Žorž Bataj: Ljudsko značenje

Beda nije samo patnja: ona je u osnovi velikog broja ljudskih oblika, a funkcija književnosti je da označi njihovu vrednost

Žorž Bataj / 13. August 2019

 

Beda nije samo patnja: ona je u osnovi velikog broja ljudskih oblika, a funkcija književnosti je da označi njihovu vrednost (takav je slučaj s krajnjom nemaštinom u kojoj zarazne bolesti, kao što je lepra, ljudima koje napadnu daju takvu veličinu koju je nemoguće dosegnuti u uobičajenim okolnostima). Da bi se razumela ova paradoksalna veza između čoveka i materijalne bede, korisno je podsetiti na to da je reč o jednoj funkciji koju je prethodno imala hrišćanska religija.

Već slavni Selinov roman može se smatrati opisom odnosa koje čovek ima prema sopstvenoj smrti, na neki način prisutnoj u svakoj slici ljudske bede koja se pojavljuje tokom pripovedanja. To da čovek koristi sopstvenu smrt - koja običnoj egzistenciji pridaje strašni smisao - uopšte nije nova praksa: ona se u suštini ne razlikuje od kaluđerske meditacije nad lobanjom. Pri tom se veličina Putovanja nakraj noći sastoji u tome što ni na koji način ne poziva na osećanje suludog milosrđa koje je hrišćanska servilnost povezala sa svešću o bedi: danas postati svestan te bede, ne isključujući ni najgore degradacije - od smrada do smrti, od štenare do zločina - ne znači više potrebu da se ljudska bića ponize pred višom silom; svest o bedi nije više spoljna i aristokratska, nego proživljena; ona se više ne odnosi na neki božanski autoritet, čak ni na očinski: ona je naprotiv, postala princip bratstva, utoliko strašnijeg ukoliko je beda žešća, utoliko istinitijeg ako onaj ko je postane svestan prizna da spada u bedu, ne samo telom i stomakom, nego i čitavim životom.

Nije vreme za igranje podrugljive Zoline igre koji je svoju veličinu preuzimao iz ljudske nesreće, a sam ostao stranac za bednike.

Ono što izdvaja Putovanje nakraj noći i daje mu ljudsko značenje jeste trampa praktičnog života sa onima koje beda izgoni iz čovečanstva - trampa života i smrti, smrti i propadanja: jednog propadanja koje je u osnovi bratstva kada se bratstvo sastoji u odricanju od ličnih zahteva i od i suviše lične svesti, kako bi se prihvatili kao svoji zahtevi i spoznanje bede, odnosno, egzistencije najvećeg broja ljudi.

Prevela sa francuskog Biljana Lukić

Izvor: Časopis Gradac, temat posvećen Selinu, broj 118-119, str. 97.

Filozofski magazin


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.