Naime, Ivica Dačić je nedavno izjavio da su banke u Srbiji najveći neprijatelj naroda. Bankari se do sada nisu oglašavali. Međutim, gostujući na RTS-u, predsednik Udruženja banaka Veroljub Dugalić odgovara “da je 1948. godina, osećao bi se spremnim za Goli otok”.
Predsednici Izvršnog odbora Prokredit banke Svetlana Tolmačeva Dingarac i Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić kažu da se u toj Dačićevoj izjavi nisu prepoznali.
“To je uvrežena pradstava da sve mnogo košta u bankama i tako se vešto skreće na drugu stranu sa istinskih problema i niko onda ne govori da je proizvodnja mala, da imamo milion nezaposlenih, da je plata u Srbiji 350 evra niža nego čak i u Albaniji”, kaže Dugalić.
Predsednik Udruženja banaka objašnjava da je “najlakše reći – banke nas pljačkaju” i tako skrenuti pažnju s ključnih problema u društvu.
“Banke su kičma ekonomije u Srbiji, sektor koji je potpora i koji finansira i donosi investicije i nešto zarađuje, na svu sreću, a za razliku od drugih”, kaže Carić i negira tvrdnje da banke u Srbiji zarađuju više nego u Evropi.
Predsednica Izvršnog odbora Prokredit banke kaže da su sve kritike dobre ako su konstruktivne.
“Narodna banka u više navrata je govorila da banke treba da budu liberalnije u obradi ktredita, a zato je s druge strane i rigorozna prema banka”, kaže Dugalić i podseća da ima oko 25 odsto loših zajmova.
“To znači da otplata kasni preko 90 dana i tu postoje tri milijarde evra koje su po tom osnovu izdvojene i to je mrtav kapital”, objašpnjava Dugalić.
“Sve rezervacije koje banke imaju su oko šest milijardi, a kapital banaka je oko 5,5 milijardi evra – znači, krediti ne mogu biti jeftiniji”, izričit je predsednik Udruženja banaka.Prema njegovim rečima, sve i da je više domaćih banaka u Srbiji, krediti opet ne bi mogli da budu jeftiniji.
Predsednica Izvršnog odbora Prokredit banke kaže da je veliko pitanje i koliko bi domaće banke mogle da omoguće pozajmice i od koga, jer strane banke uzimaju iz svojih centrala i praktično donose u Srbiju veliku inostranu ušteđevinu.
Banke su pokušale da građanima koji kasne sa otplatom kredita izađu u susret, ali teško je pronaći model koji bi odgovarao komnpanijama, kaže Dugalić.
Svetlana Tolmačeva Dingarac smatra da bi najpre trebalo utvrditi šta su razlozi za kašnjenje u otplati, kada je reč o kreditima privredi.
“Preduzeća propadaju jer im njihovi kupci ne plaćaju, a ne treba to prebacivati na banke”, kaže Tolmačeva Dingarac.
Prema njenim rečima, ni grejs period ne bi bio adekvatno rešenje i mogao bi da pomogne samo onima koji imaju trenutne probleme u poslovanju.
I Carić podseća da je “najveći problem nelikvidnosti – država”. Građanima koji ne mogu trenutno da otplaćuju svoje kredite bankari savetuju da ih reprogramiraju.
Bankari su zaključili da što Srbija bude politički stabilnija zemlja i bliže Evropskoj uniji, biće i veće šanse da kamate na kredite budu niže.