijaškom tematikom. Odrastajući u zemlji gde je mera svih stvari bilo nasilje u svojim najrazličitijim oblicima…od uobičajenog nasilja države nad pojedincima što je zajedničko svim državama, pa preko socijalnog, mizoginog, homofobnog, vojničkog, policijskog, patrijarhalnog, sve do vršnjackog nasilja po školama, a bogami i po obdaništima i do nasilja među ljudima koji od ranih jutarnjih
sati čekaju u redovima novih šoping molova ne bi li kupili kupus za jedan dinar i televizore za 1000 kinti usput se tukući ko će prvi da dođe na red. Sastavni deo tog teatra nasilja su, naravno, bili i oružani sukobi na ulicama i po srpskim kafančinama i dzet set klubovima. Potezali su se pištolji, puške, mitraljezi, pa čak i bombe na sve strane, ubijani su novinari, biznismeni, deca, tzv. “obični ljudi”, krimosi su se međusobno istrebljivali, istrebljivala ih je i država. Zapravo, država nas je sve istrebljivala i to i dalje čini, možda samo na malo sofisticiraniji način.
Tokom ozloglašenih devedesetih svašta sam cuo, video i pročitao po novinama. Nikada se nisam navikao na sve to, ali sam kroz iskustvo naučio da je sve moguće. Međutim, nikada nisam čuo ovako nešto. Da ljudi koji su “greškom” roknuli nekoga na ulici ladno priđu i izvine mu se onako iskusno “drugarski”. Ne znam šta da mislim, jesu li to neki zajebanti, krimosi sa “stilom” ili je to neki vic, skrivena kamera, šta li? Ili, jednostavno ljudi uviđaju da im niko ništa ne može i da policija na čelu sa onim
“nadobudnim ratlukom” i gradska uprava na čelu sa Hermanom Ðilas Geringom ne mogu ili neće ništa da preduzmu. Ako mene neko pita, pomenuti Ðilas, “ratluk” i svi ostali politički i pandurski paraziti zajedno sa popovima mogu odmah da se spakuju i da emigriraju sa Balkanskog poluostrva, po mogusćtvu da se uhvate za rukice sa ostalim belosvetskim vojno-pandursko-ekonomsko-političkim “elitama” i da se nose svi zajedno u kurac.
Međutim, ono što mene zanima na nivou nekakve funkcionalne analize ili još bolje primedbe koja ne ide dalje od prostog pitanja, čemu služe te pandurčine po ullicama ako u sred lepog i suncanog popodneva na sred ulice čovek bude “greškom” upucan i još stignu majstori da mu daju izvinjenje zbog te greškice u vidu jednog metka u nozi, a drugog u stomaku. Dakle, ti krimosi su verovatno previše tupavi da bi uopšte i shvatili kakvu su simboličnu šlajmaru šibnuli u lice i pandurima i svim ostalim
dušebrižnicima i pobornicima “reda i mira” u gradu koji hapse po ćoskovima blejače koji se zajebavaju cirkajući pivo i možda duvajući vutru dok im istovremeno ispred nosa greškom pucaju na ljude po ulici. To je ista ona bogougoda vlast koja dopusti da im srpska fašistička omladina spaljuje džamije po gradu, razbija gay paradu, lovi Rome, levičare i pankere po ulici, prekida koncerte bacanjem suzavca u klub u najužem centru grada, iseljava privremeno smeštena raseljena lica, gle čuda, romske
nacionalonosti, zbog jednog tako “očaravajuceg” kapitalističkog spektakla kakav je univerzijada za vreme kojeg u studentskoj poliklinici niste mogli ni zub da popravite, jer zaboga, univerzijada je. To je ista ona ekipa koja prisluškuje građane čak i bez sudskog naloga ( kao da je sa nalogom potpuno u redu prisluškivati bilo koga), zabranjuje protest za legalizaciju maruhuane, ali zato dopušta rasturanje droge na sve strane i dopušta rušilački moleban sprske fašisitkicke omladine, za tu priliku
podržane od strane i mnogih starijih čika, da, uglavnom su to čike, nema mnogo teta.
Zanima me koji je to ambijnet u kojem je sve ovo moguće? Kakav je to ambijent stvoren u društvu kada dva naoružana šiljokurana mogu prvo da roknu, a zatim i da se zbog toga nonšalantno izvine slučajnom prolazniku koji je popio dva metka? Zanima me, kako na taj ambijent utiče, tačnije u kojoj meri ga stvara onaj veliki demokrata što je jednom rekao da su izbori dosadni i da nam ne trebaju stalno nekakvi izbori, ili onaj što je zapeo za Kosovo grđe nego sve SPS-ovske birokrate zajedno tokom devedesetih? Ili, šta kaže onaj što u izjavi od jednog minuta i 13 sekundi uspe 10 puta da izgovori reč “slava”, misleći naravno na pravoslavnu
svetkovinu opijanja i ždranja. Šta kaže na to onaj obožavalac Dragoša Kalajića koji svoju patetičnu “proevropsku” orijentaciju menja za glas više šešeljevsko-gebelsovskom zakonu o medijima i javnom informisanju, ili šta na to kažu večiti opozicioni čuvari velikosrpskih granica Karlovac, Karlobag, Ogulin, Virovitica? Šta li na to kaže “ratluk” koji je čitavu svoju političku karijeru izgradio prozivajući razne ljude tokom devedesetih da su domaći izdajnici i strani plaćenici i naravno, da nisu
patriote? Šta li na to kaže onaj čija se uporna afirmacija i demonstracija fizičke sile vratila pre neki dan u vidu pesnice koja ga je zakucala u “klemovanu venu”? Šta na to kaže najrasističkiji gradonačelnik u posleratnoj istoriji Beograda? I šta kaže onaj koji ambijentu o kojem pričam doprinosi na jedan potpuno neverovatan nacin, a to je nerađenjem ama baš ničega? Mislim na onog čiju su ozbiljnost i zrelost njegovi drugovi iz detinjstva kada je ovaj došao na funkciju koju obavlja hvalili time što nikada nije nosio šorts ili bermude. I na poseltku šta li na to kaže vlasnik Srbije, onaj koji je rekao da su radnici u Srbiji lenji i da je za to kriv socijalizam? Stvarno su radnici bezobrazni preko svake mere što traže da im se za svaki mesec koji odrade isplati bar najbedniji minimalac umesto ničega. Zaista strašno.
U svakom slučaju, čovece sa dva metka u telu, izvini greška, no, greška je verovatno i što si u to vreme hodao ka zgradi u kojoj živiš i što si se tako nepristojan i bezobrazan našao na putu poštenim i vrednim ( za razliku od onih socijalističkih ) radnicima koji pošteno obavljaju svoj posao odrađujuci tako svaku stotinu i hiljadu evra koja im je za to plaćena. Mislim da si i ti čovece sa dva metka u telu trebao njima da se izviniš i da se bratski, onako srpski, domaćinski ( kao da ste došli kod
onog “Slava” na slavu ), izgrlite i izljubite i da svako nastavi da radi svoj posao kao vredan i poslušan šraf u ovom divnom sistemu u kojem je jedina mera svih stvari ono što je oduvek i bila, a to je gola sila i cinično podjebavanje trenutno slabijih i nemoćnih. Amin.
Tekst preuzet sa www.kontra-punkt.info