Danas je pred Apelacionim sudom u Beogradu održano ročište o izručenju Andreja Gnjota, bjeloruskog aktiviste, novinara i režisera matičnoj državi. Bjeloruske vlasti traže ga navodno zbog utaje poreza.
Obraćanje Gnjota prenosimo u cjelosti:
„Poštovani sude!
Pozdravljam sve prisutne u ovoj sudnici i zahvaljujem se na podršci!
Pre nego što pređem na suštinu, želeo bih skrenuti pažnju suda na torbicu poštovane gospođe tužiteljke. U Belorusiji bi gospođa tužiteljka zbog takve torbice odmah bila uhapšena, a zatim – osuđena na kaznu zatvora do dve godine.
Stvar je u tome što na toj torbici su tri pruge—bela, crvena i opet bela. U Belorusiji se ova simbolika smatra zabranjenom; to su belo-crveno-bele bele boje zastave protestne Belorusije, a upotreba ovih boja na odeći, aksesoarima ili bilo gde drugde izjednačava se sa neovlašćenim protestom.
To je sve što treba da znate o beloruskom pravosuđu.
Ja sam novinar, režiser, politički aktivista i priznati politički zatvorenik. Ovaj status su potvrdile dve međunarodne organizacije za ljudska prava.
Došao sam u Srbiju na sedam dana da pošteno radim – da snimam reklamu. Umesto toga, završio sam u centralnom zatvoru u Beogradu. Proveo sam sedam meseci u istim uslovima kao pravi kriminalci. Isključivo zahvaljujući pažljivosti i upornosti advokata, prebačen sam iz zatvora u kućni pritvor. Nosim posebnu nanogicu koja se ne sme skidati. Zatvoren sam u stanu, potpuno sam, 23 sata dnevno.
To je bolje nego zatvor. Ali nakon zatvora, čak je i život na ulici bolji. Ipak, to nikako nije život običnog čoveka. I dalje patim i ne razumem ko me i zašto kaznio?
Diktatura me optužuje za neplaćanje poreza. Mene, čoveka umetnosti, koji čak nije imao matematiku na fakultetu. Molim vas da optužbu posmatrate sa stanovišta zdravog razuma. Ako je 300 hiljada evra iznos neplaćenog poreza, koliko sam onda miliona zaradio? Da sam milioner, ne bih putovao u Srbiju preko pola sveta u potrazi za zaradom. Da sam milioner, sada bih bio u kazinu, a ne na sudu!
Viši sud Srbije je dva puta odlučio da me izruči, to jest da me pošalje u diktaturu na neizbežno mučenje ili smrt.
Prvi put viši sud nije saslušao ni mene ni advokate. Drugi put ignorisao je više od 78 direktnih dokaza koje sam izneo i koji dokazuju da me u Belorusiji čekaju mučenje i smrt.
Pred vama stoji običan čovek koji jednostavno voli svoju zemlju. Čovek koji se bori protiv izborne krađe. Borim se protiv nasilja, protiv kršenja zakona i ustava svoje zemlje. Zbog toga Lukašenko baca ljude u zatvore, njegov diktatorski sistem ih muči i ubija. Svi to znaju, i to je dokazano!
Od 2020. godine u beloruskim zatvorima je umrlo 25 političkih zatvorenika. Takvu cenu plaćamo za neprekidno vladanje Lukašenka nad mojom zemljom koje traje 30 godina. Ako je nešto pravi zločin, to je!
Obratile su vam se stotine svetski poznatih umetnika sa porukom – oslobodite Andreja Gnjota. Obraća vam se Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD – oslobodite Andreja Gnjota. Obraćaju vam se obični ljudi, koji vam govore – oslobodite Andreja Gnjota!
Upoznao sam Srbiju sa različitih strana. I više sam video dobrih strana. Moje oči i moje srce su i dalje otvoreni, uprkos patnjama koje su mi nanele. Vidim zemlju u srcu Evrope na koju se ne treba stideti – i to je Srbija. Vidim dobre i plemenite ljude na koje se možete ponositi – to su Srbi. Ne smete dozvoliti da vama diktatura Lukašenka upravlja. Ne smete poslati nevinu osobu u smrt. Ova mala greška će postati velika neizbrisiva mrlja u istoriji moderne, nezavisne Srbije!
Svako od vas ima decu. Ili će ih sigurno imati. Ja sam takođe dete svojih roditelja. Takođe želim da imam decu. Molim vas, ne lišavajte me ove mogućnosti. Nemojte me izručiti tamo gde me čekaju neizbežno mučenje i smrt!
Verujem da pravda postoji u svetu. Jer sam pravoslavni Belorus. I siguran sam da postoji sud, istina i pravda. Siguran sam da On sve vidi, sve zna i sve razume.
Molim vas, sačuvajte moj život. To je tako lako uraditi!
Živela Srbija!
Žive Bjelorusija!“
Apelacioni sud ima rok od 30 dana da se izjasni da li će Gnjota izručiti Bjelorusiji.