Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su većinom glasova “Rezoluciju Evropskog parlamenta o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija–Kosovo”. Evropski parlamentarci pozivaju na uvođenje mera protiv Srbije, ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za sukob u Banjskoj i zamrzavanje fondova, ako istraga dokaže direktnu povezanost Beograda sa događajima u Banjskoj od 24. septembra, prenosi RTS.
Evropski parlament je većinom glasova na sednici u Strazburu usvojio rezoluciju koja poziva na uvođenje mera protiv Srbije, ciljane sankcije protiv pojedinaca odgovornih za sukob u Banjskoj i zamrzavanje IPA fondova, ako istraga dokaže direktnu povezanost Beograda sa događajima od 24. septembra.
U tekstu rezolucije o stanju dijaloga Beograda i Prištine, Evropski parlament najstrože osuđuje “kukavički teroristički napad na pripadnike kosovske policije od strane dobro organizovane srpske paramilitarne grupe u Banjskoj” i poziva sve zemlje koje to nisu učinile da osude napad.
Rezolucija iza koje je stalo pet najvećih političkih grupa, uključujući evropske narodnjake, socijaliste i socijaldemokrate, liberale i zelene, poziva Beograd i Prištinu da ne preduzimaju nikakve jednostrane akcije koje mogu da ugroze mir i stabilnost regiona i da aktivno rade na mirnom razrešenju sporova, kroz dijalog pod okriljem EU.
Parlament poziva Komisiju i Savet EU da uvedu mere protiv Vlade Srbije ako istraga utvrdi da je srpska država bila direktno uključena u napad u Banjskoj, u nasilne napade na severu Kosova u maju ove godine ili ako srpske vlasti ne sarađuju u istrazi. U tom slučaju, kako je navedeno, Evropska komisija treba da zamrzne finansiranje iz IPA pretpristupnih fondova.
Parlamentarci pozivaju zemlje članice da uvedu ciljane restriktivne mere, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja protiv “aktera na severu Kosova i lidera organizovanih kriminalnih grupa, po ugledu na sankcije koje su SAD uvele protiv Milana Radoičića”.
Poslanici traže da istraga utvrdi činjenice o napadu i pozivaju Prištinu da objavi sve dokaze. Od međunarodnih institucija i Euleksa Evropski parlament traži da razmotre dokaze, a od Srbije da “u potpunosti sarađuje sa istragom i privede pravdi odgovorne za napad koji borave u Srbiji, u skladu sa zakonom, uključujući i njihovo izručenje”.
“Pozivamo KFOR da stalno nadgleda sever Kosova”
Rezolucija Evropskog parlamenta osuđuje “gomilanje vojnih snaga Srbije na granici sa Kosovom”, ali i primećuje “važnost koraka koje je Srbija preduzela povlačeći deo svojih trupa”.
Evropski parlament izglasao rezoluciju o dešavanjima u dijalogu Beograda i Prištine
Parlament poziva Srbiju da prestane sa ponavljanjem “obrasca eskalacije”, da povuče sve isturene vojne baze u blizini administrativne linije i vojnu opremu, uključujući protivvazuduhoplovne sisteme i tešku artiljeriju, kao i da “ne pruža podršku terorističkim formacijama na severu Kosova”.
“Agresivni vojni potezi zajedno sa radikalizovanom političkim porukama predstavljaju opasnu politiku vlade prema Kosovu i zapadnim partnerima”, navodi parlament.
Poslanici pozivaju KFOR da uspostavi plan za sprečavanje eskalacije na severu Kosova i pozdravljaju jačanje trupa i borbene opreme ove misije.
“Pozivamo KFOR da stalno nadgleda sever Kosova kako bi svaki pokušaj paravojnog upada ili napada bio otkriven u ranoj fazi. Zemlje članice treba da ojačaju snage Euleksa, posebno na severu Kosova”, piše u Rezoluciji.
“Poginuli teroristi predstavljeni kao heroji i borci za Srbe”
Rezolucija primećuje da je Srbija proglasila dan žalosti za sve žrtve incidenta i “duboko žali što su poginuli teroristi bili predstavljeni kao heroji i borci za Srbe”, što, kako kažu, utiče na podizanje političkih tenzija u regionu.
Evropski parlament žali i što je “sud u Beogradu odbio zahtev tužilaštva za pritvor Milana Radoičića, zbog mogućnosti bekstva, imajući u vidu da je priznao odgovornost za organizovanje napada u Banjskoj”.
Poslanici osuđuju način na koji su vlasti u Beogradu tretirale napade u Banjskoj i, kako navode, “veličanje, podršku i blag stav prema počiniocima napada”.
Parlamentarci traže odgovarajuću istragu svih etnički motivisanih napada na Kosovu, uključujući napade na Bistričkom mostu i Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.
“Napad u Banjskoj ne treba da bude izgovor za skretanje pažnje sa dijaloga”
Evropski parlament poziva EU da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu i da predloži novi, inovativni i uravnoteženi pristup u posredovanju, “kako bi se izašlo iz sadašnje blokade”.
Od visokog predstavnika Borelja i specijalnog predstavnika Lajčaka poslanici traže da proaktivno nastave dijalog i da izveste parlament najkasnije do kraja godine o angažmanu i doprinosu Beograda i Prištine.
Evropski parlament poziva Beograd i Prištinu na angažman u dijalogu “u dobroj veri, u duhu kompromisa kako bi se postigao sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, zasnovan na principu međusobnog priznanja”.
Rezolucija traži od dve strane da u potpunosti primene sporazum iz Brisela i Ohrida o putu ka normalizaciji i ističe žaljenje što Srbija nije potpisala ove sporazume.
“Napad u Banjskoj ne treba da bude izgovor za skretanje pažnje sa dijaloga o normalizaciji”, navedeno je u rezoluciji, uz napomenu da Srbija treba da učini napor kako bi povratila kredibilitet u dijalogu, posle, kako piše, štetne uloge koju je imala u događajima od 24. septembra.
“Priština da formira ZSO, Srbi da učestvuju na izborima”
Evropski parlament poziva Prištinu da “bez odlaganja formira Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), u skladu sa Briselskim sporazumom iz 2013 i 2015. godine, ustavom Kosova i presudom kosovskog Ustavnog suda”.
Naglašeno je i da je od ključne važnosti održavanje prevremenih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Pozivaju se vlasti da osiguraju puno učešće svih političkih partija na slobodnim i demokratskim izborima.
“Srbija treba da javno podrži učešće kosovskih Srba na izborima, nakon što je Srpska lista već najavila da će učestvovati bezuslovno”, piše u rezoluciji.
Evropski parlament “žali zbog negativnih mera EU uvedenih protiv Kosova” i poziva na njihovo ukidanje što pre. Komisija i Savet pozvani su da “nastave kontakte sa kosovskim premijerom i predsednicom i da do kraja godine predstave mapu puta za integraciju Kosova”.
Parlamentarci su izrazili zabrinutost zbog, kako navode, “destabilizujućeg delovanja srpskih vlasti pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića”, izražavajući “podršku građanima Srbije u borbi za evropsku, demokratsku budućnost.
“Žalimo što su neke politike rukovodstva Srbije prepreka za želje građana Srbije za ostvarivanje evropske budućnosti”, piše u Rezoluciji.
“Beograd da se suzdrži od pogrdnog jezika o pregovaračkom procesu”
Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju da deluje kao “pošten posrednik u procesu normalizacije” i da izbegava “bilo kakvu politiku popuštanja” prema Srbiji.
“Izražavamo zabrinutost zbog nedostatka glasnih kritika od strane Komisije, uprkos neusklađenosti zemlje sa sankcijama EU protiv Rusije, kontinuiranim i čestim sastancima na visokom nivou sa ruskim vlastima, demokratskom nazadovanju zemlje i nedostatku napretka u reformama u vezi sa EU i uprkos destabilizujućem efektu srpske politike i za ceo region”, piše u rezoluciji.
Parlament poziva srpske vlasti da se suzdrže od upotrebe “pogrdnog jezika o pregovaračkom procesu uz posredovanje EU, politikama EU na Zapadnom Balkanu i procesu proširenja”, a srpske medije da izbegnu “govor mržnje prema Kosovarima i širenja laži o etničkom čišćenju i pogromima na Kosovu, za šta nema dokaza”.
Evropski parlament nema ovlašćenja za odluke o sankcijama, spoljnoj politici i proširenju EU, ali usvojene rezolucije odražavaju politički stav jedne od tri glavne institucije Unije i upućuju se kao preporuka Evropskoj komisiji i državama članicama.
Rezolucija će biti upućena Evropskoj komisiji i Savetu EU, državama članicama, misijama Euleksa i KFOR-a na Kosovu i Metohiji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je za Tanjug da Rezolucija o dešavanjima na Kosovu i Metohiji nije samo poruka za jednu stranu, već da šalje poruku da prošlost mora da se prevaziđe kako se ne bi ponovila i da se u njoj ističe podjednaka odgovornost Beograda i Prištine.