Ovako priča o srpskom izlasku iz krize, dok Italija, a bogami i Amerika upadaju u nju nema mnogo smisla. Priča da italijanske nevolje ne utiču na obećane investicije u Srbiji, deluje kao lizalica za decu. Prazno i sladunjavo samo dok se konzumira, a posle glad i kiselina od veštačke boje nagrizu želudac.
U rang istih, optimističkih vesti spada i ona o nultoj inflaciji. Daj bože, mada sumnjam da je guverner bog! Najtransparentnija institucija u Srbiji i ovog je leta Narodna skupština svojim informacijama o više od 600 usvojenih zakona, ali i pikanterijama o poslanicima rekorderima po boravku ili odsustvu u najvišem zakonodavnom telu, putovanjima, troškovima za mobilne ili ceni obroka u skupštinskom restoranu.
A, zapravo, jedinu, pragmatičnu vest, saopštila je direktorka Kancelarije za evrointegracije upozorivši da je u onom manjem postotku neostvarenog akcionog plana, ostalo sto odsto važnih zakona, kao onaj o restituciji ili društvenoj svojini!
Za vlast brutalno pragmatične vesti počinju da saopštavaju srpski biznismeni. Pre nekoliko meseci Drakulić o prodaji većinskog paketa u “Ist pointu”, pa Mišković koji je prodao svoj “ Maksi” paket aranžman “Delezeu”, pa Beko koji seli biznis iz Srbije, pa Drašković, vlasnik od Takova koji najavljuje iseljavanje s porodicom, kada izmiri dugove…
Novozaposleni kao retka statistička kategorija u blagom porastu, svesni su da broj nezaposlenih mnogostruko brže raste, trpe mobinge, rad na crno, neplaćanje doprinosa, ćute i plivaju, u mojoj mladosti se govorilo – daleko je Amerika! I ne primećuju da je Amerika sa svojom prvobitnom akumulacijom došla i kod nas.
Da li se neoliberalizam kao opšteprihvaćeni “znak nove ere čovečanstva koja je za sobom ostavila utopijske projekte odgovorne za totalitarne strahote prošlog veka“, pokazuje dostatnim ili ekonomska kriza upućuje i na zaključak da je reč o novoj utopiji? Ceo svet raspravlja o tome i traži spasonosnu formulu! Srbija se time ne bavi. A i zašto bi?
Država se uglavnom nije povukla iz vlasništva da bi ponovo kao u nekim zapadnim zemljama i u nekim strateškim oblastima trebalo da ga vrati. O tome se tek prave strategije kao ona o medijima. Kod nas je, izgleda, pitanje svih pitanja ko je vlasnik države i ko je pobednik – četnici ili partizani! Ako i saznate odgovor neće vam pomoći da se bolje osećate, ali ćete barem znati otkud mučnina.