Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pre pet godina buku zagađenjem i kugom modernog sveta, zaključujući da “postoje brojni dokazi da izlaganje buci ima negativne efekte na zdravlje populacije.” Od tada se nije mnogo promenilo, čini se da je tehnika još doprinela da konstantno budemo izloženi zvucima. Naravno, tu su TV, radio i različiti zvuci koji non-stop dopiru iz okoline, a mali broj onih je koji ne koriste slušalice za muziku. Koliko momenata svakoga dana provedete u totalnoj tišini? To je retoričko pitanje, naravno.
Zato jer im smeta buka, sve više ljudi pokušava da pronađe svojih “deset minuta” svakog jutra ili večeri, tokom kojih će se osloboditi stresa, i povratiti fokus i kreativnost. Evo četiri naučna razloga zbog kojih je važno imati trenutak totalnog mira.
1. Tišina oslobađa od stresa i napetosti
Florens Najtingejl, čuvena društvena aktivistkinja i britanska medicinska sestra u 19. veku, napisala je da je “nepotrebna buka najokrutnije odsustvo brige koje može da utiče i na bolesne i na zdrave.” Ona tvrdi da bespotrebni zvuci mogu da izazovu bol, nesanicu i da umanje tempo oporavka pacijenta. Ispostavilo se da je buka povezana sa visokim krvnim pritiskom i srčanim udarom, podjednako kao i sa gubitkom sluha i ukupnog zdravlja. Jaki zvuci mogu da podignu nivo stresa aktiviranjem amigdale u mozgu i oslobađanja hormona stresa kortizola. Neobjavljena studija 2004. psihologa životne sredine dr Krega Zimringa ukazuje na to da viši nivoi buke u neonatalnoj intenzivnoj nezi dovode do visokog krvnog pritiska, povećavaju broj otkucaja srca i poremećaja sna kod pacijenata. Kao što previše buke može da izazove stres i tenziju, istraživanje je otkrilo da tišina izaziva suprotan efekat i oslobađa tenziju u mozgu i telu. Studija iz 2006. objavljena u magazinu “Srce” potvrdila je da dva minuta tišine može da bude više relaksirajuće od slušanja muzike koja opušta, što su i pokazale promene u krvnom pritisku i cirkulaciji krvi u mozgu tokom ispitivanja.
2. Tišina obnavlja naše mentalne resurse
U svakodnevnom životu nemoguće je izbeci baš totalno sve zvukove. Ali kad jednom uspemo da pobegnemo od onoga što nam ometa tišinu, naši centri za pažnju u mozgu dobijaju priliku da se obnavljaju. Neprekidna pažnja koju zahteva svakodnevni život u modernom svetu značajno je opteretila prefrontalni korteks mozga, koji je uključen u visok nivo razmišljanja, donošenja odluka i rešavanja problema.
Kao rezultat, naši resursi pažnje bivaju isceđeni. Kad se isprazne resursi kojima raspolažemo, postajemo zbunjeni i mentalo umorni, i teško se fokusiramo, još teže rešavamo probleme ili do novih ideja. Prema teoriji obnovljivosti pažnje, mozak može da restauira svoje kognitivne resurse samo kad je u sredini sa nižim nivom senzornih imputa. U tišini, na primer, tokom šetnje kroz prirodu – mozak može da spusti svoje čulne senzore, tačnije neku vrstu granice.
3. U tišini, možemo da zađemo na dublje nivoe razmišljanja
Podrazumevani režim rada mozga ili onaj optimalni aktivira u situacijama kao što je kao što je sanjarenje, meditacija, maštanje o budućnosti ili jednostavno lutanje misli. Kad je mozak na “idle” režimu ili u stanju mirovanja, neugrožen spoljašnjim stimulansima, možemo konačno da prodremo u naše unutrašnje misli, emocije, sećanja i ideje.
Angažovanje ove “mreže” pomaže nam da izvlačimo korist iz iskustva, saosećamo sa drugima, da budemo kreativniji i svesniji sopstvenog mentalnog i emocionalnog stanja. Da bi se to ostvarilo, neophodno je otrgnuti se uznemiravanjima koja nas drže na plitkim nivoima svesti. Tišina je jedan od načina. Podrazumevani režima aktivnosti pomaže nam da razmišljamo duboko i kreativno. Sve duboke stvari i emocije prethode i prisustvuju tišini, rekao je Herman Melvil, američki pisac.
4. Tišina može da regeneriše moždane ćelije
U tišini, mozak može bukvalno da raste. Studija iz 2013. na miševima, obnavljena u časopisu “Mozak, struktura i funkcija”, poredila je efekte ambijentalne buke, takozvane bele buke (mešavina zvukova određene frekvencije i ponavljanja) i tišine na mozgu glodara. Naučnici su otkrili da dva sata tišine dnevno dovodi do razvoja novih ćelija u hipokampusu, ključnoj regiji povezanoj sa učenjem, pamćenjem i emocijama. Iako su ovi nalazi preliminarni, preporučeno je da se tišina koristi u terapeutske svrhe za bolesti kao što je Alchajmer, povezane sa smanjenjem regeneracije neurona u hipokampusu.
Izvor: Nedeljnik
