Prema podacima istraživanju Centra za mlade svaka peta mlada osoba u Srbiji, uzrasta od 5 do 19 godina, ispunjava kriterijum za barem jedan psihološki poremećaj. Sagovornici Danasa ove podatke vide kao duboko zabrinjavajuće, ali ne i iznenađujuće.
Istraživanje Centra za mlade utvrdilo je da se svaki sedmi učenik samopovređivao tokom života, prenosi Novi magazin.
Pet odsto učenika ima panične i anksiozne napade, a oko dva odsto muče poremećaji u ishrani. Primetan je i porast hiperaktivnih poremećaja sa poremećajima pažnje, koji je konstatovan kod 1,7 odsto učenika. Poremećaji ponašanja primećeni su kod 2,2 odsto ispitanika.
Psiholog Leo Ivanišević kaže da su deci i mladima potrebni odgovarajući uslovi za zdrav razvoj.
„Od trenutka polaska u školu, pa kroz adolescenciju, deci je potrebno okruženje koje balansira strukturu i prostor za igru, istraživanje i eksperimentisanje. Dakle potrebne su jasne granice i jasni okviri koju pružaju: sigurnost, predvidivost, stabilne figure oslonca, i pravila koja važe i dosledno se primenjuju u većini konteksta. Struktura, pravila i granice služe tome da ‘drže siguran i bezbedan prostor’ u kom se onda odvija eksperimentisanje, igranje, otkrivanje, saznavanje novih stvari i razvoj“, objašnjava Ivanišević.
Ukazuje da mladi tek otkrivaju i uspostavljaju svoju autonomiju, i pored slobode potrebna im je i struktura i vođstvo pouzdanih odraslih, kao i da trenutno živimo u svetu koji je jako šaren, raznovrsan i haotičan.
„To je globalna situacija kojoj možemo pridodati i specifičnu situaciju u državi. Na televiziji se preporučuje i podržava jedan set vrednosti i pravila, u školi drugi, među vršnjacima treći, u kući četvrti, a na internetu peti. Ti setovi vrednosti su vrlo često kontradiktorni i nemoguće je ispuniti jedan, a da se ne oglušiš o drugi. Deca i adolescenti koji tek formiraju svoj identitet su sluđeni, a mislim da im ni mi odrasli nismo neka velika podrška, jer smo i mi sami sluđeni u haotičnom sistemu gde nam više nije jasno ni šta treba da radimo, ni ko treba da postanemo, ni koja pravila važe u kom kontekstu (i za koga)“, navodi Ivanišević.
Ističe da je moderna današnjica komplikovana, a jasnih struktura i pouzdanih stubova oslonca je sve manje, da su roditelji sluđeni, jer ne mogu da se oslone na sistem i okruženje u kom žive, a onda su i deca sluđena jer ne mogu da se oslone na roditelje čiji su kapaciteti na izmaku u pokušaju preživljavanja.
„Ne mogu da se oslone na školski sistem koji sve više pere ruke od vaspitnog dela njegove obrazovno-vaspitne uloge i prepušteni su vršnjacima i medijima. Vršnjaci su podjednako sluđeni i iako mogu da ponude prijateljsku podršku i prihvatanje, ne mogu da zamene zrelo i stabilno vođstvo odraslih“, kaže Ivanišević.
Ocenjuje da mediji i internet šalju previše različitih i kontrodiktornih poruka među kojima ni odrasli ne mogu da se snađu, a kamoli deca.
„Sa svim ovim uzetim u obzir, mislim da podaci ovog istraživanja nisu iznenađujući, ali jesu poražavajući i ukazuju na to da mi odrasli moramo mnogo više da se potrudimo da na nivou porodice, zajednice i društva pružimo stabilnije oslonce i okvire, jer na svojoj koži osećamo da haotična situacija i haotičan sistem ne prija ni našem mentalnom zdravlju, a kamoli mentalnom zdravlju generacija koje tek stasavaju“, zaključuje Ivanišević.
Danijela Barjaktarević, viša savetnica za razvoj i implementaciju programa u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija, smatra da istraživanje koje je sproveo Institut za mentalno zdravlje ukazuje na zabrinjavajuće podatke o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji, što naglašava potrebu za većom podrškom i pažnjom usmerenom na mentalno zdravlje mladih.
„Mladi iz opšte populacije suočavaju se sa brojnim izazovima koje im donosi period prelaska iz detinjstva u odraslo doba. Oslonac u očuvanju njihovog stabilnog funkcionisanja mogu im obezbediti porodica, škola i zajednica sa jedne strane, kao i mehanizmi koje su oni lično tokom svog odrastanja izgradili za suočavanje sa teškim životnim situacijama ili svakodnevnim izazovima“, ukazuje Barjaktarević.
„Dodatni pritisak na psiho-socijalnu dobrobit mladih predstavljaju i brojni drugi faktori proistekli iz nesigurnog društvenog konteksta, a koji su povezani sa planiranjem njihove bliže i dalje budućnosti, obrazovanjem, prilikama za zaposlenje, stanovanjem, iskazivanjem svojih stavova i mišljenja i dr“, smatra Barjaktarević.
Nataša Zečević, profesorka matematike u srednjoj školi, navodi da je podatak da je 20 odsto mladih psihički ugroženo alarm za uzbunu.
„Deca vape za podrškom. Istraživanje nam pokazuje da se deca u velikom broju osećaju usamljeno i nesigurno. Mi koji provodimo puno vremena sa njima to vidimo svakodnevno. Razlog je potpuno urušen sistem vrednosti, nedostatak školskih psihologa, nedovoljno priče o mentalnom zdravlju, nesigurno okruženje i ogroman pritisak na mlade“, ukazuje ona.
Zečević se plaši da će nova istraživanja pokazati da je situacija u Srbiji još gora od ove o kojoj trenutno pričamo.
„Da bismo imali srećnije mlade u Srbiji potrebno je da obezbedimo sigurnije okruženje, uspostavimo drugačiji sistem vrednosti i uredimo škole da budu dobre zajednice sa sve“, zaključuje Zečević.