Neki od roditelja su čak najavili mogućnost da svoju decu ispišu iz škole ukoliko se taj problem ne reši, i da ih upišu u neku od lozničkih škola.
Međutim, situacija u Banji Koviljači otvorila je pitanje ne samo smeštaja azilanata i mera koje država po tom pitanju preduzima, već i prava meštana ali i samih azilanata.
Republički komesar za izbeglice Vladimir Cucić ističe za Radio B92 da Centar za azil u Banji Koviljači postoji od ranih ‘70-tih godina i da do sada niko nije nikada bojkotovao nastavu, tim pre što, kako kaže, nema osobe u tom mestu, koja nije išla u školu s nekim iz Čilea, Irana ili neke druge zemlje.
On takođe kaže da je, prema njegovim saznanjima, do sada bilo samo dve prekršajne prijave vezane za azilante, a da se jedna odnosila na sukom azilanata sa azilantima.
“Svi ostali prekršaji koji su činjeni, na žalost, činjeni su od strane lokalnog stanovništva prema azilantima. To nisu bile samo tuče, tu je bilo i otimaja para, manjih ili većih razbojništava i niz drugih stvari koje stanovnici Banje Koviljače jako dobro znaju2, kaže on.
Stoga, Cucić bojkot nastave u Banji Koviljači, na koji su se odlučili građani tog mesta, ocenjuje kao apsolutno nepotreban. “Mislim da je sve previše ispolitizovano, a na žalost u tu politizacaiju su uključeni oni koji ne treba da budu uključeni u to, a to su deca”, kaže on.
Ima li rešenja
Prema njegovim rečima, rešenje ovog problema može biti jednostavno, u skladu sa zakonom o azilu.
“Prvo treba videti da se jedan broj onih koji traže, a pre svega oni koji ne traže azil jer ilegalno borave u našoj zemlji, u skladu sa sporazumom o readmisiji, vrate prema Makedoniji. Na žalost za sada mi s njima nemamo ratifikovan taj sporazum. U međuvremenu, treba obezbediti adekvatan smeštaj, što znači da postojeći treba da proširi kapicitete ili ga zameniti s nekim koji bi prihvatao između 600- 700 ljudi, što je i neka realna potreba”, kazao je Cucić.
Na pitanje da li je dobio odgovor od premijera, od koga je pre nekoliko dana tražio saglasnost Vlade da se jedna od napuštenih vojnih kasarni adaptira u Centar za azilante, Cucić kaže da još uvek nije dobio odgovor, ali da ga uskoro očekuje, jer je reč o veoma važnom pitanju.
Homen: Imigranata 600, kasarne deo rešenja
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde i koordinator Vlade Srbije za medije, kaže za Danas da prema međunarodnim konvencijama “azilanti imaju prava koja ne smeju da se ugroze, a jedno od njih je sloboda kretanja”.
“Ne možete ih držati zatvorene u stanovima ili sobama. Zvanični podaci MUP-a govore da tražilaca azila ima oko 600. Pre ću verovati njima nego slobodnoj proceni žitelja Banje Koviljače. Ipak, svesni smo problema i na Vladi Srbije bilo je razgovora na tu temu, a kao najizvesnije rešenje je pronalazak novog objekta, koji će biti van naseljenog mesta, kako bi oni mogli slobodno da se kreću”, dodao je Homen.
On kaže da se s povećanim brojem imigranata ne suočava samo Srbija, već i mnoge evropske zemlje.
“Najlakše bi bilo da se imigranti što pre upute u zemlje u koje žele, jer im je Srbija najčešće tranzitna destinacija, ali tu postoji problem. Mogli bi biti vraćeni u zemlju porekla, a oni neće da navedu državu iz koje dolaze, a kod sebe uglavnom nemaju dokumenta. Drugo, i ako potvrde da dolaze iz Avganistana ili Sirije, ne mogu biti vraćeni u te zemlje jer su im tamo ugrožena ljudska prava “, kaže Homen.