Grbović kaže da PSG nije postigao rezultat kakav su očekivali, ali da je to možda i cijena njihove prozapadne politike i koalicije u kojoj je Narodna stranka bila proruski orijentisana.
„Mi ćemo ostati dosljedni svim postulatima na kojima smo nastali. Mi ćemo se zalagati, najkraće rečeno, za evropski put Srbije. Ono za šta ću se ja lično zalagati jeste da se u fokus vrate i neke teme koje su od suštinskog značaja za ovo društvo, a koje su uvek bile marginalizovane: to je recimo tema obrazovanja. Nažalost nikada se u Srbiji niko nije opredelio za koga će glasati ili neće glasati po tome kakav program u oblasti obrazovanja ima“, rekao je Grbović za BUKU.
Obrazovanje treba biti budućnost, objašnjava, jer nijedna uspješna zemlja nije postala uspješna s lošim obrazovnim sistemom niti se desilo da je ijedna zemlja uložila u obrazovanje, a da joj se to poslije nije vratilo i kroz privredu i druge segmente.
„Tu je pitanje i ljudskih prava, socijalne pravde, ekonomije, slobodnog tržišta. Sve ono što spada u korpus socijalno liberalne organizacije kakva je PSG“, dodao je Grbović.
Kao jedan od uzroka raspada koalicije ‘Ujedinjeni za pobedu Srbije’ vidi ideološke i političke razlike.
„Verovatno je bilo pitanje trenutka kad će se to desiti. I odmah da kažem nije najstrašnija stvar što se to desilo. To je ono što je bilo očekivano. Vi imate koalicioni sporazum gdje je unapred bilo predviđeno da će se ukoliko se bude bilo u mogućnosti formirati zasebni klubovi kako bi svako mogao dosledno da provodi svoju politiku. Međutim, način na koji je došlo do faktičkog prestanka koalicije, a sada već i pravno jer su izbori završeni, je bio prilično ružan i taj rastanak je sprovoden u neprijateljskom tonu“, ocjenjuje Grbović.
To će ostaviti, vjeruje, negativne posljedice po birače koje je ionako zbunio različit odnos članica koalicije prema ruskoj agresiji na Ukrajinu.
„Mi smo već imali formiranu koaliciju kada se desila ruska vojna agresija na teritoriju Ukrajine i imali smo situaciju da kao jedan široki savez nemamo svi iste poglede na to kako mi treba da se opredelimo. PSG je istog dana izašao sa saopštenjem, nismo govorili o intervenciji, ratu, mi smo stvari nazvali pravim imenom, to je bila agresija. Mi smo imali neke članice koalicije poput Narodne stranke koja nije želela da podrži naše stavove o ruskoj agresiji koju je trebalo osuditi i koje ne podržava naš stav“, dodao je Grbović.
To je bio ćorsokak u kojem nijedna članica koalicije nije mogla do kraja da iznosi svoje stavove. Birači su se našli u poziciju da ne znaju kakvu će sutra politiku voditi ta koalicija ako eventualno dođe na vlast – prorusku ili prozapadnu.
Nikada nije bilo ni govora ni ambicija da, dodaje Grbović, „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ bude ideološka koalicija jer to nije ni bilo moguće. Kaže da to nije bila samo krivica Narodne stranke jer ih niko nije ni tjerao na koaliciju, ali kaže da je krizu najbolje iskoristio Vučić.
„Išao je do nivoa zastrašivanja građana katastrofama neslućenih razmera u smislu da neće biti graška, ulja, mleka, hrane, goriva. A onda sa druge strane pojavljivao u ulozi spasitelja koji je ljudima obezbedio tri i po hiljade tona konzervirane ribe i mleka u prahu. Mi tom populizmu nismo mogli da odgovorimo. Tome je nemoguće parirati“, dodaje naš sagovornik.
Vraćanje opozicije u parlamentarne klupe sada će pojačati pritisak opozicije koja će moći glasnije kritikovati rad buduće vlasti.
„Kada ste parlamentarni faktor, vi ste onda relevantan politički faktor što mi do sada nismo bili. Ja sam otvorio aferu EPS gdje sam više puta pitao javnost, a posle se ispostavilo tačno, da je od 2017. preduzeće koje je strateški važno za Srbiju i koje se bavi snabdevanjem Srbije električnom energijom pretvoreno u paralelnu bezbednosnu strukturu. Koja je nabavljala i instralirala opremu za tajno prisluškivanje političkih protivnika vlasti i neposlušnih protivnika u vlasti. Ja sam do pre nekoliko meseci mogao samo da, uslovno rečeno, uznemiravam javnost svojim saznanjima i koristim to u vrlo ograničenom medijskom spektru koji pokriva četvrtinu stanovništva Sada kada sam u parlamentu ipak imam puno više mehanizama da neke afere otvaram“, objašnjava lider Pokreta slobodnih građana.
Ova politička organizacija želi vidjeti Srbiju u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cijenu. Srbija mora prvo posložiti unutrašnje stvari kako bi zaista bila dijelom evropske zajednice.
„Mi imamo sada bujanje ekstremnog nacionalizma koje apsolutno izjeda svaku poru društva. Imamo situaciju da smo ostali zaglavljeni u 90-im godinama na jedan perverzan način. Na jedan način indoktrinacije mladih naraštaja koji imaju romantizovan pogled na ono što se u to vreme dešavalo bez ikakvog kritičkog odnosa prema ulozi Srbije u svom onom haosu koji je zahvatio ceo region i bez razumevanja da mnoge posledice koje danas trpimo i koje danas živimo su refleksija katastrofalnih političkih odluka koje su donošene u to vreme. Da je Srbija svojom voljom izabrala da bude politički izolovana, izabrala da onda kada je svet najviše napredovao Srbija je nazadovala“, kaže Grbović.
Upitan da li Srbija treba da se miješa u unutrašnje stvari u Bosni i Hercegovini kao što to često radi, Grbović kaže: „Ne, naravno da ne treba. Činjenica je da se to radi, činjenica je da ti odnosi u regionu ne mogu da budu lišeni tenzija, anksioznosti i nepoverenja ako vi imate visokog zvaničnika jedne države koji je bio ministar unutrašnjih poslova, ministar vanjskih poslova govorim o Vulinu, koji sanja samo o nekom srpskom svetu. Srpski svet je vesternizovana verzija velike Srbije“, smatra Grbović.
Srbija bi trebalo da iskoristi komparativne prednosti u regionu kao najveća, najbrojnija, ali i zemlja koja ima najveći broj sunarodnjaka u susjednim zemljama.
„Sunarodnici treba da predstavljaju mostove za pravljenje relacija s tim zemljama. Nažalost mi imamo vlast koja već 10 godina tu svoju komparativnu prednost koristi da bi destabilizovala okolne zemlje. Koristi da bude kamen u cipeli i to je suludo. Time ne pomažete ni Srbiji, ni tim zemljama ni tim ljudima. Moramo da izađemo iz tih politika. Mislim da svi moramo da gradimo neke odnose na drugačijim osnovama. Ne, više u odnosu prema prošlosti već prema afirmativnim vrednostima koje nam donose dobri odnosi.“
Zbog aktuelne državne politike Grbović primjećuje da mu sagovornici iz susjedstva često ne vjeruju što smatra nepravednim.
„Vi sad imate slučaj, vi u Bosni to znate, da se Srbiji i Srbima ne veruje. Mislim realno ne veruje se političkim faktorima iz Srbije“, kaže Grbović dodajući da se taj začarani krug mora prekinuti.
Zbog opozicionog djelovanja bio je etiketiran, ali i fizički napadnut. No kaže da ne odustaje jer želi ostati u Srbiji, u njoj odgajati svoju djecu, ali i jer ne može ćutati na kulturu mediokriteta.
„Mi sada imamo ozbiljnu krizu liderstva na svim nivoima. Mi imamo mali broj lidera, imamo političke trgovce i preduzetnike. Mi imamo ljude koji svoju politiku kroje prema fokus grupama. Mi imamo ljude koji podilaze narodu koji ne žele da vode svoju zemlju u određenom pravcu zato što veruju da je tamo budućnost, već imamo lidere koji će prosto delovati onako kako im istraživanja javnog mnenja kažu“, rekao je Grbović.
Dodaje i kako se Srbija suočava s eksplozijom nacionalizma od kojeg mnogi žele kratkoročnu korist koja nije dobra za društvo.
„Danas je ekstremno popularno biti desničar. Imate svu moguću pomoć od državnih struktura, crkvenih struktura, medijskih struktura. Kuda nas sve to vodi, vodi nas opet u neku vrstu ponora. Teško je plivati uzvodno u toj situaciji“, zaključuje naš sagovornik.
*kompletan intervju poslušajte u našem podcastu
