Koliko vlast u Srbiji donosi mjere u skladu sa stvarnim interesom i zaštitom građanstva, a koliko to nalikuje na ad hoc aktivnosti, otkrili smo u razgovoru sa mirovnom aktivistkinjom Centra nenasilne akcije Beograd-Sarajevo, Ivanom Franović.
Ona za BUKU ističe da ne zna tačan razlog zatvaranja u kuće od petka do utorka, jer takva mjera, čak i da je donesena iz najboljih namjera, u njoj budi sumnju.
"Jednostavno im ne verujem. Posebno kada u sred tog do sada najdužeg policijskog časa najavljuju da će za dve nedelje početi sa popuštanjem mera i otvaranjem kafića. Pitam se ko je ovde lud. Da bude jasno, ja sam od onih koji poštuju mere prevencije još i pre nego što su kod nas donete. A zakasnelo su donete. Prvo su se kliberili virusu i strahu jednog dela građana i slali nas u šoping u Italiju. Od tog kliberenja su za kratko vreme došli do policijskog časa. I tu se jasno vidi kolike su oni neznalice. Sila im nije strana, a kad neko ne zna znanje, onda koristi silu."
Ističe kako je lakše zatvoriti ljude po kućama nego pristupiti funkcionalnoj organizaciji života pod ovim okolnostima. A vlasti u Srbiji, prema njenim riječima, "nisu u stanju ni u normalnim okolnostima funkcionalno organizovati bilo šta, a kamoli pod ovim vanrednim".
"Osim toga, oni to i ne žele, a i zašto bi. Ova vlast funkcioniše kao sekta. Opšta dobrobit im je potpuno strana, zanima ih samo sopstvena dobrobit i opstanak sekte, a to je moguće samo ako imaju apsolutnu vlast. Bilo koja kritika njihovog ponašanja tumači se kao napad na čitavo društvo i državu.
I onda je logično da uvedu policijski čas: ograničavanje kontakta među ljudima je prekomplikovano, mora mnogo da se misli, a nisu gadljivi na demonstraciju moći i pretnju silom."
Franović dodaje kako su na početku neprestano krivili državljane Srbije koji privremeno žive po cijelom svijetu, a koji su došli kućama "donoseći i šireći virus".
"Bilo je neodgovornih pojedinaca, uvek ih ima, ali neprihvatljivo je da ljudi na javnim funkcijama tako jasno upiru prstom u nedužne ljude. Drugačije i ne umeju. Ta primitivna logika funkcioniše tako da je krivica uvek na nekom drugom, nema šanse da je do njih samih i njihovog kliberenja i neozbiljnog shvatanja situacije. I uvek postoji neki neprijatelj naroda. Pa makar to bili jadni gastarbajteri."
Osim toga, kaže Ivana, najveće poniženje u ovoj situaciji doživjeli su penzioneri, koji se mogu kretati jednom nedeljno i to u terminu od četiri do sedam ujutro.
"Navodno, to je zbog srceparajuće brige za njih, jer su najugroženija populacija. Da je te brige stvarno bilo, onda bi im dozvolili kretanje u intervalima kada nama ostalima ono nije dozvoljeno. Osim toga, penzionerima koji prekrše zabranu kretanja po kratkom postupku razrešuju kazne od 50.000 dinara. Ako ne umru od korone, umreće od srčanog udara, otkud im 50.000 dinara? Pitam se koliko njih koji su otišli na uskršnje liturgije uprkos policijskom času je kažnjeno sa tih 50.000. Sa crkvom je ipak malo teže konfrontirati se, ne prolazi to bez posledica, dok sa penzionerima možeš šta hoćeš."
Položaj medicinskih radnika
"Grozno je kako prolaze medicinski radnici koji se osmele da kažu pod kakvim okolnostima rade i kako nisu imali osnovnu zaštitnu opremu na početku. Pre nekoliko nedelja uhapsiše novinarku koja je pisala o tome. Ovih dana slušam ove iz „struke“ kako tvrde da su zaraženi medicinski radnici sami krivi, jer bi oni morali da znaju kako da se zaštite. Pa zar to nije bezobrazluk? A onda se ispostavi da je zaštitne opreme bilo, zaključane po nekakvim magacinima."
Pokazni primer da vlast funkcioniše kao sekta je, kako navodi, njihov odnos prema Šapcu, gradu u kom nemaju vlast. Dok se po svim većim gradovima nalazi rešenje za privremene bolnice kojima vojska donira krevete, Šapcu odbijaju da doniraju krevete. Navodno, nemaju više.
"Onda im ne daju dozvolu za rad privremene bolnice (koju je sam grad opremio svojim sredstvima), jer navodno nemaju odgovarajuće stručnjake. Istovremeno, u Beogradu je Hala 1 Beogradskog sajma transformisana u privremenu bolnicu, i jedna od glavnih žalbi ljudi smeštenih (možda bi više odgovarala reč: zatvorenih) tamo je da nemaju informacije, nisu u prilici da uopšte vide nekog lekara koji bi možda mogao nešto da im kaže."
Novinarstvo u doba pandemije
"Konferencije za štampu su bile sasvim neprihvatljive: ti tonovi, te emotivne ucene, to optuživanje građana, ta histerija - time već stručniji ljudi moraju da se pozabave. A ukidanje prisustva novinara na tim konferencijama je bilo jasan pokazatelj gde smo: jasno je šta sme da se pita i šta ne sme da se pita.
Zapravo je odvratno gledati vlasti koje su u neprestanoj predizbornoj kampanji (Korona im pomrsila račune i odložila izbore)."
Ističe da njihovo ponašanje nije iznenađujuće, ali je "potpuno degutantno" u ovim okolnostima kada je prijetnja stvarna.
"Nikada mi nisu bili dragi, jasno je bilo da su vlastoljubivi, korumpirani, neznalice, primitivci, nikada se nisu ogradili od zločina iz devedesetih, mada su im neki od njih aktivno doprinosili, okitili su se silnim diplomama koje su kupili ili usled nepotizma dobili, na skoro sve funkcije postavili su članove svoje sekte, a ne stručne ljude koji bar nešto znaju. Tako da njihovo ponašanje u ovoj situaciji ne bi trebalo da iznenađuje, ne može se preko noći postati pošten čovek. Samo se nadam da im ovo pamtimo i da im je ovo poslednji put da su primirisali vlasti. Inače, moraćemo kolektivno da se iseljavamo odavde zarad pukog opstanka."
