Među novinama su pored ostalog i objedinjavanje više pregovaračkih poglavlja u tzv. klastere, kako bi politički fokus zemalja kandidata bio usmeren na ključne sektore, ali i sankcije u slučaju nesprovođenja potrebnih reformi i ispunjavanja uslova.
"Neophodno je poboljšati pristupni proces i učiniti ga efektivnijim, on mora da postane predvidiviji, kredibilniji - zasnovan na objektivnim kriterijumima i rigorozno na pozitivnim i negativnim uslovljavanjima, kao i na reverzibilitetu“, ističe se u dokumentu pod naslovom "Poboljšati pristupni proces - verodostojna evropska perspektiva za Zapadni Balkan“, u koji je agencija Tanjug imala uvid, prenosi B92
Radi povećanja dinamike pregovaračkog procesa, Evropska komisija predlaže organizovanje pregovaračkih poglavlja po tematskim klasterima, što će omogućiti snažniji fokus na ključne sektore političkog dijaloga.
Pregovori o svakom klasteru biće otvarani kao cjelina, nakon ispunjavanja mjerila, što je bolje nego na osnovi pojedinačnih poglavlja.
To rješenje bi, kako se navodi u dokumentu, moglo već sada da se primjeni u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom.
"Prioriteti za ubrzanje integracije i ključne reforme biće dogovarane između EU i kandidata. Kada ti prioriteti budu dovoljno primenjeni, klaster se otvara bez daljih uslovljavanja i merila za zatvaranje su postavljena za svako poglavlje“, objašnjava se u tekstu i dodaje da bi vremenski okvir od otvaranja klastera do zatvaranja pojedinačnih poglavlja trebalo da bude ograničen, uz preporuku da to bude godinu dana.
Dokumentom je predloženo i šest klastera.
Prvi klaster, koji nosi naziv "Osnove", tiče se pravosuđa, osnovnih prava, bezbednosti, slobode, ali i ekonomskih kriterijuma, funkcionisanje demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, finansijske kontrole.
Drugi klaster, "unutrašnja tržišta", sadrži poglavlja vezana za slobodu kretanja robe, radne snage, usluga, kapitala, privrednog prava, intelektualne svojine, politike konkurentnosti, finansijskih servisa, zaštitu potrošača.
Naredni klaster novi naziv "konkurentnost i rast", i on se tiče informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošljavanje, industrijske i preduzetničke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, carinske unije.
Zatim sledi klaster "Zelena agenda i održiva povezanost" koji objedinjuje poglavlja vezana za politiku transporta, energetike, transevropske mreže, zaštite životne sredine i klimatskih promena.
Peti klaster, "Resursi, poljoprivreda i kohezija", tiče se poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike, ribarstva, regionalne politike, koordinacije strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.
Poslednji klaster su "Spoljna pitanja", koji obuhvata spoljne odnose, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Još jedna od promena koju predlaže Evropska komisija jeste povezivanje napretka u sprovođenju dogovorenih reformi sa tešnjom integracijom zemalja kandidata u Evropsku uniju, njeno tržište i programa, kao i povećanju fondova i investicija.
"Dok napredak u reformama treba da bude nagrađivan, postoji i potreba za odlučnije mere sankcionisanja u slučaju ozbiljne stagnacije ili nazadovanja u implementaciji reformi. Odluka o zaustavljanju ili čak preokretanja procesa treba da budu saopštene kroz godišnji izveštaj Evropske komisije", objašnjava se u dokumentu.
U ozbiljnim slučajevima, Komisija može dati takav predlog u svako doba, na svoj zahtev ili zahtev članice Unije, u obezbeđivanju brzog odgovora na situaciju kroz pojednostavljene procedure.
Te mere predviđaju mogućnost suspenzije pristupnog procesa, kao i ponovnog otvaranja zatvorenih poglavlja ili "resetovanje" pitanja koja moraju da budu ponovo preispitivana.
Takođe, mogu da se umanje sredstva iz fondova EU, uz izuzetak podrške civilnom društvu, te i koristi od tešnje saradnje, kao što je učešće u programima EU, pristup tržištu, mogu biti obustavljene.
Evropska komisija svojim predlogom naglašava da u pristupnom procesu uslovi moraju biti jasni od samog početka i najavljuje njihovo definisanje kroz godišnje izveštaje za zemlje kandidate.
Dodaje se da će pregovori o osnovnim pitanjima biti vođeni mapom puta za vladavinu prava, mapom puta o funkcionisanju demokratskih institucija i reforme javne uprave, kao snažnijom vezom sa programom ekonomskih reformi.
Pristupanje EU je proces koji zahteva i podržava osnovne reforme, političke i ekonomske promene u zemljama kandidatima, i treba da pokaže sposobnost deljenja odgovornosti kao članica EU.
Taj proces, kako se ukazuje, ne može da se vodi "na autopilotu“, već mora da odražava aktivnu odluku društva da dostigne i poštuje najviše evropske standarde i vrednosti.
Poziva se i na veće liderstvo obe strane i naglašava se da je vreme da se politička priroda procesa podvuče i stavi u prvi plan, što uključuje nove mogućosti za dijalog kroz redovne samite EU - Zapadni Balkan i intenzivnije ministarske kontakte.
Komisija u svom dokumentu ocenjuje da je ključni cilj angažovanja EU na Zapadnom Balkanu da zemlje pripremi za ispunjavanje svega što je potrebno za članstvo, što uključuje podršku demokratiji, vladavini prava i ekonomske reforme, kao i usaglašavanje sa osnovnim evropskim vrednostima.
Cilj nove metodologije je, kako se navodi u tekstu, da se poveća verodostojnost i poverenje kako među zemljama članicama EU, tako i među kandidatima za članstvo, kao i da se postignu bolji rezultati na terenu.
Ističe se da je potrebno "osvežiti" pristupni proces, uz naglašavanje da su za postizanje punog potencijala neophodno poverenje i jasna privrženost na obe strane.
To znači da lideri Zapadnog Balkana moraju kredibilnije da "isporučuju" svoju privrženost implementaciji reformi, kako u vladavini prava, borbi protiv krupcije, ekonomije, navodi se u dokumentu.
To dalje znači i da EU mora da "isporučuje" na osnovu nepokolebljive privrženosti procesa zasnovanog na zaslugama.
"Kada zemlja partner ispuni kriterijume i uslove, članice treba da prihvate napredak ka daljem nivou procesa. Sve strane moraju da se uzdrže od zloupotrebe otvorenih pitanja u pristupnom procesu. Članice i institucije EU moraju da govore jednim glasom u regionu, slati jasne signale podrške i ohrabrenja i otvoreno govoriti o problemima ako nastanu", navodi se u tekstu.
U dokumentu se podsjeća da je EU od samita u Feiri i Solunu, 2000. i 2003, iznela jasnu i nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi za Zapadni Balkan, kao i da je ta podrška ponovo potvrđena na Savetu za spoljne poslove juna prošle godine.
Ova čvrsta perspektiva punopravnog članstva u EU, zasnovanog na zaslugama, kako se ističe, u političkom je, bezbjednosnom i ekonomskom interesu Unije.
"U vreme rastućih globalnih izazova i podela ovaj proces ostaje više nego ikada geostrateška investicija u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu, a vjerodostojna pristupna perspektiva je ključni podsticaj i moto za transformacije u regionu, što podstiče našu kolektivnu bezbjednost i prosperitet“, zaključuje se u tekstu.
