Mladi prihvataju građanski otpor u visokom stepenu, budući da 90 odsto njih podržava blokade fakulteta, a 76 odsto podržava blokade srednjih škola, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije objavljeno u preliminarnom Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2025, prenosi Danas.
Prema podacima iz istraživanja koje će biti u celosti objavljeno u avgustu, mladi fakultete jasno prepoznaju kao legitimne prostore za izražavanje nezadovoljstva i zalaganje za promene, dok nešto niža podrška blokadama srednjih škola odražava veći oprez prema angažmanu mlađih učenika.
Ovi podaci, kako se navodi, govore o rastućoj političkoj svesti mladih i spremnosti da podrže kolektivne akcije koje smatraju opravdanim. Ujedno potvrđuju da obrazovne institucije za mlade nisu samo mesta obrazovanja, već i važni prostori za društveni dijalog i angažman
Podatak da čak 95,2 odsto mladih negativno ocenjuje reakciju vlasti na studentske proteste i blokade ukazuje na duboko nezadovoljstvo načinom na koji se institucije odnose prema građanskom angažmanu mladih, piše u izveštaju.
Ovakav rezultat govori o percepciji vlasti kao nedovoljno otvorene za dijalog i kritiku, što može dodatno produbiti jaz između mladih i političkih aktera, ali i pojačati osećaj otuđenosti i nepoverenja u institucije.
Podatak da čak 89,6 odsto mladih podržava studentske proteste, a 94,5 procenata studentske zahteve, ukazuje na snažan nivo solidarnosti i identifikacije mladih sa studentskimpokretima. Ova visoka stopa podrške govori o tome da studenti, kao deo šire zajednice mladih, imaju kredibilitet i legitimitet da artikulišu probleme i potrebe koje nadilaze granice univerziteta i tiču se šireg društvenog konteksta.
Istovremeno, ovakvi rezultati ukazuju na to da se studentski zahtevi percipiraju kao opravdani, realni i relevantni, a protest kao legitimno sredstvo izražavanja stavova i borbe za društvene promene.
Preliminarni podaci Alternativnog izveštaja ukazuju na to da bi više od 91 odsto mladih izašlo na izbore ukoliko bi se oni održali naredne nedelje, uz činjenicu da je 26,8 procenata spremno da glasa isključivo ako ih na to pozovu studenti.
Ovo ukazuje na visok stepen političke zainteresovanosti među mladima, ali i na značaj vršnjačkog uticaja i studentskog aktivizma.
Posebno je značajno što je, u odnosu na prethodnu godinu, kada je na isto pitanje potvrdno odgovorilo 72 odsto mladih, zabeležen nagli porast interesovanja za političku participaciju.
Godinama unazad više od polovine mladih je smatralo da je Srbiji potreban jak lider ili vođa, dok danas preko polovine mladih (51,2 odsto) smatra suprotno – da Srbiji nije potreban jak lider ili vođa.
Ovaj podatak ukazuje na dubinsku promenu u vrednosnim orijentacijama mladih i predstavlja jasan pokazatelj zaokreta ka većem poverenju u demokratske institucije, participaciju i vladavinu prava, nasuprot ranije dominantnom oslanjanju na autoritarni model vođstva.
Reč je o suštinskoj promeni u percepciji načina na koji bi društvo trebalo da bude vođeno, što ima važne implikacije za buduće procese demokratizacije i uključivanje mladih u društvene tokove, navedeno je u izveštaju.