U trenutku kada Hrvatska bilježi predpandemijske rezultate u turizmu i kada se naziru rekordni turistički prihodi, sve se više govori o novom zakonu o pomorskom dobru i morskim lukama. Glavni razlog je bojazan građana da bi novi zakon omogućio da se plaže privatizuju, odnosno ograde i da se pristup na njih naplaćuje.
Na takvu mogućnost upozoravaju iz Udruženja za kretanje ostrva, koji tvrde da je Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture izradilo nacrt ovog zakona, koji još nije objavljen u javnosti, ali za koji tvrde da omogućava ograničenje opšte upotrebe pomorskog dobra, njegovog ograđivanja, pa čak i potencijalnog ulaska sakupljanja na plaže, piše Al Džazira.
Otvoreno pismo
„Smatramo delove predloženog zakona nedopustivim i potpuno protivrečnim svemu što smo zagovarali i saopštavali svih ovih godina, ističući važnost zaštite našeg najvećeg društvenog, turističkog i ekonomskog potencijala – pomorskog dobra koje istorijski i kulturno predstavlja izuzetno važan resurs za svim našim građanima i posetiocima“, navodi se u otvorenom pismu koje je Pokret ostrva uputio premijeru Andreju Plenkoviću, resornom ministru Olegu Butkoviću i državnom sekretaru Josipu Bilaveru.
O kakvim i kolikim promenama se radi, govori podatak da je od nekoliko stotina plaža na hrvatskom delu Jadrana samo 18 plaža pod koncesijom, a posetiocima se trenutno naplaćuje ulaz. Svi ostali, ma koliko bili poznati i kakav sadržaj imali, otvoreni su za posetioce. Na njima je trenutno najveći problem da nađete slobodno mesto gde biste mogli da stavite peškir. Istovremeno, u Grčkoj i Italiji je ograničenje pomorskog dobra pravilo, a u ovim zemljama su plaže ograđene i uglavnom pod koncesijom. Zbog toga je upotreba ležaljki i drugih sadržaja na plažama ograničena u ovim zemljama.
Predsednica Udruženja Pokret ostrva Maja Jurišić kaže da nacrt zakona donosi mnogo novina, ali i da je udruženje od početka počelo da upozorava nadležne na neke svoje delove.
„U svemu ovome posebno je značajna rečenica koja kaže da se „opšta upotreba pomorskog dobra može ograničiti, a izuzetno isključiti“. Takođe, u članu koji definiše morske plaže precizira se da planovima upravljanja pomorskim dobrom jedinica lokalne samouprave, odnosno samouprava koje donose plan upravljanja pomorskim dobrom, treba izričito definisati koje su javne plaže, a koje su one na kojima će se odvijati delimična ili potpuna rekreacija.ograničiti javnu upotrebu. U postojećem zakonu takvih stavki nema“, kaže Jurišić govoreći o nacrtu zakona.
Potrebna ulaganja
On dodaje da su osim ovog dela u predloženom zakonu sporni i drugi delovi, poput definicije jaružanja, odnosno dopune pomorskog dobra, što je problem koji se širi na celom hrvatskom primorju. Istovremeno, u udruženju, na čijem je čelu, kažu da razumeju potrebu ekonomskog korišćenja pomorskog dobra.
„Mi smo turistička zemlja, potrebne su nam investicije, potrebni su nam različiti načini korišćenja pomorskih dobara, ali ne smemo biti isključivi. Moramo pronaći način da javnost koegzistira sa investicijama, odnosno da pomorsko dobro bude otvoreno za javnost i da se nađe način na koji svi mogu biti zadovoljni. Primjer dobre prakse je Pravilnik o gospodarskom korištenju pomorskog dobra Splitsko-dalmatinske županije, koji definira da se 30 posto koncesione površine može koristiti za iznajmljivanje ležaljki i suncobrana. Ipak, 70 odsto koncesioniranog pomorskog dobra mora ostati u javnoj upotrebi, mora se obezbediti javni deo plaže gde ljudi ne moraju da iznajmljuju suncobran ili ležaljku. Takođe, propisano je da se obezbede pešački koridori za kretanje, kao i deo uz more gde se može slobodno kretati“, ističe Jurišić.
Građani, koji jedva da imaju dovoljno novca da odu na odmor, bili su pomalo zatečeni ovom najavom, ali i dalje ne razmišljaju previše o tome, jer je ulaz na plaže i dalje besplatan. Mnogi sa kojima smo razgovarali ne znaju da ta mogućnost postoji i da Pokret ostrva ukazuje na neke nelogičnosti u nacrtu zakona.
„Mislim da to nije dobro za nas građane, jer će još poskupiti odlazak na more. A sve je ovako skupo, pa bi nam dodatni trošak zaista bio nepotreban. Na Jadranu preostaje samo ulazak na plaže i more i izlazak na sunce na naplatu. Sve ostalo je već plaćeno. Ako ide u tom pravcu, mislim da država ide sa ciljem da dodatno zaradi jer će se plaćati koncesije i naplaćivati PDV od ulaza na plaže. To je ogroman novac, a važan je za državu“, rekla je Svetlana Bojić iz Vukovara, koju smo pitali za mišljenje.
Pitanja bez odgovora
Sve ovo saopštilo je i Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture, navodeći da je nacrt ovog zakona u toku i da se ni u kom slučaju ne može govoriti o tome da će novi zakon olakšati ograđivanje i naplatu ulaza u plaža.
„Naprotiv, Zakonom koji je u pripremi, u odnosu na postojeći zakon kojim se uređuje pomorsko dobro, treba jasnije i detaljnije propisati procedure i obaveze davaoca koncesija, koncesionara, kao i posledice po koncesionare koji krše koncesiju. obaveze. „Takođe, sve jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi pomorsko dobro biće dužne da ga štite i unapređuju, kroz planove uređuju tipove plaža u skladu sa svojim potrebama i upravljaju pomorskim dobrom na transparentan način“, navodi se u saopštenju. navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
Komentarišući tvrdnje iz ministarstva, Jurišić napominje da je najlakše reći da je „nešto pogrešno protumačeno“, ali ima još mnogo pitanja bez odgovora. Jedna od njih je šta sve ovo znači za nenaseljena područja, kao i koja će dokumentacija definisati način na koji koncesionari mogu da koriste pomorsko dobro?
Reagovala je i gradonačelnica Supetra Ivana Marković koja je rekla da se, govoreći o nacrtu spornog zakona, na samom početku „naježila“, te da nije stigla ni do prvog člana zakona u kojem se navodi :
„Donošenjem novog Zakona o pomorskom dobru i morskim lukama stvaraju se uvjeti za brži i uspješniji gospodarski razvoj Republike Hrvatske kao pomorske zemlje, stvaraju se uvjeti za ulaganja u pomorska dobra.
„U slučaju Republike Hrvatske, bez ikakvih drugih tumačenja, gotovo sigurno sam to čitao kao omogućavanje novih devastacija pomorskog dobra, te nove privatizacije i kolonizacije pomorskog dobra, s obzirom na to da smo spremni učiniti sve u svrhu ‘ razvoja“ i „boljeg turizma“ na račun „zaposlenosti“ i „rekordnih brojeva““, ističe Marković.
U članu 7 nacrta zakona, nastavlja on, unosi se nevjerovatna promjena: pomorsko dobro umjesto DORH-u daje se na upravljanje Vladi RH. „Dakle, vladi koja je izvršila privatizaciju svega što je vredelo u državi, a sada bi samostalno, bez kontrole i u zavisnosti od volje premijera, crtala pomorska dobra, granice, odobravala koncesije, zatvarala plaže i kao“, upozorio je Marković.
20 godina u izradi
Konačno, oglasio se ministar mora, saobraćaja i infrastrukture Oleg Butković koji je rekao da namera novog zakona o pomorskom dobru i morskim lukama ni na koji način nije da se privatizuje pomorsko dobro ili da se građanima onemogući da ga koriste, te da postoji nema sumnje da bi ovaj zakon omogućio bilo kakvu zloupotrebu pomorskog dobra.
„Zakon o pomorskom dobru i morskim lukama moramo da usvojimo do kraja godine iz više razloga. To je uslov za povlačenje novca iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti, a predviđena je i reforma pomorstva čija je jedna od mera donošenje ovog zakona. Taj zakon se pripremao 20 godina, a poslednje izmene su unete 2003. godine. Predlog tog zakona još nije u javnoj raspravi, ali je u pitanju nacrt radne grupe koju čine pomorski stručnjaci, koji se bave pomorskim pravom i pomorskim dobrom, zatim predstavnici ministarstva i Državnog odvjetništva.
Došlo je do pogrešnih tumačenja pojedinih ljudi, koji poslednjih dana zloupotrebljavaju nacrt tog zakona i navode da će biti moguće naplate plaža, ograđivanje plaža, privatizacija i o tome nema govora. Naprotiv, ovim zakonom daćemo veća ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave, da, kada je reč o plažama, kroz plan upravljanja pomorskim dobrom utvrđuju namenu plaža na svom području. “, rekao je Butković.