foto Anadolija
SNS je ostvario rast od 10%, Srbija protiv nasilja je druga najjača parlamentarna koalicija, Dačićev SPS je u padu, desničarske stranke su osvojile manje mandata, a iznenađenje izbora je lista doktora Branimira Nestorovića. Rezultate izbora za Buku komentarišu politički analitičar Cvijetin Milivojević i urednik BBC-a na srpskom Aleksandar Miladinović.
Prvi rezultati izbora govore da se u Srbiji nije puno promijenilo jer nije moglo nešto puno da se promijeni za nešto više od godinu dana od prethodnih izbora i govore nam da je Aleksandar Vučić još jednom pokazao svoje političko umijeće, koje mu je donijelo još jednu izbornu pobjedu, kaže to za Buku urednik BBC-a na srpskom.
On dodaje da je Vučić čekao pravi trenutak kada će izaći na izbore da bi se konsolidovao i još jednom pokazao svoju političku moć.
Vučiću, dodaje, neće biti problem formirati vlast.
„Na bar dva nivoa nimalo teško, na republičkom nivou SNS ima mogućnost da sam formira većinu, do sada se u toj situaciji opredeljivao za socijaliste, sada je pitanje hoće li to učiniti, jer može bez ikakvih problema sa predstavnicima manjina da formira vrlo stabilnu vladu. SNS je do sada to izbegavao čak i u prilikama kada je to mogao da čini jer je hteo da deli odgovornost, i uvek je bilo dobro imati nekoga na koga možete svaliti dio krivice. Videćemo za šta će se sada Vučić opredeliti, moguće da prvi put to neće biti njegov princip. U Vojvodini će situacija biti takođe vrlo jednostavna, dok će se jedina priča voditi oko beogradske vlasti. Tu postoje dva scenarija ili da Vučić uspe da formira vlast sa Socijalistima i nekim ili više poslanika iz Nestorovićeve partije, možda ne sa njim samim, ali pitanje je koliko on kontroliše sve svoje odbornike u gradskoj skupštini, ili da se dođe u situaciju da se izbori ponove na proleće kada treba da se glasa i u ostalim opštinama u Srbiji gde danas nisu bili izbori uključujući i deo beogradskih opština. Na tim izborima istrošena energija opozicije mogla bi da pomogne Vučiću da dođe do ubedljive i samostalne vlasti u Beogradu“, mišljenja je Miladinović.
Ni Milivojević nije iznenađen rezultatima izbora. Sve je, dodaje, bilo očekivano.
„Rezultati izbora, pre svega beogradski i za skupštinu Srbije, su odlučeni onog trenutka kada je opozicija nažalost, zahtevala da se do kraja godine u istom danu održe vanredni beogradski i vanredni parlamentarni izbori. Tog trenutka Aleksandar Vučić je pobedio na tim izborima. Zašto to kažem, zato što je obećanje Aleksandra Vučića i tadašnjeg najvećeg lidera opozicije Đilasa prošle godine nakon izbora bilo da će, s obzirom da je na tim izborima opozicija već pobedila, budući da su imali 10.000 glasova više od vlasti i jednak rezultat po broju odbornika – 55. Njih dvojica su postigli dogovor da faktički opozicija ne pravi puno buke, da vladajuća koalicija formira privremenu beogradsku vlast, ali da u roku od šest meseci budu raspisani samo vanredni beogradski izbori“, kaže milivojević.
Obećanje nisu ispunili ni Vučić ni Đilas, a umjesto nakon šest mjeseci, izbori se održavaju nakon godinu i po.
„Đilas odnosno koalicija kojom upravlja nije zahtevala da se održe vanredni beogradski izbori, samo ti, zašto je to bitno zato što na tim izborima koji bi se održali bez Vučića koji je svojim imenom i prezimenom učestvovao na sva tri nivoa izbora“, dodaje Milivojević.
Drugi razlog za ovaj fijasko opozicije je činjenica da je opozicija saboritrala borbu za pravednije izborne uslove. Dogovor sa europarlamentarcima je bio da se dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima nastavi nakon izbora 2022. a uoči sljedećih parlamentarnih izbora. Insistiranjem na izborima ove godine, opozicija je sama sebe sabotirala.
„Nespretnim traženjem izbora do kraja godine opozicija je onemogućila fizički da taj dijalog bude nastavljen. Nikakvog dijaloga o poboljšanju izbornih uslova, da bi oni bili iole demokratski i fer, nije bilo iz prostog razloga što je opozicija zahtevala da se do kraja godine u jednom danu održe i vanredni beogradski i vanredni parlamentarni izbori i treći razlog je nažalost činjenica da je opozcija prihvatila, da ne kažem zastupala tezu dela ljudi iz Brisela koji su upravo zahtevali od opozicije, ali i od Vučića da se do kraja godine održe vanredni i beogradski i parlamentarni izbori. Dakle, umesto da je opozicija vodila računa o svom interesu, ona je vodila računa o interesima jednog dela EU odnosno Aleksandra Vučića jer je to njemu odgovaralo. Kada je opozicija u avgustu došla i tražila izbore do kraja godine mislim da je Vučić rekao, ja to i želim jer to mi i najviše odgovara“, mišljenja je Milivojević.
On upozorava i na izborne nepravilnosti te zloupotrebu imena predsjednika Srbije.
„Da su se poštovali zakoni, Vučićevo ime ne bi smelo da bude na listi, on je predsednik republike, dakle predsednik svih građana. Njegovo ime se nalazi na svim listama, a on se nije mogao ni kandidovati, a u stvari je ispalo kao da je opozicija izašla protiv nekog Aleksandra Vučića. Čak i njegova stranka, on je sada samo član nije više predsednik, koja se zove SNS se ne pominje. Vi ste juče na izbornim lsitima imali nešto pod brojem 1 što se zove Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, smatra Milivojević.
Masovnost protesta Srbija protiv nasilja je nagovještavala veći uspjeh opozicije, ali Miladinović ocjenjuje da opozicioni odgovor na proteste nije urodio plodom.
„Tako da mislim da protesti kao takvi jesu imali određenu energiju, ali odgovor koji je opozicija ponudila i način kako su ti protesti pretočeni u zahtev za izbore, mislim da se na kraju pokazao kao greška u koracima. Opozicija nije bila spremna da taj zahtev kada je prihvaćen i u najboljoj meri iskoristi. Ne bih pričao o ulozi protesta već ulozi ljudi koji su pokušali da od tih protesta stvore politički pokret“, smatra Miladinović.
Pad SPS-a i devet političkih života Ivice Dačića
Jedno od iznenađenja izbora je i pad Dačićevog SPS-a koji je mnogo uložio u kampanju, a posebno u outdoor kampanju koja je svreprisutna i u Republici Srpskoj. Sinoć je na press konferenciji rekao kako misli da SPS treba novog lidera, nagovještavajući podnošenje ostavke.
„Kada je u pitanju Ivica Dačić, jedna stvar je za njega sigurna, taj čovek ima devet političkih života i nisam siguran da ih je sve iskoristio. Mislim da bi ovo mogao biti jedan vešt politički manevar u kojem on nije zvanično završio svoju stranačku karijeru, pitanje je da li je SPS spreman za novog lidera pogotovo nakon Branka Ružića donedavni ministar prosvete koji je bio najviđeniji kandidat da u nekoj budućnosti zameni Dačića. Sada je pitanje da li posle njegovog ministrovanja za vreme tragedije u Ribnikaru, ima taj kapacitet i koliko mu je to naštetilo. Što se tiče Dačića i SPS-a njihovu sudbinu će odrediti najviše sudbina Srbijagasa odnosno da li će se SPS naći u situaciji da kontroliše tako važne resurse poput Srbijagasa“, dodaje Miladinović.
Milivojević smatra kako rezultat SPS-a i dalje nije loš, iako je lošiji u odnosu na izbore iz aprila 2022. Dačić je tada ostvario bolje rezultate ponajviše zbog upotrebe ruskog narativa.
„Dačić je ekskluzivno bio protiv uvođenja sankcija Rusiji, što je bilo većinsko opredeljenje većine građana Srbije. U tom trenutku uzleteo, u ove godine to nije dominantna tema. S druge strane Vučić i vladajuća stranka su imali cilj da potkopaju Dačića da on ne bi uzleteo i na krilima naprimjer ponovoljenog uspeha zahtevao da bude premijer, jer realno prošle godine je Dačić je itekako imao argumenata da zatraži premijersku poziciju i insistira na tome jer SNS bez SPS-a nije mogao da formira većinu u skupštini Srbije, sada to može. Nije to samo SNS ima tu 10-ak partija i partijica. Dačić više nije neophodan, ali tako je bilo i 2020. On nije bio neophodan, ali je ipak ostao u vlasti“, kaže Milivojević.
Dodaje da nije bilo Dačića 2012. SNS ne bi ni došao na vlast.
Slabi li desnica u Srbiji?
Jučerašnji izbori pokazali su još jednu tendenciju, desničarske liste su uglavnom ispod cenzusa. Da li to znači da slabi desnica.
„Ne bih rekao da desnica slabi nego da su se ti glasovi malo drugačije rasporedili i da je strategija Vučića da usitni desnicu do maksimuma i da na svaki način pokuša da razdrobi podršku nacionalno orentisanim strankama uspela. Pokazalo se da je deo desnih glasova otišao Vučiću koji je pokušao da se predstavi kao nešto tvrđe naconalno orentisani lider između dva izborna ciklusa dok je deo glasova rasitnjen ispod cenzusa što je bio cilj onih koji su ustinjavali izborne liste. Deo je otišao i Nestoroviću tako da ne bih rekao da desnica slabi samo su glasovi drugačije raspoređeni“, ocjenuje Miladinović.
Milivojević takođe smatra da desnica ne slabi te dodaje da je 90% glasača SNS-a desno orjentisano. Oni Vučića smatraju najvećim Srbinom, a ne Evropljaninom.
„S druge strane on je uspeo ubediti ne samo zapad, ne samo Brisel, Vašington, već i Moskvu i Peking da je on najbolje rešenje. I da su sva četiri stupa međunarodne moći navijala za Vučića. Jedni poput Moskve i Pekinga jer nisu htjeli da rizikuju, a drugi sa zapada su instalirali u Srbiji stabilokratiju. Jedino je Srbija zemlja u Evropi u kojoj EU i Vašington direktno navijaju za nesmenjivost vlasti što je protivno svim demokratskim postulatima. Zašto, jer očekuju da je Vučić kooperativan dovoljno u odricanju Kosova što je njima glavni cilj i onda na taj način podržavaju Vučića, a paradoksalno to rade i Moskva i Peking pa Vučić može da dođe i kaže ja sam taj zaštitnik srpskog interesa“, zaključuje Milivojević.