On smatra kako velikih iznenađenja nije bilo, a pozive na novo prebrojavanje
glasova smatra uobičajenim demokratskim pravom. Manje očekivano je, kaže,
neuravnoteženost rezultata izbora na republičkim, predsjedničkim i beogradskim izborima.
Nije saglasan sa izjavama i ocjenama da su na ovim izborima ojačale stranke
desnice.
BUKA: Imamo preliminarne rezultate izbora,
šta nam oni govore?
Prvi utisak je svakako visok nivo participacije građana u
izbornom procesu. Turbulentna vremena obeležena ratom na tlu Evrope, tekućom
pandemijom, borbom za ekonomski prosperitet i spoljnopolitički kontinuitet
izvela su na birališta respektabilan broj glasača. Iako je februarska
eskalacija Ukrajinske krize proizvela efekat dimne bombe u predizbornoj
kampanji, medijski gurnula u zapećak „planirane“ teme oko kojih će učesnici
sučeljavati svoje stavove (a tome su i mediji sami dobrano doprinosili), čini
mi se da je prosečni birač u Srbiji odlučivao u skladu sa već formiranim
mišljenjem pre tog 24. februara. Nije preveliki broj onih koji su zahvaljujući
nešto čvršćoj proruskoj retorici svoje poverenje poklonili SPS-u, ili
koalicijama, pokretima i partijama jasnije spoljnopolitički profilisanim ka
Rusiji. Kada kažem da nije preveliki, mislim svakako ne odlučujući po raspored
snaga u parlamentu. A tu se već naziru obrisi aktuelne koalicije, baš kao što
se u prvom obraćanju reizabranog Predsednika Republike skicira potencijal njene
promene. Narodna skupština će, bar prema preliminarnim rezultatima, biti
ideološki bogatija i za neke nove stanovnike. Predvodnici koalicije Moramo su u
izbornoj noći potencirali relevantnost ekološko levičarske političke snage, i
potpuno sam saglasan sa tim. Njihov rezultat na lokalnim izborima u Beogradu
bio je očekivan, ali je za poštovanje i rezultat koji su ostvarili na republičkom
nivou. Mada, treba biti iskren i reći da su oba rezultata nezanemarljivo niža u
odnosu na projektovane kroz razna istraživanja u susret izborima.
„Otvaranje“ medija u predizbornoj kampanji je zaista dalo
rezultate. 11 ili 12 lista će imati svoje poslanike u parlamentu, što je
nesumnjivo dobro po zdravlje ove dosta kompromitovane institucije u koju
građani godinama unazad gube poverenje. SNS će sa svojih 120 mandata ostati
dominantna politička snaga, ali ni približno dvotrećinskoj većini koju je imala
u prethodnom sazivu. Isti slučaj zapažamo i u projekciji mandata Gradske
skupštine u Beogradu. Politička apsorpcija SPAS-a Aleksandra Šapića i njegovo
isturanje na čelo liste doprineli su gubitku gotovo trećine mandata koje je
vladajuća stranka imala u prethodnom mandatu lokalnog parlamenta.
Situacija je najjasnija na predsedničkim izborima.
Popularnost i odobravanje dosadašnjeg načina obavljanja funkcije Aleksandra
Vučića su neupitni i to je dokazano, uz podršku SPS, pobedom već u prvom krugu
glasanja.
BUKA: Šta je najveće iznenađenje ovih
izbora?
Po mom mišljenju, nije bilo velikih iznenađenja. Pre bih u
kategoriju manje očekivanog svrstao neravnotežu razultata na predsedničkim,
parlamentarnim i lokalnim izborima. Naročito u pogledu glasova koje su dobijali
predstavnici vladajuće SNS. Druga, takođe retko unapred anticipirana pojava bio
je solidan rezultat koji je ostvario SPS. I na lokalnim, i na parlamentarnim
izborima. Veću izlaznost pratilo je i respektabilno povećanje broja glasova
koje je ostvarila koalicija oko SPS u odnosu na prethodni izborni ciklus.
Naravno, deo objašnjenja valja potražiti i u prelivanju izvesnog broja glasova
sa SNS na SPS, mada će to svakako biti deo postizborne analize ovih aktera.
BUKA: Ko je najveći gubitnik, a ko dobitnik
izbora?
Gubitnik izbora je ujedinjena opozicija okupljena oko SSP,
Nove stranke, Pokreta slobodnih građana i drugih koja je uprkos spremnosti na
brojne kompromise unutar formirane
koalicije ostvarila rezultat kojim ne mogu da budu zadovoljni. Naročito na
republičkom nivou. Kada je reč o Beogradu, tu je situacija nešto drugačija.
Čini se, na osnovu preliminarnih računica, da im je prilika za formiranje
većine izmakla za nekoliko promila zbog ostanka ispod cenzusa koalicije koju je
predvodio Boris Tadić. Toj situaciji u kojoj promili odlučuju doprineo je i,
prema mom mišljenju, najveći dobitnik izbora, a to je koalicija Moramo.
Društveni aktivizam u prethodnim godinama koji je iskazan u, za lokalne uslove,
veoma prijemčivom predizbornom programu, pobrao je simpatije relativno velikog
broja glasača u Beogradu. Među relativne gubitnike se može svrstati i vladajuća
stranka. Kako sam već rekao, u odnosu na prošli izborni ciklus, značajno je
umanjen broj osvojenih mandata na parlamentarnim i beogradskim izborima.
Naravno, uz značajnu ogradu da ovaj stav nikako ne važi za predsedničke izbore
gde je ostvarena nedvosmislena i uverljiva pobeda SNS.
BUKA: Šta je dovelo do jačanja desnice u
Srbiji?
Nisam saglasan sa ocenom da su rezultati izbora dokazali
jačanje partija sa desne strane ideološkog spektra. Nekoliko činjenica podupire
moje mišljenje. Na prvom mestu je svakako kontinuitet u broju glasova na koje
učesnici izbora profilisani na gorepomenuti način mogu da računaju. Ne vidim
preteranu razliku između 8% Srpske radikalne stranke 2016. godine i 5% DSS na
istim izborima (u koaliciji sa Dverima) i današnjeg sličnog rezultata, doduše
nešto drugačije preraspodeljenog između Zavetnika, DSS i Dveri. Diskurs o
snaženju desnice je posledica okolnosti u kojima su se odvijali i predizborna
kampanja, i sada postizborni proces. Uticaj rata u Ukrajini i navijačko
nadgornjavanje različitih političkih i društvenih činilaca u Srbiji jednostavno
primoravaju i učesnike na izborima da svoje stavove prilagode rusofilstvu.
Tapiju na to, po mom mišljenju bez valjanih razloga, za sebe ljubomorno čuvaju
upravo desničarski pokreti i partije. I to je drugi razlog zašto se izborni
rezultat tumači kao jačanje desnice. Konvergencija stavova u pogledu negiranja
potrebe da se uvedu sankcije Rusiji, nezavisno od toga da li govorimo o
pozicionim ili opozicionim akterima (uz par izuzetaka koji ne ruše opšti trend),
stvara privid ideološkog „skretanja“ udesno, iako je reč o spoljnopolitičkom
pragmatizmu par exellence.
BUKA: Da li je realno očekivati da li će
Srbija mijenjati svoj odnos prema BiH i regiji i od čega to zavisi?
Imajući u vidu prvo obraćanje reizabranog Predsednika
Republike, koji je ujedno i predsednik vladajuće stranke, ne vidim elemente na
osnovu kojih se može zaključivati o promeni odnosa Srbije prema BiH. Među prvim
rečenicama je izgovoreno da će se težiti dobrim odnosima u regionu, a to se
svakako odnosi i na BiH. Naravno, uvek treba imati na umu potencijalne efekte
„jata crnih labudova“ koja mogu da nasele našu regiju i, poput Ukrajinske krize
na jedan posredan, ali ipak relevantan način redefinišu evropske, pa samim tim
i regionalne odnose.
BUKA: Aleksandar Jovanović Ćuta iz
Ekološkog ustanka traži novo prebrojavanje glasova, mislite li da je to moguće?
Svim akterima su, i dalje, dok mi vodimo ovaj razgovor na
raspolaganju brojne zakonske mogućnosti u pogledu ostvarivanja prava na
regularnost izbornog procesa. Video sam i da je pritisak pojačan organizacijom
protesta ispred Republičke izborne komisije na kome je najavljena borba za
svaki glas. Nije nepoznato u dosadašnjoj političkoj praksi da se pristupi
ponovnom prebrojavanju glasova, ali mislim da će to u ovom trenutku zavisiti od
stepena potencijalno utvrđenih nepravilnosti. Da budem direktan u odgovoru na
Vaše pitanje, takva mogućnost postoji, ali je teško u ovom trenutku tvrditi da
li će se zaista i desiti.