Reč je o bezbojnom plinu, bez mirisa i ukusa, koji ne iritira sluznice. Nastaje kao produkt izgaranja tvari koje sadrže ugljenik bez dovoljne količine kiseonika u vazduhu, što se u domaćinstvu događa pri gorenju drva u kaminu ili pećima te kod plinskih pećnica, uključujući i plinske bojlere.
Pored toga CO obiluju i automobilski ispušni plinovi, što može biti posebno opasno ako upalite auto u zatvorenoj garaži.
Trovanja ugljenmonoksidom su učestala zimi, ali se mogu desiti i leti o čemu svedoči i poslednji slučaj iz Hrvatske.
Kiseonik je neophodan za naše telo da bi ono moglo pravilno da funkcioniše. Veže se za hemoglobin u eritrocitima te prenosi krvlju do svih ćelija našeg organizma. Ugljenmonoksid i kiseonik veliki su rivali što se tiče vezanja za hemoglobin, a u toj priči najveći je problem što CO ima 150 do 300 puta veći afinitet prema hemoglobinu od kiseonika.
U praksi to znači da će i manja koncentracija ugljenmonoksida u vazduhu “istisnuti” kiseonik iz krvotoka, što će dovesti do gušenja. Kada se CO veže za molekulu hemoglobina nastaje spoj koji se zove karboksihemoglobin, koji je izrazito crvene boje. Upravo to je razlog zbog čega ljudi koji su umrli od trovanja ugljenmonoksidom ne izgledaju modro kao većina žrtava gušenja.
Osim za hemoglobin, ugljenmonoksid se veže i za molekulu mioglobina koji se nalazi u mišićima. Kada ugljenmonoksid preuzme kontrolu nad mioglobinom, nastaje drastičan gubitak snage i žrtva često pada paralizirana. Nailaskom na bolesnika u takvom stanju lako je prevideti mogućnost trovanja ugljenmonoksidom pa je to potrebno uvek imati na umu kako bi se moglo na vreme intervenisati.
Kod simptoma akutnog otrovanja s CO-om, koji nalikuju gripu, prvo se pojavljuju simptomi poremećaja rada organa koji najviše zavise o kiseoniku, a to su centralni nervni sistem (glavobolje, vrtoglavice, grčevi) i srce (tahikardija, visok krvni pritisak). Trovanje ugljenmonoksidom može dovesti i do zatajivanja drugih važnih organa, što se očituje plućnim edemom, akutnim zatajenjem bubrega, odumiranjem mišića, oštećenjem srčanog mišića i sličnim.
Ukoliko se preživi akutna faza otrovanja, mnogi preživeli još neko vreme će proživljavati mučninu, vrtoglavice, poremećaje govora, vida i sluha, kao i poremećaje koncentracije. Ukoliko se simptomi ne povuku u roku od 2-3 sedmice došlo je do trajnog oštećenja.
Kod hronične izloženosti ugljenmonoksidom, zabeležena je povećana učestalost obolevanja od koronarne srčane bolesti (što uključuje anginu pektoris i infarkt srca).
Kako pomoći kod trovanja ugljenmonoksidom?
Najbitnije je provetriti prostorije. Primetite li osobu za koju posumnjate da je otrovana ugljenmonoksidom, treba je odmah odvući na svež vazduh, pozvati Hitnu i pružiti prvu pomoć. U slučaju teškog otrovanja, jedina efikasna medicinska pomoć sastoji se u dugotrajnom davanju 100 postotnog kiseonika na masku jer se na taj način povisuje koncentracija kiseonika u krvi.
Kao i u bezbrojnim drugim slučajevima, i ovde je ključ u prevenciji: treba redovno provetravati prostorije. Osim što ćete na taj način izbaciti ugljenmonoksid iz prostorije, omogućićete ulazak svežeg vazduha, punog kiseonika neophodnog za pravilan proces izgaranja.
Kako sprečiti trovanje ugljen monoksidom?
Redovito provetravajte prostorije poput kuhinja, kupatila, kotlovnica, garaža te sve one gde koristite razne peći za grejanje.
Ne ostavljajte auto da radi u zatvorenoj garaži, a kada ga izvezete iz garaže ostavite garažna vrata još neko vreme otvorena kako bi se prostorija provetrila.
Ne zaključavajte kupatilo kada se idete tuširati ako koristite plinski bojler, u suprotnom bi pomoć mogla stići prekasno.
Obavezno jednom godišnje angažirajte ovlaštenog dimnjačara da vam pregleda dimnjak.
Instalaciju bojlera, peći, šporeta i ostalih inkriminiranih aparata prepustite profesionalcima.
Redovito servisirajte svoje kućanske aparate koje rade na plin.
Nabavite detektor ugljenmonoksida, jer ćete jedino pomoću njega na vreme saznati da se koncentracija CO-a u vazduhu popela na opasan nivo.
Nikad ne palite ugljen u zatvorenom prostoru, smrt bi mogla nastupiti već za nekoliko minuta.
I prestanite pušiti. Pušači imaju gotovo dvostruko veću koncentraciju karboksihemoglobina u krvi od nepušača, što znači da će kod njih simptomi trovanja nastupiti znatno brže.
