Foto: BBC/Privatna arhiva
Pre 55 godina bila je na vrhuncu slave, kada je gostila najpoznatije političare sveta, piše BBC na srpskom.
Novi prevrat usledio je 1990-ih, da bi 1999. bila bombardovana.
I vi se pitate – da li govorimo o državi Jugoslaviji?
Ili, pak, o jednom hotelu?
„Neverovatno je koliko je sudbina jedne države i jednog hotela, koji oboje nose naziv Jugoslavije, slična i isprepletana“, kaže Nikola Milikić iz Istorijskog muzeja Srbije za BBC na srpskom.
„Hotel Jugoslavija je bio najveći u SFRJ i njegova namena je bila upravo to – da pokaže koliko je država jaka i velika finansijski, ali i politički i kulturno.“
Na hotel Jugoslavija „ne bi trebalo gledati izolovano, već kao deo jednog ogromnog graditeljskog poduhvata iz perioda socijalizma, što je i potvrđeno izložbom Towards a Concrete Utopia u MOMA muzeju u Njujorku“, kaže Branislav Dimitrijević, istoričar i teoretičar umetnosti.
Hotel koji pamti goste poput britanske kraljice Elizabete, Nila Armstronga i Ričarda Niksona u avgustu 2019. slavio je pola veka postojanja.
I pola veka istorije Jugoslavije. Opet se pitate – koje?
Trebalo da se zove Beograd, ali je zvučalo previše obično
Četrnaest tona – toliko je težak luster u holu hotela.
Otkad je obnovljen, ima na sebi 40.000 „Svarovski“ kristala i 5.000 sijalica. I danas je među najvećim na svetu, a zamislite kako je tek bilo pre 50 godina. Tada je i zvanično ušao u Ginisovu knjigu rekorda.
Hotel Jugoslavija je svakako najreprezentativniji takav objekat u Beogradu, ali i najveći u celoj bivšoj državi, kaže Dimitrijević.
Zdanje je isprva trebalo da se zove Beograd, ali je ime promenjeno u Jugoslavija iz potrebe za grandioznošću, objašnjava istoričar Milikić.
„To je tada bilo nešto potpuno novo.“
Arhitektonski konkurs za državni reprezentativni hotel, raspisan je 1947. godine.
Prvu nagradu dobio je Projektni zavod Hrvatske, a njihov predlog je označen kao izrazito moderan i odgovarao je ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu.
Gradnja hotela počela je velikom borbom, zbog rečne obale, ali i radnim akcijama.
Kao što je „druga Jugoslavija nastala na temelju antifašističke borbe, tako je hotel bio odluka da se izgradi nešto iz te borbe“, kaže Milikić:
„Zdanje je trebalo da pokaže koliko Novi Beograd može da se izgradi.
„Zgrada SIV-a (današnja Palata Srbije) i Centralnog komiteta (današnja zgrada Ušća) su projekti građeni zajedno sa hotelom.“
‘I nesvrstani imaju novca’
Prateći tok života države, ideja je stopirana 1949. god., kada je Tito rekao čuveno „ne“ Staljinu.
Konačno, izgradnja prati i ekonomski uspon SFRJ.
„Te 1969. godine kada je hotel otvoren, Jugoslavija je trebalo da pokaže koliko je država jaka – finansijski najviše, jer smo bili između Zapada i Istoka“, kaže Milikić.
Hotel je „projektovan kao luksuzno zdanje za strane državnike koje je stranim vladarima trebalo da pokaže uspeh i snagu jugoslovenskog samoupravnog socijalizma“, objašnjava.
„Od druge polovine 1960-ih i tokom 1970-ih Jugoslavija počinje da vodi nesvrstanu politiku, a i sam hotel je trebalo da pokaže da to funkcioniše i da imamo novca.“
Jugoslavija (ali hotel) u brojkama
- Najveći hotel u SFRJ
- Više od 600 soba i apartmana
- Restorani sa više od 800 mesta
- Sedam spratova glavne zgrade
- Četrnaest tona težak luster sa 40.000 hiljada kristala, koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda
Ko je sve bio gost hotela
- Britanska Kraljica Elizabeta
- Američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter
- Libijski vođa Muamer Gadafi
- Astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin
- Nemački kancelar Vili Brant
- Pevačica Tina Tarner
- Glumac Kevin Kostner
Domaći proizvod
Jugoslavija je građena po projektu arhitekata zagrebačke škole moderne Mladena Kauzlarića, Lavoslava Horvata i Kazimira Ostrogovića.
„U pitanju je bio domaći proizvod, nije bilo stranih arhitekata“, kaže Milikić.
„Iako su tih godina veliku ulogu u građenu zemlje imali novac i krediti iz Amerike, akcenat je bio na tome da smo sve sami napravili.“
Urušavanje
Tanja Vasić ima 30 godina i odrasla je u blizini hotela Jugoslavija.
„Meni je 1990-ih hotel bio mesto za izbegavanje gde su se skupljale problematične strukture ljudi.“
Penzioner Toma Iličić svaki dan šeta duž Zemunskog keja.
„Tokom 1970-ih smo u hotelu Jugoslavija imali proslave firmi u toj čuvenoj Banket sali i to smo doživljavali baš onako velelepno.
„Onda se desilo da nisi smeo kasnije da prođeš tuda, ko se sve skupljao“.
U hotelu je 1990-ih prodavnicu odeće imala i pevačica Svetlana Ražnatović, supruga ubijenog Željka Ražnatovića Arkan, osnivača paravojne Srpske dobrovoljačke garde.
U noći između 7. i 8. maja 1999. godine, dva projektila bačena su na zapadno krilo hotela.
Bio je to jedan od najžešćih vazdušnih napada NATO avijacije tokom bombardovanja, kada su pogođeni i centar grada, ambasada Kine na Novom Beogradu i vojna komanda u Zemunu, pisao je tada nedeljnik Vreme.
„Britanski ministar inostranih poslova je sledećeg dana rekao da je hotel Jugoslavija bio ‘legitimna meta’ zato što se ‘smatra da se koristi kao štab lidera paravojnih snaga Arkana'“, pisalo je Vreme.
„Arkan je rekao da ‘štab Tigrova’ nije pogođen i da oni nisu čak ni ranili nijednog ‘tigra’ i da ‘tigrovi’ spremni čekaju NATO.“
- Noć kada je Amerika bombardovala ambasadu Kine
- Bombardovanje 1999: Rođeni uz prve bombe o ratu ne znaju mnogo
- Bombardovanje RTS-a: Od presedana do „degradacije međunarodnog zakona”
Po završetku bombardovanja, hotel počinje da propada, a gostiju skoro da i nema.
Dimitrijević, teoretičar umetnosti, za ovaj hotel kaže da je „svakako jedan od najreprezentativnijih objekata“.
„To nije neki jedinstven primer da se nasleđe iz perioda socijalizma urušava.
„Sve je to deo istorijskog revizionizma i potrebe da se dokusuri sećanje na socijalistički period“, objašnjava.
Radi se i o „nekoj vrsti prazne fascinacije tim nasleđem, a to je takođe akt depolitizacije.“
„I u drugim slučajevima zanima me kako neka zgrada koja je stvorena u okviru neke specifične društvene imaginacije preživljava ili ne kraj te imaginacije.
Sa objektima izgrađenim tokom socijalizma, događa se da je „ta društvena imaginacija svedena – na imaginaciju katastrofe“, dodaje Dimitrijević.
Hotel danas – bez dve kule i dve zvezdice
Posle bombardovanja SR Jugoslavije, hotel Jugoslavija je pripao „Dunav osiguranju“, a Agencija za privatizaciju ga je prodala iz trećeg pokušaja 2006. godine kompaniji „Alpe-Adrija hoteli“ iz Beograda za 31,3 miliona evra.
Prodat je po znatno nižoj ceni od početnog iznosa od 42 miliona evra, a na licitaciji su učestvovale i Pluto internacional i KLC holdings iz Luksemburga.
U medijima se spekulisalo da je tajni suvlasnik bio i hrvatski biznismen Andrija Kević.
Kompleks je zatim prodat investicionom fondu QSQ sa Kipra.
Pored brojnih najava da su strani investitori zainteresovani da ulože novac u zdanje, hotel je ponovo počeo sa radom krajem 2013. godine kao garni hotel sa tri zvezdice.
Pojam garni u turizmu znači da hotel nudi samo usluge noćenja i doručka, te da se podrazumeva da gost neće mnogo vremena provoditi u njemu.
Hotel ima 132 sobe na dunavskoj strani na trećem, četvrtom i šestom spratu, kao i sedam restorana, prodavnica i oko 100 kancelarija.
U okviru kompleksa je i kazino i kineska turistička agencija.
Danas u hotel mahom dolaze posetioci iz bivše Jugoslavije ili sportisti tokom velikih takmičenja.
Prema najavama iz gradske uprave 2015. godine, u leto 2019. hotel je trebalo da dobije luksuzne dve kule.
Trebalo je da postane deo lanca Kempinski i opet bude luksuzni hotel sa pet zvezdica.
Ni dve kule i dodatne dve zvezdice nisu zaživele.
Još samo luster izgleda impozantno, ali više nije najveći u Evropi.
Novi vlasnik – Milenijum tim
Hotel Jugoslavija ponovo je prodat je 22. marta 2024. godine na licitaciji.
Početna cena bila je nešto viša od 27 miliona evra, a kupac je MV Investment, u vlasništvu građevinske kompanije Milenijum tim.
Milenijum tim je ranije kupio beogradski Institut za vodopprivredu „Jaroslav Černi“.
Kompanija je poslednjih godina bila angažovana na mnogim velikim državnim projektima u Srbiji – od izgradnje delova gasovoda, preko projekta Beograd na vodi – luksuznog naselja u centru glavnog na obali reke Save – stanova za vojnike i policajce, do kupovine hotela u Vranjskoj banji gde su dobili i 10 miliona evra subvencija od države za izgradnju velnes centra sa dva hotela i klinikom za tretmane.
Stečajni upravnik Ivan Čukarević rekao je da je na licitaciji učestvovao samo jedan učesnik koji je ispunio uslove konkursa, prenela je agencija Fonet.
„Sve je urađeno po zakonu… Srećan sam što se bankrotstvo završilo prodajom, to je po meni najbolja opcija“, rekao je Čakarević.
Objasnio je da je u stečaju početna cena polovina od procenjene vrednosti i da je „to tako propisano“.
Za deo imovine se vodi pravni postupak, koji će biti rešen pred sudom, rekao je stečajni upravnik.
Televizija N1 ranije je objavila da MV Investment planira da uz rekonstrukciju hotela, na tom području izgradi i dve kule visine do 155 metara.