„Nekako ovo putovanje nije počelo kako smo planirali. Prvobitan plan
je bio da se uputimo na Tasos kolima. Onda bacimo pogled na prognozu i
shvatimo da se vreme pogoršava otprilike čim stignemo. Promena plana,
ići ćemo ipak do Parge“, počinje priču Danica o svom porodičnom
putovanju po Balkanu.
I izdvaja jednu zanimljivost – ništa nisu rezervisali unapred sem prvog noćenja u Skoplju.
„Ispostavilo se da je to bila vrlo pametna opcija jer smo se, nakon
pakovanja kofera, iznenadili činjenicom da sin Mihailo ima temperaturu.
Lako smo se dogovorili sa vlasnicom apartmana u Skoplju i otkazali
rezervaciju potpuno besplatno. Nakon tri dana od prvobitnog plana za
pokret, krećemo na put, ovog puta odistinski. Koferi su već bili
spakovani, kakva sreća.“
U Skoplje su stigli popodne i ostatak dana proveli u obilasku grada.
„Ovde sam drugi put, s tim što se prve posete sećam samo iz priče kad
sam mami i tati zbrisala ispred očiju i nestala u tržnom centru. Kažu
da su bili van pameti i da su me svuda tražili, a našli me na istom
mestu gde sam i nestala. Muž Vlada sumnja da su mojima podvalili
Makedonku umesto sopstvenog deteta. Ne znam uopšte odakle mu takav
zaključak.“
Danica priča i kakvi su njeni utisci o prestonici Severne Makedonije.
„Skoplje je u poslednjih nekoliko godina podelilo posetioce na one
koji misle da je centar pretvoren u neukusan kič i na ove druge, moje
istomišljenike. Krenuli smo u obilazak baš od tog centra, prešli Kameni
most, uputili se ka spomeniku Aleksandru Makedonskom, nastavili do kuće
Majke Tereze, prošli kroz pomenuti tržni centar, mesto mog nestanka i
ponovnog pojavljivanja, i uz Vardar nastavili šetnju do Mosta umetnosti,
Ustavnog suda i Arheološkog muzeja. Veče smo završili u boemskoj
četvrti Debar Maalo na najjeftinijoj klopi za nas troje i uz to, vrlo
ukusnoj. Posebno me oduševilo što su svi vrlo ljubazni. Celo Skoplje je
epicentar ljubaznosti“, kaže Danica, koja svoja iskustva sa putešestvija
deli na blogu Danica’s Small World.
Sutradan su nastavili za Solun.
„Sve od Skoplja do Soluna pratio nas je takav potop da smo sa suzom u
oku otpisali taj dan za obilazak Tesalonikija. Ali čim smo se
uparkirali ispred hotela, kiša je prestala, a sa njom su isparile i
barice. Solun sam već posećivala u par navrata, ali sve je bilo nekako
na brzinu i po noći da mogu slobodno da računam da je to bila prva prava
poseta. Grčku i kupanjac ovde sam sve ove godine odlagala – jer biće
vremena kad budem imala decu za ovu destinaciju. Šetnju smo započeli od
Rimskog foruma iz II veka, pa se spustili ka Aristotelovom trgu. Usput
smo morali da posetimo parkić na insistiranje najmanjeg člana družine.
Dok smo se spuštali do trga, prisećali smo se ekskurzija i kako ni Vlada
ni ja ne možemo da se setimo gde su nas tada ostavili da kupujemo po
Solunu. Nijedna ulica nam ne liči. Od trga smo se šetalištem uz more
uputili kao Beloj kuli Soluna i spomeniku Aleksandru Velikom. Odatle
pravo do neodoljivih Kišobrana. Ovde smo već rešili da smo umorni i
gladni, pa smo se bacili u potragu za restoranom kog smo prethodno
označili na mapi. Bilo je vrlo neprijatno iznenađenje kad smo stigli i
shvatili da restoran već neko vreme ne radi. Ali mestašce Yellow bike je
bilo dobra zamena. Sutradan smo, pre kretanja ka Pargi, posetili
Zejtinlik i odali počast našim palim borcima na Solunskom frontu.“
*
Danica se seća da su učinili nešto što je mnogima nezamislivo,
posebno onima koji putuju s detetom – u Pargu su krenuli bez
rezervisanog smeštaja.
„Ma biće sigurno nečeg kad stignemo, kad osmotrimo teren. Stižemo u
Pargu posle četvoročasovnog putovanja, sedamo na ručak i počinjemo da se
raspitujemo o smeštaju. Shvatamo da će nam možda trebati malo više
vremena da pronađemo smeštaj. Pitamo konobare, upućuju nas dalje,
obilazimo sobe, shvatamo da je Parga vrlo strma i da ćemo, ukoliko se
odlučimo da smeštaj nađemo baš u gradu, vrlo nahodati. Nalazimo preko
Bookinga smeštaj koji je malo dalje, na magistrali, rezervišemo
poslednju sobu i, prilikom check-ina, vlasnica nam kaže da otkažemo to i
da će nam dati smeštaj po manjoj ceni. Hvala joj!“
A kakva je zapravo ova vrlo popularna destinacija među Srbima? Šta sve nudi?
„Parga noću poprima totalno drugu ulogu. Sve šljašti i blješti i
popune se svi restorani na šetalištu. Posebno su privlačne uske ulice
prepune robe za prodaju. Posetite Venecijansku tvrđavu, koja nije
posebno očuvana, ali je pogled sa nje fantastičan, kapelu Koimisis tis
Theotokou na Panagia ostrvu do kog možete doći brodićem ili plivajući,
Muzej maslinovog ulja, jer Parga predstavlja jedno od bitnijih mesta za
proizvodnju te dragocene tečnosti, guštajte vina lokalnih vinarija.“
Obilazak ovog divnog dela Grčke počeli su od Sarakinino plaže.
„Lako je dostupna brodićem od Parge sa polaskom pre podne i vraćanjem
popodne ili automobilom, gde vožnja traje svega 20 minuta. Voda je
predivne tirkizne boje i jako prijatna. Pored plaže se nalazi i restoran
gde možete napuniti trbuhe, a i osvežiti se kafom, pićem ili
sladoledom.“
Sledeća plaža na spisku za obilazak bila je Lychnos plaža.
„To je dugačka plaža sa predivnom granulacijom peska. Nalazi se na
svega pet minuta od Parge. Ležaljke se naplaćuju, ali uvek je opcija da
samo spustite peškir i uskočite u divno, tirkizno more. Nećete ostati
gladni jer na plaži postoji par barova.“
Takođe, Aheron reka i izvor je nešto što nikako ne bi trebalo da preskočite, kaže Danica.
„Voda je prečista i dosta hladna, u koritu reke možete videti svaki
kamenčić i ribice. Aheron je mitska reka. Dobila je naziv po grčkom bogu
Aheronu koji čuva jednu od pet reka podzemnog Hada. Imate uređenu stazu
uz reku do jednog dela kada morate da ugazite u reku i dalji put do
izvora nastaviti kroz nju. A voda je prilično ledena, pa nakog svega
minut i po ne osećate ni stopala ni listove. Ljudi koje smo sreli na tom
mestu rekli su nam da voda na nekim delovima dostiže nivo do pasa, pa
vam preporučujem da, ukoliko želite da uživate u avanturama do izvora u
trajanju od dva sata, ponesete patike za vodu i sve dragocenosti
ostavite u autu ili nekoj nepromočivoj torbici.“
Danica prenosi svoja iskustva i o jednoj od najlepših plaža u Grčkoj.
„Od Parge do jedne od fascinantnijih plaža Grčke, pa i sveta, stiže
se za dva sata vožnje. Možda pogađate, u pitanju je Egremi plaža na
Lefkadi. Na putu do nje proći ćete tunelom kod Preveze koji prolazi
ispod nivoa mora. Na samoj Lefkadi vas čekaju brdašca i vojeviti putevi,
a možda vam se posreći i da spazite mnoštvo paraglajdera na nebu. Usput
možete naići na mnogobrojne tezge sa medom i maslinovim uljem, smokvama
i maslinama. Do same plaže se ne može doći autom. Posle parkiranja
treba dobrih kilometar i po nizbrdo, pa još niz stepenice, jer je 2016.
zemljotres urušio dobar deo plaže i puta. Prizor koji ovde zatičete ne
može se rečima opisati. Te boje, to plavetnilo, te nijanse. Prizor
nestvaran, pena talasa najmekša na svetu, a plaža stvorena za jurcanje i
bežanje od talasa. Sa malim detetom je prenaporno posle se popeti nazad
do automobila, ali je vredelo svakog napora i znoja.“
*
A kada je došlo vreme za porvatak, za put nazad su izabrali da od
Parge do Beograda idu preko Albanije, da stanu u Sarandi, a onda prenoće
na Ohridu.
„Bila je to moja prva poseta ovoj zemlji. Sarandu bih opisala kao
vrlo živ i bučan grad. Ohrid je, takođe, zabeležio moju prvu posetu.
Verujem, ne i zadnju. Šarm Ohrida podseća na moj Prizren i nemoguće je
da se ne zaljubite na prvu. Šetalište uz jezero je divno, ljudi su
preljubazni i naravno da je morao da se pazari biser sa Ohrida za
uspomenu i dugo sećanje.“
I nakon pređenih 3.000 km, posećenih više od sedam mesta i gradova u četiri različite države, šta sve čovek oseti?
„Moraš jako dobro da se organizuješ sa pakovanjem da ne bi u svaki
smeštaj morao da iznosiš koferčinu, da pametno rezervišeš smeštaj dan
pre samog dolaska, da menjaš non-stop planove zbog vremenske prognoze, a
i puke želje da vidiš još nešto. Ali mogu samo da zaključim koliko su
mi nedostajala ovakva putovanja. Nemaš pojma šta ćeš ugledati kad
otvoriš oči jer toliko često menjaš mesta da na kraju pomisliš da si na
odmoru bio mesec dana, a ne svega – sedam.“