Poslednjih dana svedoci smo jakih oluja koje se retko viđaju na ovim prostorima, a u kojima je bilo ljudskih žrtava, povređenih građana, a velika materijalna šteta još se zbraja. Nekoliko puta dnevno stižu upozorenja meteorologa na nevreme opasno po ljude i životinje, a to prenose svi mediji, piše Danas.rs
Krajnji konzumenti svega toga su građani, posebno posle razornih superćelijskih oluja koje su prošle nedelje protutnjale kroz balkanske države, uključujući i Srbiju, donoseći scene koje smo samo mogli da vidimo u filmovima. Svi smo počeli pažljivo da čitamo prognozu vremena, upravljamo svoje dnevne aktivnosti u odnosu na predviđene vremenske (ne)prilike.
Da li apokaliptične najave, posebno termini u prognozama i medijskim tekstovima, a u koje spadaju reči – opasno, razorno, jako, orkansko, mogu da utiču na mentalno zdravlje pojedinca?
„Stalno iščekivanje opasnih pojava često predstavlja izvor strepnje i uznemirenosti i time potencijalno narušava mentalno zdravlje“, objašnjava za Danas predsednica Društva psihologa Srbije i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović.
„Pre svega, vidimo u poslednje vreme da oluje predstavljaju realnu opasnost, nanose veliku materijalnu štetu, pa čak dovode i do ljudskih žrtava. Ono što je dodatno uznemirujuće jeste što se to dovodi u vezu sa trajnijim klimatskim promenama na koje direkno utiče ljudski faktor i nemar prema prirodi“, smatra Džamonja Ignjatović.
Ona je istakla i da ovakve pojave uglavnom prate senzacionalistički naslovi u medijima i, kako kaže, najave katastrofa, a to može da izazove strah i da širi paniku među građanima.
„Mislim da ima mesta za ozbiljnu zabrinutost na osnovu čega je neophodno ponašati se odgovorno i preduzeti sve mere da se zaustavi sve ono što doprinosi ovakvim klimatskim promenama, a od širenja panike nema nikakve koristi, zapravo nastaje samo još veća šteta“, kaže Džamonja Ignjatović.
Oluje koje smo imali zaista su bile opasne
Klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava za Danas da oluje koje smo imali u prethodnom periodu zaista jesu opasne i mogu da naprave veliku materijalnu štetu i da dovedu do gubitka ljudskih života.
„Ono što meteorolozi mogu da kažu jeste da može da dođe do oluje koja je potencijalno opasna po život, e sad na medijima je kako će to da interpretiraju i da li će na pravi način to da prezentuju“, kaže Đurđević.
Kao jedan od problema, navodi to što mediji u svom izveštavanju i najavama vremenskih nepogoda nisu konzistentni i sinhronizovani.
„Mora da postoji neka vrsta sinhronizacije u medijima kako se upozorenje hidrometeorološke službe i sektora za vanredne situacije distribuira medijima i na koji način mediji distribuiraju tu informaciju, tako da u jednom mediju ne bude kraj sveta, a u drugom letnji pljusak“, priča Đurđević.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je da postoji sinhronizacija medija po pitanju terminologije i po pitanju načina izveštavanja kao i po pitanju rezervisanja medijskog prostora za upozorenja na vremenske nepogode.
On, takođe, smatra da bi bilo dobro uvesti i sistem mobilne telefonije u sistem upozorenja na vremenske nepogode.
„Jedan od prvih komentara na to je bio:’Ma, jeste sad će još država da mi šalje SMS poruke svakih pet minuta’, što sad prelazi u neku sferu koja nema veze sa meteorologijom. Ja razumem da takvi ljudi postoje“, priča Đurđević.
Takođe naglašava i da će nam efikasan sistem upozorenja, kao ovaj pomenuti putem mobilnih telefona, pre ili kasnije biti potreban, jer će zbog globalnog zagrevanja i porasta temperature u atmosferi vremenske nepogode biti jačeg intenziteta nego što smo navikli do sada.
Napominje i da to ne znači da će se oluje češće dešavati, ali gotovo sigurno će biti opasnije.
Šta stvarno znače meteoalarmi?
Kada se kaže da je „upaljen“ žuti, narandžasti ili crveni meteoalarm, to u prevodu, znači da je vreme potencijalno opasno ili opasno.
Kako stoji na sajtu RHMZ u objašnjenju šta koja boja znači, vidi se da je svaki meteoalarm svojevrsno upozorenje građanima, pa tako za žuti piše: „Vreme može biti opasno (potencijalno). Vremenske pojave koje su prognozirane nisu neuobičajene, ali je potreban oprez ako planirate aktivnosti koje su izložene meteorološkom riziku. Treba nastaviti sa informisanjem o očekivanim meteorološkim uslovima. Ne preduzimajte nepotrebne rizike“.
Da li crveni i ostali meteoalarmi, prognoze opasnog nevremena, orkanskog vetra i jakih gromova utiču na mentalno zdravlje građana?
Za narandžasti meteoalarm stoji: „Vreme je opasno. Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Pratiti savete koje daju nadležne državne službe.“
Najviši stepen upozorenja svakako je crveni meteoalarm, a on konkretizuje da je „vreme vrlo opasno“. „Prognozirane su naročito opasne vremenske pojave, a takvog su intezitetaa da mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja. Treba se često informisati o detaljima očekivanih meteoroloških uslova i rizika. Slediti naredbe i savete nadležnih državnih službi.“