Danas bi Uprava granične policije morala da odluči da je Piroğlu slobodan građanin, upozoravaju aktivisti i advokati. Sve drugo je nastavak protivpravnog djelovanja.
U ekstradicionom postupku Piroğlu je optužen za pet krivičnih djela: učestvovanje u ratu u Rožavi (Sirija), nošenje oružja koje nije pronađeno, ucjena privatne kompanije u vrijednosti 33 miliona dolara, nasilje na javnom mjestu i članstvo u terorističkoj organizaciji KPK. Nije pružen nijedan validan dokaz, osim identičnih iskaza privedenih Kurda koji su pod prisilom rekli da je Piroğlu učestvovao u ratu u Siriji.
„Viši sud je donosio potpuno identična rješenja, gotovo prepisana, i nije se upuštao u razlogu na koje je upozoravao Apelacioni sud. Prevod Krivičnog zakonika bio je nejasan, netačan, a prevodioca je uvrijedilo i to što je Piroğlu naveo da je iz Kurdistana. U prvom prevodu je napisano čak i da je Piroğlu opterećen za prekršaje“ – pojašnjava Milan Vuković, branilac u ekstradicionom postupku.
Vuković kaže da je konačna odluka suda ta da nisu ispunjeni uslovi za izručenje. Ecevit Piroğlu tek tada se našao u problemu.
MUP Srbije je 12. januara 2024. donio dva rješenja. Prvo je upućivanje u prihvatilište na 90 dana, a drugo je rješenje o napuštanju Srbije.
„Obavestili smo policiju da želi da napusti Srbiju i pitanje je zašto to ne može da mu se omogući. Policija je zadržala maksimalan rok od 180 dana zadržavanja u pritvoru, navodeći da je to potrebno da bi se Piroğlua uputilo van teritorije Srbije. Ništa u tom postupku Srbija nije pokrenula preko policije“ – kaže Vuković.
Time što se Piroğlu zadržava nakon pravosnažne presude Apelacionog suda krši se član 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima, ističe Vuković.
„Činjenica da je držan u prihvatilištu za strance 180 dana govori da policija i sud nisu postupali u dobroj veri. Maksimalan rok od 180 dana, nepokretanje postupka napuštanja, kao i sve druge povrede postupka, nepoštovanje rokova, činjenica da nije lice bez dokumenata, pokazuje da administrativni organ nisu poštovali ljudska prava i civilne slobode“ – kaže Vuković, napominjući da očigledno ne postoji sila zakona, nego zakon sile.
„Svedočimo da je Piroğlu u zemlji koja baštini kult hrane štrajkovao glađu već dva puta. Tek nakon 110 dana štrajka glađu upućen je na bolničko lučenje, uz jak pritisak međunarodne zajednice. Čoveku koji se nalazi na samrti ostao je samo osmeh. To nas drži u borbi i u uverenju da će biti slobodan“ – kaže Ratibor Trivunac.
Jovo Bakić, sociolog, kaže da je posramljen kao građanin Srbije.
„Oteta republika svedena je na lovačkog psa opakog režima Erdogana. Srbija učestvuje u progonu, i to bi trebalo da zanima građanke i građane Srbije. Postoje nelogičnosti u optužnici o kojima je sud vodio računa, ali ne i policija. Piroğlu je dovedea u vezu sa Radničkom partijom Kurdistana i Revolucionarnom komunističkom partijom, dve ideološki suprotstavljene strane, pa je Piroğlu navodno pripadao i dvema vojnim jedinicama koje su vodile rat u Rožavi. Radnička partija Kurdistana je na listi terorističkih partija u svetu, dok Revolucionarna komunistička partija to nije“ – kaže Bakić.
Režim ne poštuje odluke sopstvenog suda i donosi upravne mjere, što je strašan slučaj uništavanja jednog života na pravdi Boga, zaključuje Bakić.
Rulan Meister, njemački pravnik, podsjetio je na protokole o izbjeglicama koje je Srbija potpisala.
„Turska je nepravedan, autokratski režim Recepa Tayippa Erdogana, te se sudovi u Turskoj ne mogu smatrati slobodnim. Ne mogu reći zašto vlasti Srbije drže Piroğlua u pritvoru umjesto da mu daju azil kao političkom izbjeglici“ – kaže Meister.
Andrej Hunko, poslanik u Evropskom parlamentu, posjetio je Piroğlua u aprilu 2023. godine. Njegov utisak je da je slučaj politički i da je potjernica Interpola zloupotrebljena i neosnovana.
„Turska koristi vrlo široku definiciju terorizma koja se može koristiti protiv bilo koje opozicije. Turska često koristi crvena upozorenja za terorizam koje Interpol odobrava“ – upozorava Hunko, napominjući da je Srbija dužna da poštuje vlastite zakone.
Berk Ozdemir, predstavnik koalicije za demokratiju i antifašizam, kaže da je antifašistička borba nužnost za slobodu Piroğlua.