Balkan Green Energy News izveštava o tome da je
preduzeće Energetski Kompleks iz Beograda podnelo zahtev za odlučivanje o
potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta proširenje podvodne
eksploatacije lignita u Kovinu, godišnjeg kapaciteta preko 3 miliona
tona lignita. Proširenje kapaciteta planira se i u termoelektrani Gacko u
Republici Srpskoj.
Podsetimo,
veće oslanjanje na termoelektrane na ugalj, umesto ranije planiranog
smanjivanja kapaciteta, su proletos najavile i zemlje susedstva,
uključujući Rumuniju i Grčku, ali i razvijene zemlje poput Italije i
Nemačke. Nemačka je tako najavila da će produžiti rad termoelektrana
koje je planirala da zatvori ove i naredne godine, u skladu sa planom
dekarbonizacije elektroenergetskog sektora do 2030. godine.
Evropska komisija je zato iznela procene da će potrošnja uglja u EU,
umesto da se smanji, u narednih pet do deset godina biti 5% veća od
planirane. Upotreba uglja je prethodno 2020. bila pala na ispod 10% svih
energenata, odnosno smanjena za čak dve petine u odnosu na pet godina
ranije.
Paralelno sa planovima o većoj upotrebi uglja, koji se kuju na
čitavom kontinentu, Evropska unija planira i da ponovo smanji njegovu
upotrebu nakon aktuelnog perioda (za koji se nadležni nadaju da je
period akutne energetske krize koji će potrajati samo nekoliko godina).
Pored uglja, EU namerava da odbaci i druga fosilna goriva i izvrši
energetsku tranziciju, a uz to i postane nezavisna od ruskog gasa, u
skladu sa REPowerEU planom objavljenim 18. maja.
Kako smo ranije pisali,
u ovom planu se promovišu štednja energije, diverzifikacija dostavljača
energenata, povećanje udela OIE sa planiranih 40% ukupnih energenata do
2030. godine na 45%, a kao izvori koji bi trebalo da zamene fosilna
goriva nabrajaju solarni paneli, toplotne pumpe, vodonik i biomasa.ž
REPowerEU je od objavljivanja kritikovan kao problematičan plan. Tako
su civilne organizacije za nadzor poslovanja korporacija kao što je
Corporate European Observatory (CEO) odmah upozorile na to da ovaj plan
pritajeno štiti interese kompanija koje trguju fosilnim gorivima. To su
argumentovale tvrdnjom da su direktori šest najvećih energetskih
kompanija koje posluju u Evropi, uključujući Shell i British Petroleum,
umešali prste u formulisanje REPowerEU.
REPowerEU bi se mogao pokazati naročito štetnim i licemerno koncipiranim na teritoriji Balkana, kako za BGEN
upozorava Igor Todorović. Balkan će, naime, ubuduće biti pod pojačanim
pritiskom da zarad eksploatacije litijuma, bakra i drugih sirovina koje
su Uniji potrebne za energetsku tranziciju žrtvuje prirodu svojih
zemalja, te interese i želje lokalnih zajednica. Kako Todorović skreće
pažnju, „Evropski zeleni dogovor iz 2020. je već nagovestio da će
pragovi na lestvici standarda za zaštitu životne sredine zapravo biti
spušteni u domenu snabdevanja pomenutim sirovinama i to čak i na
teritoriji EU“, a planom REPowerEU se standarde zaštiti životne sredine
za rudarenje potrebnih sirovina dodatno snižavaju.
„Evropska komisija razvija zakonodavni paket za sirovine s namerom da
podstakne proizvodnju, ali sa nižim standardima za očuvanje okoline i
bržim izdavanjem dozvola. To dodatno smanjuje prostor za borbu sa
kontroverznim investicijama“, piše BGEN, dodajući da je od 20 projekata
iskopavanja litijuma u Evropi čak osam na teritoriji Srbije: pored
poznatog Jadra, u ranim fazama razvoja su Raduša, Valjevo, Kosjerić,
Rekovac, Vranje-South, Badanja i Bela Crkva.
U Srbiji je takođe i petnaest projekata rudnika bakra i jedan rudnik
nikla. Kada su zemlje u komšiluku u pitanju, bakar će se u Turskoj po
aktuelnim planovima rudariti na 43 mesta, u Bugarskoj na 11, devet u
Rumuniji i dva u BiH, a nikl u tri rudnika u Albaniji, tri u Turskoj, te
po jednim u Severnoj Makedoniji, Kosovu i Grčkoj.
Podsetimo, otvaranje novih rudnika predviđeno je nacrtom Prostornog plana Republike Srbije, koji je i zbog toga bio na meti oštre kritike
organizacija i stručnjaka za zaštitu životne sredine.
Pravno-regulativno okvir energetske tranzicije i određenu dopunu
regulative u oblasti zaštite životne sredine daće i Integrisani
nacionalni energetski i klimatski plan Srbije (INEKP), koji je na javnoj raspravi do petog septembra.
Na to da li će se Srbija u praksi orijentisati ka fosilnim ili
obnovljivim izvorima energije, te to kakve bi posledice po životnu
sredinu mogla da ima i sama energetska tranzicija, ako bi se Srbija za
nju i opredelila decidirano (i to i u sopstvenu, a ne samo u korist
moćnijih aktera na međunarodnoj sceni), zavisiće od mnogih faktora.
Jedan od elemenata ove složene slike su tvrdnje koje je između ostalog
izneo i Dragoslav Ljubičić iz sindikata rudarstva i energetike
Nezavisnost da lignita za nastupajuću zimu – nema.