Šodroš survivor kamp: Izašli smo telima da branimo Šodroš, jer je ovo interes svih nas

U priobalju Dunava
su se 11. juna pojavile mašine i radnici su posjekli 25 stabala bez obilježenog
gradilišta i bez obavještavanja
upravitelja tog područja – Vojvodinašuma, koje ni do dan danas nisu izašle na lice mjesta. Vlada Srbije
proglasila je četvrti novosadski most za projekat od izuzetnog značaja, a
njegova izgradnja je povjerena kineskoj kompaniji CRBC. Pod izlikom izgradnje mosta, posječena su
ova stabla.  Aktivisti i građani Novog
Sada su za izgradnju mosta, ali ne u ovom parku prirode, u kojem se nalazi
preko 200 zaštićenih vrsta flore u faune.

„Mi smo 11. juna primetili seču i 12. smo napravili sastanak na Šodrošu,
gde smo rekli da će se ovo morati braniti telima, znajući da će oni nastaviti
sa sečom, jer već dve godine traje institucionalna borba za ovaj park prirode.
Znali smo da ovo nije deo plana regulacije mosta. Ovo je potpuno neplanska
seča. Mi smo na 10 minuta peške od samog centra, ovo je naše priobalje i
prelepa šuma koja postoji stolećima i štiti Novi Sad od voda. Gradske i
pokrajinske institucije nas samo vređaju i nazivaju pogrdnim imenima. Podići
ćemo i krivične prijave što pre, da paralelno sa ovom borbom ide i
institucionalna, a do tada ovaj prostor branimo telima, jer je ovo interes svih
građana i građanki Novog Sada.“ – kaže aktivistkinja Vesna Jakovljević koja je
u trenutku naše posjete dežurala u kampu.

- TEKST NASTAVLJA ISPOD OGLASA -

Građani i aktivisti koji
su se samoorganizovali u kamp traže od nadležnih inspekcija da izađu na teren i konstatuju bespravnu sječu, dok čelnici Grada i Pokrajine
poručuju da su u pitanju proceduralne greške, zbog kojih realizacija važnog
projekta neće biti zaustavljena.

„Razvijanje infrastrukture grada treba da bude na korist svih građana, ali kada
se gradonačelnik poziva na most, poziva se na dokumente od pre 50 godina,
izostavljajući činjenicu da tada ovde nije bila tolika gustina naseljenosti.
Kada bi danas tadašnji arhitekti izašli, taj most bi sigurno stavili niže. Ovo
je slika i prilika bahatosti gde naša vlast ne doživljava građane kao
saučesnike za donošenje odluka, nego kao taoce. To je jedan od glavnih problema
ne samo u Novom Sadu, nego u celoj Srbiji, jer narod gubi veru u to da je
korektivni faktor. Ovo je manifestacija mnogo dubljeg problema, jer godinama
imamo vlast, a nemamo državu.“- kaže Brajan Brković, građanski aktivista.

Govoreći o špekulacijama da na tom području treba da se izgradi Novi Sad na
vodi Brković naglašava: „Ljudi povlače paralelu između Beograda na vodi i Novog
Sada na vodi, s tim što postoji razlika. Novi Sad na vodi će za žrtvu uzeti
Šodroš i jedno opšte dobro koje nije nefunkcionalno, koje ima bezbedonosnu
ulogu jer je odbrana grada od poplava i jedan veliki biodiverzitet. Vlast ne
postavlja pitanja koji zakonski akti se krše pri takvim projektima.

Kada vam potrošačka  korpa bude
znatno veća od medijalne plate, onda morate da budete svesni da kvadrat u Novom
Sadu na vodi neće moći da si priušti 95% Novosađana i onda mi oduzimamo pluća
grada i jedno opšte dobro koje pripada svima nama, da bi tu gradili ljudi koji
ovde ni ne žive, a da bismo svi mi bili taoci krupnog kapitala koji diktira
politički tempo. Vojvodinašume planira da poseče 74 000 kvadratnih kilometara
šume, a mi nemamo druge 74 000 kvadratnih metara šume.“

Na pitanje kakve veze Milorad Dodik ima sa svime tim, Brković odgovara: „Gde
je krupni kapital, tu prestaju nacionalizam i podele, jer se svi slože kada
napune džepove, dok  za raju prodaju
jeftine priče o nacionalizmu i populizmu. Dodik vuče dosta konaca u Novom Sadu.
Ovo je grad koji je sve bliže tome da postane evropska prestonica kriminala,
jer pored Dodika ovde se radi sa albanskim strukturama koje su bliske
Haradinaju i Tačiju, sa kosovskim strukturama… to je jedna vrsta kriminalne
utopije gde iščezne nacionalizam i bilo šta što asocira na podele. Te političke
strukture jesu Dodikove, jesu strukture SNS-a Miloša Vučevića i brata
Aleksandra Vučića, Andreja Vučića koji Vojvodinu posmatra kao svoj politički
plen. “

Kamp su nazvali “Šodroš survivor kamp” i kroz njega dnevno prođe tridesetak ljudi. Oni
najuporniji dežuraju u tri smjene, a
nekima je to prvi put da su dio aktivnosti poput ove. Neki od njih nisu
istomišljenici glede stavova, politika i svjetonazora koje dijele, ali ovo
pitanje ih je ujedinilo u zajedničku borbu.

„Ove teme su ključne za okupljanje ljudi jer je ovo borba za vazduh. Kao
ljubitelj prirode, kada sam vidio da se ovdje dešava sječa, odmah sam došao i
upoznao se sa ovim divnim ljudima. Nismo istomišljenici, svako je iz nekih
ideologija, ali to nije važno. Važno je da zdrav razum bude na prvom mjestu i
da svim snagama sačuvamo ovaj mali komad prirode što je ostao u našem gradu.“- priča
Vuk Šavija, građanin koji dežura u Šodrošu od samog formiranja kampa.

U četvrtak je protest protiv generalnog urbanističkog plana koji je jedan
od najbitnijih strateških dokumenata za grad, koji može dovesti do toga da u
narednih deset godina grad bude devastiran zbog loše razrađene infrastrukture i
njime bi ovaj prostor betonirali u urbanizovali.

„Poenta protesta je da pomerimo lestvicu i pozvali smo sve nevladine organizacije
i sve političke organizacije da nam se pridruže, jer većina stvari u aktivizmu
su veće od nas samih i mnogo toga treba spustiti ispod i videti ko je tu zaista
zarad opšteg interesa, a ko zbog ličnog. Kome je do Novog Sada, u četvrtak u 9
časova ujutro će biti ispred Pokrajinske vlade. To je definitivno jedna vrsta
bitke za Novi Sad.“- za kraj poručuje Brković. 

NAJNOVIJE

Ostalo iz kategorije

Najčitanije