Banjalučka Gimnazija pokrenula je izradu zaštitnih vizira za medicinske radnike na jednom 3D štampaču koji imaju u školi. Akciju su pokrenula četiri profesora iz Gimnazije, a pridružio im se i jedan učenik koji ima 3D štampač kod kuće, pa vizire pravi u svom domu. Prvu isporuku od 20-30 vizira doniraće zdravstvenim radnicima na Univerzitetsko-kliničkom centru RS i Domu zdravlja u Banjaluci.
Profesori koji su uključeni u rad na ovim vizirima su Tamara Jagodić, profesorica matematike; Draško Perać, profesor geografije; Aleksandra Aćimović, profesorica hemije i Aleksandra Radić, profesorica fizike.
Profesorica Tamara Jagodić kaže nam da je rad na ovim vizirima posljedica nevjerovatnih okolnosti, jer su profesori 10. marta prošli obuku za rad na 3D printeru, a isti dan im je stigla i vijest da se škola zatvara.
„Uspjeli smo naučiti dovoljno da, uz pomoć kolega koji imaju iskustva, stavimo printer u rad. Veliku pomoć pružio nam je naš trener Nijad Salihović iz Brčkog, kao i kolege sa Prirodno-matematičkog fakulteta. Pomogli su nam oko izrade samog modela, tako da smo sada došli do kapaciteta od 4 maske dnevno“, rekla je za BUKU profesorica Tamara Jagodić.
Ona je dodala da im se u izradi vizira pridružio i učenik Aleksej Vučić koji ima 3D štampač i vizire printa kod kuće.
„Nadamo se da će naš kapacitet biti 20 do 30 maski dnevno. Nakon banjalučkih zdravstvenih ustanova, provjerićemo kakvo je stanje u drugim gradovima i radićemo u skladu sa našim mogućnostima“, priča nam Tamara.
Ona kaže da nastavnici i profesori u okolnostima u kojima rade gotovo da i nemaju slobodnog vremena, jer su đacima na raspolaganju skoro 24 časa.
„Tokom dana smo im na raspolaganju za njihove zadaće i pitanja, a tokom noći pregledamo njihove zadaće, pišemo izvještaje, planove, pripremamo časove. Nespremni smo došli u ovu situaciju, ali smo se morali prilagoditi u kratkom periodu i spremi dočekati sva pitanja naših đaka. Zbog toga je vremena malo. Uz pomoć ostalih radnika koji dežuraju, uspjeli smo doći do dogovora da mi pokrećemo mašine, da sklopimo maske, pa da se možemo vratiti našim obavezama oko nastave na daljinu“, ističe Tamara.
Bez obzira na to, profesorica Tamara kaže da su bili obavezni da na ovaj način daju svoj doprinos, jer na taj način daju primjer i svojim đacima o značaju podržavanja zajednice u teškim vremenima.
„Bilo bi dobro kada bi se i ostale škole koje imaju 3D printere uključile i počele da izrađuju zaštitne vizire. Kapacitet koji mi imamo je mali. Možda će neko reći da ne vrijedi zbog toga raditi, ali da se svi uključe i daju mali doprinos, zaista bismo imali veliki broj maski. Jasno nam je da nam je sada svaki zaštićeni zdravstveni radnik pravo blago“, ističe Tamara.
U Gimnaziji rade na dva modela zaštitnih maski, jedan je po modelu trenera Nijada Salikovića iz Brčkog, a za njegovu izradu je potrebno oko 4 sata štampe i oko 15-20 minuta sklapanja sa folijom i ostalim dijelovima. Drugi model rade u saradnji sa PMF-om, a on odjednom radi dva vizira i za njegovu štampu potrebno je 6 sati, a sa dodatnim sklapanjem to je nekih 6. 5 sati.
„Ovo je jedan dugotrajan proces, jer moramo paziti i na sam uređaj, da se ne pregrije. Nismo toliko vješti i jako smo oprezni. Zaštitne maske prave se uz veliku podršku direktorice Gimnazije Vite Malešević, koja je organizovala da radnici koji dežuraju obilaze printer koji je u funkciji, jave nam koliko je vremena preostalo do kraja i da li sve ide kako treba“, ističe Tamara Jagodić.
Što se tiče materijala za štampu, Tamara kaže da ga imaju dovoljno, jer su sam 3D štampač i materijal dobili kroz projekat Save the Children.
„Materijala za printanje nam ne treba, ali nam trebaju guma i zaštitna folija. Sve su prodavnice i knjižare zatvorene, pa im je problem nabavka gume 2 do 3 cm širine i zaštitne folije. Kolega iz Bihaća poslao nam je malo gume brzom poštom i uspjeli smo prve maske završiti“, ističe profesorica Tamara.
Pogledajte još fotografija koje smo zabilježili:
Vezan tekst:
