Grbović kaže da
PSG nije postigao rezultat kakav su očekivali, ali da je to možda i cijena
njihove prozapadne politike i koalicije u kojoj je Narodna stranka bila
proruski orijentisana.
„Mi ćemo ostati
dosljedni svim postulatima na kojima smo nastali. Mi ćemo se zalagati, najkraće
rečeno, za evropski put Srbije. Ono za šta ću se ja lično zalagati jeste da se
u fokus vrate i neke teme koje su od suštinskog značaja za ovo društvo, a koje
su uvek bile marginalizovane: to je recimo tema obrazovanja. Nažalost nikada se
u Srbiji niko nije opredelio za koga će glasati ili neće glasati po tome kakav
program u oblasti obrazovanja ima“, rekao je Grbović za BUKU.
Obrazovanje treba
biti budućnost, objašnjava, jer nijedna uspješna zemlja nije postala uspješna s
lošim obrazovnim sistemom niti se desilo da je ijedna zemlja uložila u
obrazovanje, a da joj se to poslije nije vratilo i kroz privredu i druge
segmente.
„Tu je pitanje i
ljudskih prava, socijalne pravde, ekonomije, slobodnog tržišta. Sve ono što
spada u korpus socijalno liberalne organizacije kakva je PSG“, dodao je
Grbović.
Kao jedan od
uzroka raspada koalicije ‘Ujedinjeni za pobedu Srbije’ vidi ideološke i
političke razlike.
„Verovatno je
bilo pitanje trenutka kad će se to desiti. I odmah da kažem nije najstrašnija
stvar što se to desilo. To je ono što je bilo očekivano. Vi imate koalicioni
sporazum gdje je unapred bilo predviđeno da će se ukoliko se bude bilo u
mogućnosti formirati zasebni klubovi kako bi svako mogao dosledno da provodi
svoju politiku. Međutim, način na koji je došlo do faktičkog prestanka
koalicije, a sada već i pravno jer su izbori završeni, je bio prilično ružan i
taj rastanak je sprovoden u neprijateljskom tonu“, ocjenjuje Grbović.
To će ostaviti,
vjeruje, negativne posljedice po birače koje je ionako zbunio različit odnos
članica koalicije prema ruskoj agresiji na Ukrajinu.
„Mi smo već imali
formiranu koaliciju kada se desila ruska vojna agresija na teritoriju Ukrajine
i imali smo situaciju da kao jedan široki savez nemamo svi iste poglede na to
kako mi treba da se opredelimo. PSG je istog dana izašao sa saopštenjem, nismo
govorili o intervenciji, ratu, mi smo stvari nazvali pravim imenom, to je bila
agresija. Mi smo imali neke članice koalicije poput Narodne stranke koja nije
želela da podrži naše stavove o ruskoj agresiji koju je trebalo osuditi i koje
ne podržava naš stav“, dodao je Grbović.
To je bio
ćorsokak u kojem nijedna članica koalicije nije mogla do kraja da iznosi svoje
stavove. Birači su se našli u poziciju da ne znaju kakvu će sutra politiku
voditi ta koalicija ako eventualno dođe na vlast – prorusku ili
prozapadnu.
Nikada nije bilo
ni govora ni ambicija da, dodaje Grbović, „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ bude
ideološka koalicija jer to nije ni bilo moguće. Kaže da to nije bila samo
krivica Narodne stranke jer ih niko nije ni tjerao na koaliciju, ali kaže da je
krizu najbolje iskoristio Vučić.
„Išao je do nivoa
zastrašivanja građana katastrofama neslućenih razmera u smislu da neće biti
graška, ulja, mleka, hrane, goriva. A onda sa druge strane pojavljivao u ulozi
spasitelja koji je ljudima obezbedio tri i po hiljade tona konzervirane ribe i
mleka u prahu. Mi tom populizmu nismo
mogli da odgovorimo. Tome je nemoguće parirati“, dodaje naš sagovornik.
Vraćanje
opozicije u parlamentarne klupe sada će pojačati pritisak opozicije koja će
moći glasnije kritikovati rad buduće vlasti.
„Kada ste
parlamentarni faktor, vi ste onda relevantan politički faktor što mi do sada
nismo bili. Ja sam otvorio aferu EPS gdje sam više puta pitao javnost, a posle
se ispostavilo tačno, da je od 2017. preduzeće koje je strateški važno za
Srbiju i koje se bavi snabdevanjem Srbije električnom energijom pretvoreno u
paralelnu bezbednosnu strukturu. Koja je nabavljala i instralirala opremu za
tajno prisluškivanje političkih protivnika vlasti i neposlušnih protivnika u
vlasti. Ja sam do pre nekoliko meseci mogao samo da, uslovno rečeno,
uznemiravam javnost svojim saznanjima i koristim to u vrlo ograničenom
medijskom spektru koji pokriva četvrtinu stanovništva Sada kada sam u
parlamentu ipak imam puno više mehanizama da neke afere otvaram“, objašnjava
lider Pokreta slobodnih građana.
Ova politička
organizacija želi vidjeti Srbiju u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cijenu.
Srbija mora prvo posložiti unutrašnje stvari kako bi zaista bila dijelom
evropske zajednice.
„Mi imamo sada
bujanje ekstremnog nacionalizma koje apsolutno izjeda svaku poru društva. Imamo
situaciju da smo ostali zaglavljeni u 90-im godinama na jedan perverzan način.
Na jedan način indoktrinacije mladih naraštaja koji imaju romantizovan pogled
na ono što se u to vreme dešavalo bez ikakvog kritičkog odnosa prema ulozi
Srbije u svom onom haosu koji je zahvatio ceo region i bez razumevanja da mnoge
posledice koje danas trpimo i koje danas živimo su refleksija katastrofalnih
političkih odluka koje su donošene u to vreme. Da je Srbija svojom voljom
izabrala da bude politički izolovana, izabrala da onda kada je svet najviše
napredovao Srbija je nazadovala“, kaže Grbović.
Upitan da li
Srbija treba da se miješa u unutrašnje stvari u Bosni i Hercegovini kao što to
često radi, Grbović kaže: „Ne, naravno da ne treba. Činjenica je da se to radi,
činjenica je da ti odnosi u regionu ne mogu da budu lišeni tenzija,
anksioznosti i nepoverenja ako vi imate visokog zvaničnika jedne države koji je
bio ministar unutrašnjih poslova, ministar vanjskih poslova govorim o Vulinu,
koji sanja samo o nekom srpskom svetu. Srpski svet je vesternizovana verzija
velike Srbije“, smatra Grbović.
Srbija bi trebalo
da iskoristi komparativne prednosti u regionu kao najveća, najbrojnija, ali i
zemlja koja ima najveći broj sunarodnjaka u susjednim zemljama.
„Sunarodnici
treba da predstavljaju mostove za pravljenje relacija s tim zemljama. Nažalost
mi imamo vlast koja već 10 godina tu svoju komparativnu prednost koristi da bi destabilizovala
okolne zemlje. Koristi da bude kamen u cipeli i to je suludo. Time ne pomažete
ni Srbiji, ni tim zemljama ni tim ljudima. Moramo da izađemo iz tih politika.
Mislim da svi moramo da gradimo neke odnose na drugačijim osnovama. Ne, više u
odnosu prema prošlosti već prema afirmativnim vrednostima koje nam donose dobri
odnosi.“
Zbog aktuelne
državne politike Grbović primjećuje da mu sagovornici iz susjedstva često ne
vjeruju što smatra nepravednim.
„Vi sad imate
slučaj, vi u Bosni to znate, da se Srbiji i Srbima ne veruje. Mislim realno ne
veruje se političkim faktorima iz Srbije“, kaže Grbović dodajući da se taj
začarani krug mora prekinuti.
Zbog opozicionog
djelovanja bio je etiketiran, ali i fizički napadnut. No kaže da ne odustaje
jer želi ostati u Srbiji, u njoj odgajati svoju djecu, ali i jer ne može ćutati
na kulturu mediokriteta.
„Mi sada imamo
ozbiljnu krizu liderstva na svim nivoima. Mi imamo mali broj lidera, imamo
političke trgovce i preduzetnike. Mi imamo ljude koji svoju politiku kroje
prema fokus grupama. Mi imamo ljude koji podilaze narodu koji ne žele da vode
svoju zemlju u određenom pravcu zato što veruju da je tamo budućnost, već imamo
lidere koji će prosto delovati onako kako im istraživanja javnog mnenja kažu“,
rekao je Grbović.
Dodaje i kako se
Srbija suočava s eksplozijom nacionalizma od kojeg mnogi žele kratkoročnu
korist koja nije dobra za društvo.
„Danas je
ekstremno popularno biti desničar. Imate svu moguću pomoć od državnih
struktura, crkvenih struktura, medijskih struktura. Kuda nas sve to vodi, vodi
nas opet u neku vrstu ponora. Teško je plivati uzvodno u toj situaciji“,
zaključuje naš sagovornik.
*kompletan intervju
poslušajte u našem podcastu