Za Srbiju koja hoće u Evropu trebalo bi da su dragoceni ljudi kakav je Sreten Ugričić. To znam iz prve ruke, kao insajder, jer sam bio predsednik Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije tokom prve četiri godine koje je Ugričić proveo na mestu njenog upravnika (2001-2005). Video sam „državnog službenika“ Ugričića na delu i bio sam impresioniran njegovim znanjem, strpljenjem i entuzijazmom koje je ulagao u svakodnevni trud da ova kuća postane ono što je danas. A danas je Narodna biblioteka jedna od retkih institucija u Srbiji koje su postavile evropske standarde rada i uključile se u Evropu, ne čekajući da naše tobože evropski opredeljene stranke ozbiljnije krenu tim putem.
Na žalost, srpska vlada ne misli tako. Bez mnogo oklevanja smenila je Ugričića, kažnjavajući ga zbog jedne tobože neoprostive greške, samo zato što se, zajedno sa mnogim drugim piscima, solidarisao sa kolegom iz Crne Gore, koga su tabloidi proglasili teroristom, šireći moralnu paniku i histeriju, vraćajući nas u devedesete godine, kad su tabloidi te stvari radili uglavnom za račun SPS-a. Odlučujući tako, vlada nije uvažila mišljenje jedinog nadležnog u ovoj stvari, ministra kulture Markovića, koji je izneo razuman stav da tu nema mesta žurbi.
Tako ostaje utisak da je smenjivanje „službenika Ugričića“ bilo odavno priželjkivano, da se on većini ministara – a ne samo Ivici Dačiću – prosto „namestio na zicer“ i da su oni priliku da ga najure i da se nad njegovim ponašanjem tobože zgroze dočekali s jednim mnogo iskrenijem osećanjem od hinjenog zgražavanja – s čistim uživanjem.
Najgore je u svemu ovome što ispada da srpska vlada nije Ugričića oterala ovako brzo i sve cokćući zato što je bila neinformisana o velikom poslu koji je ovaj čovek uradio za Srbiju i njeno približavanje Evropi. Naprotiv, po svemu sudeći, njegov greh u očima ove vlade, zbog koga ga ona ovako revnosno i drakonski kažnjava, pod izgovorom da to čini zbog jednog njegovog neprimerenog potpisa, mora biti upravo Ugričićev doprinos izgradnji evropske Srbije. Mislim da je ovdašnjoj političkoj eliti posebno sumnjivo što on to radi ozbiljno, na pravi način, afirmišući evropske vrednosti u našoj kulturi i kao upravnik Narodne biblioteke i kao pisac.
Sumnjiv je jer nije od onih koji kao papagaji ponavljaju da hoće u Evropu, ali polako, ne srljajući, čuvajući dupe, pardon, čuvajući naš dragoceni identitet, koji se, kao što znamo u obliku srca nalazi na Kosovu. Takvi „državni službenici“ ovde su i dalje nepoželjni. Prosto je čudo da je Sreten Ugričić ostao upravnik Narodne biblioteke punih deset godina. Danas je očigledno da je za to vreme „zaradio“ toliko neprijatelja u vrhu vlasti da sad treba da bude srećan ako ga oni ne strpaju u zatvor.
Tekst je preuzet sa prijateljskog Peščanika