Brat Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se nedavno Jelku Kacinu, izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, pošto ubistvo njegovog brata nije razrešeno ni posle 13 godina.
On je u pismu istakao da je tortura režima Slobodana Miloševića protiv Slavka Ćuruvije počela 1998. pošto je donesen novi Zakon o informisanju, a da je pojačana posle njegovog govora pred Helsinškom komisijom u Kongresu SAD, 10. decembra 1998.
“Jedini rezultat naše borbe sa vlastima za 13 godina je da evropska, srpska i svetska javnost traže razrešenje njegovog ubistva. Nažalost, koliko vidimo, ovi ovde su gluvi na sve. To je jedini razlog zašto sam se obratio Jelku Kacinu. Meni je jedina nada da će Vašington i Brisel da daju nalog ovima ovde, bilo ko da je na vlasti, da istraže ubistvo Slavka Ćuruvije, kao i sva ostala politička ubistva. Jednostavno, naše vlasti sve to ignorišu i ja ne mogu da ćutim”, ističe za Radio B92 Jovo Ćuruvija.
Na pitanje ko je i zašto ubio Slavka Ćuruviju srpske vlasti još nisu dale odgovor. To se, prema rečima advokata Rajka Danilovića, može “objasniti samo nedostatkom političke volje da se ta stvar izvede na čistinu”.
“Vođeni su neki pretkrivični postupci, prikupljeno je sijaset dokaza koji na nesumnjiv način ukazuju koje su osobe sumnjive da su učestvovale u izvršenju dela i kakva je uloga bila pojedinih učesnika”, rekao je Danilović za Radio B92.
Upitan da li će pismo koje Jovo Ćuruvija uputio Kacinu dovesti do pomaka, kaže:
“To pismo, kao i neke druge ranije akcije su pokušaji čoveka koji nema moć da zamoli državu i državne organe da izvrše svoje zadatke. Da li će uspeti, teško je oceniti s ove tačke gledišta. Mi smo sve više pod uticajem evropske zajednice otkad smo dobili kandidaturu i trebalo bi da bude, pa ako je to tako, možda će i ta akcija imati efekta”, smatra Danilović.
U prisustvu članova porodice i kolega danas će biti položen venac na spomen obeležje Ćuruviji u Svetogorskoj ulici u Beogradu na mestu gde je ubijen.
Vlasnik novina “Dnevni telegraf” i nedeljnika “Evropljanin” Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. Bila je nedelja, Uskrs, a agresija NATO-a na tadašnju SRJ trajala je već nedeljama.
Ubijen je ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog “Dnevnog telegrafa”, u pasažu u Svetogorskoj ulici, tadašnjoj Lole Ribara, broj 35, u najužem centru Beograda.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu “Politika ekspres”, koji je kasnije ugašen, Ćuruvija je optužen za “priželjkivanje bombi i izdaju”.
Istraga, sprovedena posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila je da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa “zadatka”.
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih saslušano je “27 pratilaca” pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, avgusta 1949. godine. Političke nauke diplomirao je u Beogradu.
Radio je u preduzeću “Mašinogradnja” u Beogradu, bio stalni honorarni saradnik lista “Danas” iz Zagreba, Centra za društvena istraživanja, a od 1984. radio je kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.
Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik “Borbe”. U tom periodu, između ostalog, pratio je stanje na Kosovu i Metohiji, tako je pripadao i grupi novinara koja izveštavala tokom skupa u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević održao njegov poznati, često citiran, govor.
Radio je za “Komunist”, NIN, “Vjesnik”, “Večernji list”, “Nedelju”, “Pobjedu”, TV Beograd, TV Politika i TV Sarajevo.
Sa Momčilom Đorgovićem 1994. godine osnovao je “Nedeljni telegraf”, a potom 1996. i “Dnevni telegraf”, bio je to prvi privatni dnevni list u Srbiji devedestih. Magazin “Evropljanin” osnovao je 1998.godine. “Dnevni telegraf” zabranjen je oktobra 1998, a prostorije zapečaćene, potom je zaplenjena imovina firme DT-pres.
Zbog tekstova i ilustracija u “Evropljaninu“ oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara. Nova kazna od 1,2 miliona dinara preduzeću DT, tada registrovanom u Crnoj Gori, usledila je novembra 1998, zbog kršenja Zakona o informisanju.
Zajedno sa dvojicom novinara njegovog lista, marta 1999. osuđen je na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.