Kosovske vlasti spremne su da otvore most na Ibru za saobraćaj, iako to srpska strana ne želi. Pitanje koje označava period od 25 godina etničkih podjela sada bi se moglo naći za stolom u Bruxellesu, ocjenjuju brojni analitičari.
Sagovornici BUKA magazina ocjenjuju to pitanje kao mimikriju, pitanje za potkusurivanje unutrašnjij potreba i poljuljanih rejtinga. Istraživanje slučaja Banjska, smatraju naši sagovornici, moglo bi imati mnogo bitniju ulogu u kosovsko-srpskim odnosima.
Da bi pao najpoznatiji zid koji je delio Berlin na istočni i zapadni deo, bile su potrebne dvije stvari, podsjeća Isak Vorgučić, direktor Radija KIM. Trebalo je da postoji snažna želja naroda sa obje strane da se ta barijera ukloni, i pristanak najvećih svetskih sila da do toga dođe. Ljudi su sami polomili zid i pohrlili jedni drugima u zagrljaj.
“U slučaju mosta koji stoji između severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice ne postoji ni želja naroda sa obe strane da pohrle jedni drugima, a ni pristanak svetskih sila. Postoji samo težnja vlasti u Prištini da poveća već ogroman pritisak na stanovnike na severu Kosova, koji samo pokušavaju da normalno žive. U atmosferi svakodnevne represije prema manjini, i odsustva želje da većina razume potrebe svojih sugrađana, nije moguće uklanjanje fizičkih barijera između dva naroda. Sreća je da u takvoj situaciji međunarodna zajednica i vojne snage to dobro razumeju” – kaže Vorgučić.
Problem Srba na sjevera Kosova ne predstavlja samo Priština, kao prestonica koja te građane ne gleda kao svoje, već prije svega Beograd, kao prestonica koju ti građani gledaju kao svoju, napominje Vorgučić.
“Osim finansijske pomoći za opstanak poslednjih vitalnih institucija, školstva i zdravstva, vlasti Srbije svojim (ne)aktivnostima doprinose da život građana na severu, a i Srba na Kosovu uopšte, bude sve nepodnošljiviji. Sa strane to možda ne deluje tako, ali nerešavanje slučaja Banjska tome uveliko doprinosi. Zbog očigledne umešanosti Beograda u ovaj napad (oznake na pronađenom oružju, snimci priprema grupe na poligonu u Srbiji, bliskost Vučića i Radoičića), međunarodna zajednica, a pre svega Evropska unija, neprestano insistiraju na tome da se slučaj rasvetli. Dok do toga ne dođe, Aljbin Kurti koristi Banjsku kao izgovor za gomilanje policijskih snaga na severu, zatvaranje banaka i pošta, hapšenja za navodne ratne zločine, i otvatanje mosta na Ibru” – kaže Vorgučić.
Do sada se pokazalo da međunarodna zajednica nema uticaja na ponašanje aktuelne vlade u Prištini, ocjenjuje Vorgučić.
“Ni sankcije koje traju više od godinu dana, ni pretnje novim sankcijama Kosovu ne deluju na popravljanje stanja na severu. Ima doduše retkih glasova u redovima kosovskih Albanaca, koji su protiv ovakvog ponašanja Aljbina Kurtija, ali mu ni jedan od njih ne spočitava loš odnos prema građanima srpske nacionalnosti, već isključivo kvarenje odnosa sa međunarodnim partnerima. S obzirom da ovi potonji jedino verbalno kritikuju kosovsku vladu ne preduzimajući nikakve konkretne korake, Kurti to shvata i većinskoj zajednici predstavlja kao odobravanje međunarodnih partnera za nastavak politike koju vodi na severu Kosova” – zaključuje Vorgučić.
Škeljzen Maljići, politički analitičar, smatra da je nerješavanje slučaja Banjska veliki izazov za dijalog Beograda i Prištine.
“U biti Banjska je rasvetljena: priznao je javno i sam vođa terorističke grupe Milan Radoičić da je cilj grupe bio dizanje ustanka Srba, da se oružanom borbom oslobodi Sever, ako ne i čitavo Kosovo. Doduše, on je izjavio da je sve radio na svoju ruku, okupio ljude kojima je prekipelo zbog „terora Aljbina Kurtija“, sam je nabavio i platio sofisticiranu ratnu opremu i oružje koje koristi vojska Srbije. Radoičiću niko nije verovao na reč da je sam smislio i pripremio akciju Banjska, naprotiv, pronađeni su mnogi posredni i direktni dokazi da je vlast u Srbiji znala i pomagala Radoičića, utvrđeno je recimo da je grupa za pripreme koristila poligone srpske vojske” – kaže Maljići.
Istrage koje su vođene na Kosovu, u Srbiji i od strane međunarodnih sliužbi inteligencije, svakako su došle do važnih, konkretnijih i detaljnijih informacija kako je teroristički napad trebao da se izvede, jer je ova akcija, po svemu sudeći, bila provaljena i praćena od strane tajnih službi, ocjenjuje Maljići.
“Ova pretpostavka objašnjava kako je akcija skoro u samom začetku sprečena te kako je prošla bez direktne konfrontacije i većeg krvoprolića. Neki izvori su čak tvrdili da je komanda KFOR-a, uz aktivno učešće jedne od ambasada, kritičnog dana, kada se grupa krila u manastiru, satima pregovarala sa vlastima u Beogradu o uslovima bekstva grupe u Srbiju, da bi se izbegao napad na manastir, gde su teroristi bili okruženi, kako bi se izbegao sukob i stvar prošla sa što manje žrtava. Stranci su doduše demantovali da se pregovaralo, ali, ja ga ne uzimam ozbiljno, on samo ukazuje na spremnost svih faktora uključenih u sprečavanje pokušaja da se izazove rat, da se zadrži nizak profil opasnosti i zamagli i umanji značaj Banjske, da se ne bi ugrozio veći i urgentniji cilj, realizacija Ohridskog sporayuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije” – kaže Maljići.
Vučićevom režimu, kojeg je slučaj Banjske teško pogodio i kompromitovao, strani faktori su dali vremena da prebaci odgovornost na Radoičića, kojeg je srpsko tužilaštvo samo saslušalo, smatra Maljići. Radoičić je dao ostavku u Srpskoj listi, prenio je ogromna vlasništva na poslovnog ortaka, ali je pušten iz zatvora da se brani na slobodi, u istrazi koja se ne pomjera sa mjesta, kao što se mjesecima odlažu izveštaji o slučaju Banjska. To se dešava iako se i dalje ponavljaju verbalni pritisci za hapšenje Radoičića kako bi bio predat istražnim organima Kosova, upozorava naš sagovornik.
“Oko toga se sada vode pregovori oko modaliteta, tvdi se da je Makron svoj dolazak u posetu Srbiji uslovio hapšenjem Radojčića. To izgleda kao diplomatsko muljanje, tapkanje u mestu u procesu za koji bi i Vučić i Kurti voleli da je dialog već propao. S druge strane, imate one koji smatraju da su i Vučić i Kurti ucenjeni i pritisnuti uza zid bez odstupnice, samo im se dozvoljava da se još malo prenemažu i drče se, zbog njihovih unutrašnjih potreba i poljuljanih rejtinga. To je stanovište facilitatora dijaloga, Lajčaka, kojemu je za nekoliko meseci produžen mandat, ali nasledniku ostavlja Ohridski sporazum i plan za implementaciju kao faktički validne međunarodne dokumente koji obavezuju Srbiju i Kosovo da ih sprovedu. Situacija je paradoKsalna, kao sve je dogovoreno, ponešto se i sprovodi, ali popuštaju samo kosovski Srbi, za registarske tablice auta, lične dokumente, ukidanje dinara itd. zato što su ostavljeni na cedilu… Dok se Kurti ne konsultuje sa Zapadom, sada želi da otvori za auto saobraćaj čuveni mitrovački most, iako ga Kfor i ambasadori Kvinte mole da pričeka…” – kaže Maljići.
Situacija s mostom na Ibru je delikatnija, ocjenjuje Maljići.
“Most nadgleda KFOR, on je otvoren za pešake, i za autosaobraćaj postoje dva druga mosta u blizini koji su stalno otvoreni i bez kontrolnog punkta. Ali glavni most koji povezuje centar južne i severne Mitrovice od 1999. godine postao je čuven zbog srpske civilne straže, zapravo plaćenu srpsku policiju bez uniformi, koja je danonočno dežurala u obližnjoj kafani a bila je na platnom spisku Beograda. Sporazumi od pre deset godina uklonili su ovu i druge „paralelne institucije” koje su bile produžena vlast Beograda, Srbija je pristala da ljudi iz paralelnih struktura postanu deo kosovskih institucija, samo što je izmišljena Srpska lista, koja je postala organ SNP na Kosovu, koji je čuvare mosta pretvorila u čuvare interesa Beograda, da se opstruiraju postignuti sporazumi” – kaže Maljići.
Prijedlog o razmjeni teritorija iz 2018. godine, prema kome bi Sjever Kosova ostao u Srbiji a Kosovu bi bio ustupljen dio Preševske doline bio je oživljavanje starog prijedloga Dobrice Ćosića o „srpsko-albanskom razgraničenju“ i „humanitarnom etničkom preseljavanju“, podsjeća Maljići.
“Kada je ta ideja propala, Vučić i Srpska lista su, uz pomoć kosovskog premijera Kurtija, koji počeo jednostrano nametati, bez konsultacija sa stranim partnerima, ubrzani ritam primene sporazuma o legalizaciji kosovskih dokumenta i pasoša, zamenu starih autotablica itd., doneli odluku da kosovski Srbi napuste sve institucije, administraciju, policiju, sudstvo itd, organizujući veoma kritične proteste i seriju sukoba sa snagama KFOR-a, na Severu Kosova nastao je ne samo administrativni već i bezbednosni vakuum, zbog čega najviše trpe Kosovski Srbi, jer su ostali bez zastupničkih instanci. Nedovoljne jedinice KFOR-a koje su garancija sigurnosti doenkle su popunjene, ali one nisu mogle preuzeti i policijsku kontrolu, koja je ostavljena kosovskoj policiji, u kojoj je ostao veoma mali broj Srba, i to iz unutrašnjih kosovskih enklava, gde je integracija lokalnih Srba uspešnije ostvarena” – kaže Maljići.
Kada je riječ o krizi nastaloj pokušajem otvaranja mosta na Ibru, više nije u pitanju moguće izbijanje albansko-srpskog konflikta, već je u pitanju strategija Kurtija da još više zaoštri odnose sa KFOR-om, i ambasadorima Kvinte, koji su ntražili da se otvaranje mosta odloži za kasnije, kada se počne u cjelini primenjivati Ohridski sporazum i povrati povjerenje lokalnih Srba, smatra Maljići.
“KFOR smatra rizičnim otvaranja mosta za saobraćaj u okolnostima kada ima radikalnih grupa koje su ratoborene i žele nestabilnost i izazivanje oružanih sukoba na Kosovu, slične onon neuspešnom u Banjskoj. Premijer Kurti je veoma vešt u manipulaciji sa ranije postignurim sporazumima jer je most trebao da bude otvoren pre skoro deset godina, jer je trebao da posluži za integraciju Srba u kosovski sistem. Međutim, EU i KFOR ga upozoravaju na bojazan od mogućih incidenata koje bi isprovocirale radikalne, ratoborne grupe. KFOR i ambasadori traže od Kurtija da se ne prenagljuje, most će se svakako otvoriti, ali su potrebne garancije Srbima da će im se omogućiti formiranje ZSO, sa nekom vrstom ograničene autonomije, čiji je status predložio EU na principima Ahtisarijevog plana. Kurti je trebao da ga pošalje Ustavnom sudu Kosova da bi procenio da li je u skladu sa Ustavom. No, ovih dana je izgleda postignut kompromis, da se most otvori za autosaobraćaj nekoliko sati po danu, kako bi kontrola mosta od strane KFOR-a bila olakšana, a da se onda kasnije, u sklopu opšte normalizacije odnosa, most vrati normalnoj funkciji spajanja dveju obala, a ne njihovom razdvajanju” – zaključuje Maljići.