“Država da otkupi Geneks kulu i
pretvori je u studentski dom!” – poručuju iz inicijative “Zajedno” povodom prodaje
kule, jednog od simbola Beograda.
Predlagač inicijative sugeriše, pored
državne kupovine, da studenti arhitekture, građevine i unutrašnjeg dizajna
svojim inovativnim idejama adaptiraju ovaj objekat za novu funkciju studentskog
doma i studentskog centra.
“Predložili smo da država, koja ima
pravo preče kupovine, otkupi zgradu i prepusti je Univerzitetu u Beogradu na
korišćenje. Ovim potezom bismo pomogli studentima i pokazali da brinemo o njihovoj
budućnosti” – kaže dr Đorđe Miketić, narodni poslanik u Narodnoj skupštini
Republike Srbije.
Foto Nova S
Kakvu podršku dosad ima inicijativa
za otkup Geneks kule i prenamjenu u studentski centar?
Nakon pokretanja inicijative,
reakcije studenata, njihovih roditelja, arhitekata i profesora univerziteta su
bile izuzetno pozitivne. Očekivali smo jaku podršku za ovu ideju, ali smo i iznenađeni
količinom pisama i ovako snažnom podrškom, čak i institucionalnom, koju
dobijamo. Našu on-line peticiju koju smo napravili pre tri dana, već je
potpisalo preko 1500 građana.
U petak u 12h, na vrhu Geneks kule
organizujemo javnu tribinu: “Geneks kula, simbol Beograda i modernističke
arhitekture mora služiti javnom a ne tajkunskom interesu” na kojoj će govoriti
Božidar Stavrić, predsednik skupštine stanara, prof. Mina Glogovac – nosilac
autorskih prava za Geneks kulu (ćerka arh Mihajla Mitrovića), akademik arh.
Branislav Mitrović, arh. Maja Lalić – Mikser i narodni poslanik dr Đorđe
Miketić, Zajedno, pokretač inicijative.
Mogu li vlasti Grada Beograda i
opštinske vlasti postići konsenzus u vezi s otkupom?
U pitanju je republička vlast koja
mora doneti tu ulogu, jer Republika Srbija ima pravo preče kupovine na
licitaciji, ali naravno i Grad Beograd bi mogao i morao pomoći. Da želi. Kakve
su naše informacije, deluje da smo ih uzdrmali ovom idejom te da ozbiljnmo
razmišljaju i da postupe po našem zahtevu. Ako uspemo, biće to nova pobeda
građana u odbrani javnog interesa. Dovoljno je da potpišu jedan papir i da ova
zgrada, koja se nalazi u svim arhitektonskim udžbenicima sveta – dobije novi,
kreativni život.
Koji su potencijali zvaničnih vlasti
Beograda i beogradskih opština da pomognu studentima koji su ostali bez
smještaja?
Stranka “ZAJEDNO” ima čitav plan
konkretnih i hitnih mera za pomoć studentima, ali i drugim građanima koji su zbog
neverovatnog skoka cena u Beogradu ostali bez krova nad glavom. Preko 10.000
studenata je ili odustalo od studija u Beogradu ili studira na daljinu – to je katastrofa
i za budućnost tih studenata ali i za budućnost ove zemlje. Reakcija resornog
ministarstva – ne postoji. Zato smo mi preuzeli njihov posao i predložili sve
javne prostore, vojne objekte, stanove u vlasništvu grada Beograda koji se lako
mogu adaptirati u smeštajne kapacitete za studente i druge ugrožene grupe.
Imaju li grad i opštine konkretne
strategije za rješavanje ovog aktuelnog problema?
Grad i opštine jedino sprovode plan
da privelogovanim investotrima daju svaki metar slobodne, zelene površine, pa
čak i spomeničke, da bi brzo zaradili novac. Ni o čemu drugom oni ne
razmišljaju. Beograd je razoren tim pohlepnim varvarima, koji u biti preziru
ovaj grad i vide ga samo kao plen, tako da je na nama da ga sačuvamo.
Je li izgledno da ta briga bude
politički adresirana gradskim i državnim institucijama?
Postoji u Beogradu snažna mreža
aktivista i angažovanih građana koji su zaslužni za mnoge pobede, tj odbranu
javnog interesa od investorskog urbanizma kao što su Košutnjak, Bara Reva,
Stjepana Filipovića, Park Vojvode Vuka i sl. Ovaj recept je ključan, a sada
kada u tome pomognu i političke organizacije koje kroz institucije mogu
delovati – uspeh je još izgledniji. I to je lično, moj prioritet. Da građani
iskoriste sve moguće institucionalne poluge i da se njihov glas konačno čuje u
institucijama.
Kada se posmatraju budžeti opština i
grada Beograda, je li riječ o relativno maloj investiciji u rješavanju ovog
problema?
Cena je izuzetno povoljna 7 miliona
eura, ili 400 evra po kvadratu. Danas ni privremeni smeštajni objekat ne biste
mogli izgraditi po 400 evra po kvadratu. A, ako znamo da je samo za nekakav
falusni jarbol koji će nositi srpsku trobojku izdvojeno tri miliona eura, onda
je jasno da je cena ove zgrade izuzetno povoljna i da će neko ozbiljno
zaraditi. A mi znamo i za kog tajkuna se to sprema.
Ima li u radu parlamentarnih stranaka
takvih političkih inicijativa koje bi pokazale jasnu orijentiranost prema
studentskim borbama, uključujući i ovu?
Kako da ne. Evo, pre dva meseca sam
sa studentima Pančeva pokrenuo borbu protiv privatnog prevoznika – monopoliste
koji je njima ali i svim Pančevcima drao kožu sa leđa. Pri tome, od Beograda do
Pančeva je izgrađen nov kolosek pruge još pre 8 godina, koji se nije koristio,
upravo da bi njihov tajkun basnoslovno zarađivao. Nakon naše akcije, voz je
ponovo pokrenut, ali delimično, tako da ima tu još posla. Ovo je mali primer
kako parlamentarne organizacije mogu delovati zajedno sa studentima i zaista
pokrenuti stvari sa mrtve tačke.
Kakav publicitet u javnoj sferi
Srbije imaju gerilske borbe i inicijative političkih subjekata?
Poslednjih četiri-pet godina gerilska
borba u Srbiji se rapslamsala. Nema kraja koji nije napadnut i koji nije
iznedrio neko udruženje građana koje u nazivu ima: odbranimo, sačuvajmo, ne
damo i sl… Ako se setite borbe i
blokada protiv Rio Tinta – ona je predstavljala sublimaciju svih tih borbi i
zato je bila tako uspešna. Ta borba nas je ujedinila jer su ljudi konačno
shvatili da su sve te male lokalne borbe, u stvari – jedna borba. Borba protiv
korumpiranog režima i porobljenih institucija koje rasprodaju i truju našu
zemlju, prirodu i ljude.
Kako ocjenjujete medijsko
izvještavanje o studentskim borbama i nivo informisanosti javnog mnjenja o
potrebama studentske populacije?
U Srbiji vlada medijski mrak, tačnije
ne postoji medij sa nacionalnom frekvencijom koji ne ulepšava stvarnost i, u
biti, nije saučesnik ovog pljačkaškog kartela na vlasti. Oslobađanje medija je
najveći poduhvat koji nas čeka. Srećom postoje nezavisni portali, kablovski
operateri i društvene mreže i tamo jedino možete pročitati nešto što nije
režimska propaganda. Lično, voleo bih i da sami studenti pokažu malo više
solidarnosti i angažmana sa drugim društvenim problemima, ne samo svojim, kao
što je fašizacija društva, korupcija, nasilje nad ženama, medijske slobode… Potrebni
su nam studenti koji kritički misle i popravljaju društvo jer oni su ti koji
treba da budu arhitekte svoje (naše) budućnosti.