“Država da otkupi Geneks kulu i pretvori je u studentski dom!” – poručuju iz inicijative “Zajedno” povodom prodaje kule, jednog od simbola Beograda.
Predlagač inicijative sugeriše, pored državne kupovine, da studenti arhitekture, građevine i unutrašnjeg dizajna svojim inovativnim idejama adaptiraju ovaj objekat za novu funkciju studentskog doma i studentskog centra.
“Predložili smo da država, koja ima pravo preče kupovine, otkupi zgradu i prepusti je Univerzitetu u Beogradu na korišćenje. Ovim potezom bismo pomogli studentima i pokazali da brinemo o njihovoj budućnosti” – kaže dr Đorđe Miketić, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Foto Nova S
Kakvu podršku dosad ima inicijativa za otkup Geneks kule i prenamjenu u studentski centar?
Nakon pokretanja inicijative, reakcije studenata, njihovih roditelja, arhitekata i profesora univerziteta su bile izuzetno pozitivne. Očekivali smo jaku podršku za ovu ideju, ali smo i iznenađeni količinom pisama i ovako snažnom podrškom, čak i institucionalnom, koju dobijamo. Našu on-line peticiju koju smo napravili pre tri dana, već je potpisalo preko 1500 građana.
U petak u 12h, na vrhu Geneks kule organizujemo javnu tribinu: “Geneks kula, simbol Beograda i modernističke arhitekture mora služiti javnom a ne tajkunskom interesu” na kojoj će govoriti Božidar Stavrić, predsednik skupštine stanara, prof. Mina Glogovac - nosilac autorskih prava za Geneks kulu (ćerka arh Mihajla Mitrovića), akademik arh. Branislav Mitrović, arh. Maja Lalić - Mikser i narodni poslanik dr Đorđe Miketić, Zajedno, pokretač inicijative.
Mogu li vlasti Grada Beograda i opštinske vlasti postići konsenzus u vezi s otkupom?
U pitanju je republička vlast koja mora doneti tu ulogu, jer Republika Srbija ima pravo preče kupovine na licitaciji, ali naravno i Grad Beograd bi mogao i morao pomoći. Da želi. Kakve su naše informacije, deluje da smo ih uzdrmali ovom idejom te da ozbiljnmo razmišljaju i da postupe po našem zahtevu. Ako uspemo, biće to nova pobeda građana u odbrani javnog interesa. Dovoljno je da potpišu jedan papir i da ova zgrada, koja se nalazi u svim arhitektonskim udžbenicima sveta – dobije novi, kreativni život.
Koji su potencijali zvaničnih vlasti Beograda i beogradskih opština da pomognu studentima koji su ostali bez smještaja?
Stranka “ZAJEDNO” ima čitav plan konkretnih i hitnih mera za pomoć studentima, ali i drugim građanima koji su zbog neverovatnog skoka cena u Beogradu ostali bez krova nad glavom. Preko 10.000 studenata je ili odustalo od studija u Beogradu ili studira na daljinu – to je katastrofa i za budućnost tih studenata ali i za budućnost ove zemlje. Reakcija resornog ministarstva – ne postoji. Zato smo mi preuzeli njihov posao i predložili sve javne prostore, vojne objekte, stanove u vlasništvu grada Beograda koji se lako mogu adaptirati u smeštajne kapacitete za studente i druge ugrožene grupe.
Imaju li grad i opštine konkretne strategije za rješavanje ovog aktuelnog problema?
Grad i opštine jedino sprovode plan da privelogovanim investotrima daju svaki metar slobodne, zelene površine, pa čak i spomeničke, da bi brzo zaradili novac. Ni o čemu drugom oni ne razmišljaju. Beograd je razoren tim pohlepnim varvarima, koji u biti preziru ovaj grad i vide ga samo kao plen, tako da je na nama da ga sačuvamo.
Je li izgledno da ta briga bude politički adresirana gradskim i državnim institucijama?
Postoji u Beogradu snažna mreža aktivista i angažovanih građana koji su zaslužni za mnoge pobede, tj odbranu javnog interesa od investorskog urbanizma kao što su Košutnjak, Bara Reva, Stjepana Filipovića, Park Vojvode Vuka i sl. Ovaj recept je ključan, a sada kada u tome pomognu i političke organizacije koje kroz institucije mogu delovati – uspeh je još izgledniji. I to je lično, moj prioritet. Da građani iskoriste sve moguće institucionalne poluge i da se njihov glas konačno čuje u institucijama.
Kada se posmatraju budžeti opština i grada Beograda, je li riječ o relativno maloj investiciji u rješavanju ovog problema?
Cena je izuzetno povoljna 7 miliona eura, ili 400 evra po kvadratu. Danas ni privremeni smeštajni objekat ne biste mogli izgraditi po 400 evra po kvadratu. A, ako znamo da je samo za nekakav falusni jarbol koji će nositi srpsku trobojku izdvojeno tri miliona eura, onda je jasno da je cena ove zgrade izuzetno povoljna i da će neko ozbiljno zaraditi. A mi znamo i za kog tajkuna se to sprema.
Ima li u radu parlamentarnih stranaka takvih političkih inicijativa koje bi pokazale jasnu orijentiranost prema studentskim borbama, uključujući i ovu?
Kako da ne. Evo, pre dva meseca sam sa studentima Pančeva pokrenuo borbu protiv privatnog prevoznika - monopoliste koji je njima ali i svim Pančevcima drao kožu sa leđa. Pri tome, od Beograda do Pančeva je izgrađen nov kolosek pruge još pre 8 godina, koji se nije koristio, upravo da bi njihov tajkun basnoslovno zarađivao. Nakon naše akcije, voz je ponovo pokrenut, ali delimično, tako da ima tu još posla. Ovo je mali primer kako parlamentarne organizacije mogu delovati zajedno sa studentima i zaista pokrenuti stvari sa mrtve tačke.
Kakav publicitet u javnoj sferi Srbije imaju gerilske borbe i inicijative političkih subjekata?
Poslednjih četiri-pet godina gerilska borba u Srbiji se rapslamsala. Nema kraja koji nije napadnut i koji nije iznedrio neko udruženje građana koje u nazivu ima: odbranimo, sačuvajmo, ne damo i sl... Ako se setite borbe i blokada protiv Rio Tinta – ona je predstavljala sublimaciju svih tih borbi i zato je bila tako uspešna. Ta borba nas je ujedinila jer su ljudi konačno shvatili da su sve te male lokalne borbe, u stvari – jedna borba. Borba protiv korumpiranog režima i porobljenih institucija koje rasprodaju i truju našu zemlju, prirodu i ljude.
Kako ocjenjujete medijsko izvještavanje o studentskim borbama i nivo informisanosti javnog mnjenja o potrebama studentske populacije?
U Srbiji vlada medijski mrak, tačnije ne postoji medij sa nacionalnom frekvencijom koji ne ulepšava stvarnost i, u biti, nije saučesnik ovog pljačkaškog kartela na vlasti. Oslobađanje medija je najveći poduhvat koji nas čeka. Srećom postoje nezavisni portali, kablovski operateri i društvene mreže i tamo jedino možete pročitati nešto što nije režimska propaganda. Lično, voleo bih i da sami studenti pokažu malo više solidarnosti i angažmana sa drugim društvenim problemima, ne samo svojim, kao što je fašizacija društva, korupcija, nasilje nad ženama, medijske slobode... Potrebni su nam studenti koji kritički misle i popravljaju društvo jer oni su ti koji treba da budu arhitekte svoje (naše) budućnosti.
