Ministar Rajčević (ministar za naučno tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo u Vladi Republike Srpske) pre nekoliko dana dao je izjavu o velikim raspravama o budućnosti visokog obrazovanja u svetu. Kriza sa korona virusom otvorila je opet rasprave o potrebi transformacija univerziteta, ali danas u jednom sasvim novom svetlu, a to je pitanje bezbjednosti i očuvanja zdravlja studenata i postizanja kvaliteta studija bez tradicionalne nastave.
Prof. Marginson sa Oxfordskog univerziteta (prof. Simon Marginson direktor – Center for Global Higher Education) je jasan, univerziteti u Americi i Evropi već će od jeseni gledati kako da pređu na on line sisteme u učenju zbog ove epidemije, ali on ističe da je obrazovanje na daljinu sasvim drugačiji sistem od tradicionalnog sistema nastave licem u lice (face to face education) . Međutim, većina stručnjaka i vodećih menadžera univerziteta sve više ukazuju da će ovo biti velika transfomacija, koja će u velikoj meri promeniti odnose između studenata, države i institucija visokog obrazovanja. Ovome idu u prilog istraživanja koja su u poslednje dve godine rađena u svetu o studijama u neizvesnim vremenima, te o stvaranju pametnog okruženja za učenje (smart learning environments) i naročito o fleksibilizaciji univerziteta. Tematski broj Časopisa za razvoj visokog obrazovanja (Zeitschrift für Hochschulentwicklung, broj Vol. 14 / Issue 3 November 2019, Flexibles Lernen an Hochschulen gestalten ) čiji je izdavač Univerzitet u Beču, posvećen je fleksibilnom obrazovanju kao novoj metodi rada u visokom obrazovanju i to pre izbijanja ove krize.
Dakle, stručnjake koji se bave razvojem visokog obrazovanja ova situacija sa korona virusom (kriznog obrazovanja i transformacije univerziteta) nije baš iznenadila, oni su već istraživali problem učenja u neizvesnim vremenima, i objavljivali svoje radove u poslednje dve godine, ali ta tematika je obrađivana iz drugih razloga, pre svega ekonomskih, (to su pitanja školarina i nemogućnosti studenata da sebi obezbede završetak ovako skupih studija), međutim, ova kriza je ponovo aktuelizirala neka od tih rešenja, od kojih su na prvom mestu bili digitalizacija studija i fleksibilnost organizacije univerziteta.
Pa koga je iznenadila? Pre svega, menadžment velikih univerziteta i državne službenike koji prate ovu problematiku, i to iz više razloga:
– Prvo, izbijanjem epidemije korona virusa (COVID 19) u Kini i Evropi mnogi studenti u svetu (pa i mnogi naši) spakovali su svoje stvari, i sa prestižnih univerziteta i poslednjim avionima i vozovima vratili se kući, svesni da su tu najsigurniji u vreme epidemije. Nažalost, u međuvremenu ih je ispunila neizvesnost kada će se vratiti u svoje kampuse ili studentske domove ( ili iznajmljene privatne stanove) da nastave studije, jer upravo njihovi univerziteti nisu mogli da daju jasan odgovor koliko će ova kriza trajati i kad će nastaviti sa normalnim nastavnim aktivnostima (nemački univerziteti su objavili da će zgrade univerziteta biti zatvorene do 19. aprila). Mnogi elitni univerziteti ( kao Oxford, Manchester Metropolitan University i dr.) najavili su da će prebaciti tradicionalnu nastavu na studije na daljinu (Distance Learning Sistem – DLS) i tako završati školsku godinu.
– Drugo, poslednjih dana, tekstovi na ovu tematiku preplavili su sve poznate obrazovne portale koji se isključivo bave visokim obrazovanjem, ukazujući da postoji velika doza nespremnosti pojedinih univerziteta da se organizuje kvalitetan sistem nastave (DLS), ali i učenja na ovaj način u kriznim vremenima. Ovde se pokazalo da nije problem u tehnologiji, već u organizaciji, u dizajnu kurikuluma, i vremenu predviđenom za usvajanje znanja. Isto tako pokazalo se da su resursi univerziteta u digitalnom obliku vrlo ograničeni (biblioteke, alati za izradu radova, video sadržaji, itd.).
– Treće, otvorila su se pitanja budućnosti univerziteta u odnosu na tradicionalni sistem rada, ali i primenu novih tehnologija, kao i na otvorenost univerziteta u odnosu na okruženje u kome se nalaze. Nespretne reakcije pojedinih vlada uticale su da se stvori predstava o njihovoj nezainteresovanosti kakav je položaj stranih studenata na njihovoj teritoriji.
Sada je već jasno, da će kriza sa korona virusom ostaviti vidne posledice i na savremeno društvo (o čemu je pisao i govorio Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel), a velikim delom uticaće i na sistem visokog obrazovanja. Ovi događaji na početku 2020. godine snažno će uticati na međunarodna kretanja u visokom obrazovanju. Simon Marginson predviđa da će trebati najmanje 5 godina da se mađunarodna kretanja studenata vrate na ovaj nivo. U martu, pošto su mnogi studenti hitno morali da napuste svoje kampuse, iznenada našli su se zaglavljeni na aerodromima, graničnim prelazima, željezničkim stanicama i većina se jedva uspela prebaciti do svojih domova. Bila je to stresna situacija, ali danas je i velika je opomena za mnoge roditelje i buduće studente, da razmisle gde će studirati.
I reakcija je brzo došla, kroz smanjenu zainteresovanost za američke univerzitete ove godine. To je odmah izazvalo reakciju američkih univerziteta, čak i u toku upisa, oni zadužuju menadžment da promeni politiku upisa (na osnovu izveštaja agencija koje prate visoko obrazovanje, ističe se da čak 65% anketiranih univerziteta sada menja politiku upisa). Kompletno se menja pristup budućim studentima, jer su sasvim drugačiji zahtevi od strane roditelja i budućih studenata. S druge strane, mnogi roditelji i budući studenti nisu u ovoj situaciji spremni da sada donesu odluku gde će i da li će studirati, i mnogi izjavljuju da su spremni da sačekaju razvoj ove situacije sa korona virusom. Mnoga rukovodstva univerziteta zato odlučuju da produže upisni rok, očekujući da će se ova situacija smiriti. Generalno gledajući uvukla se nesigurnost u studentsku populaciju u svetu (posebno kada je riječ o studijama u inostranstvu), pitanja gde otići na studije, kako se ponašati, ako se pandemija korona virusa pojavi na jesen, a pri tom ne dođe se do adekvatne zaštite (vakcine) i da li finansirati takve studije. Sadašnji oblici studija ( a kod nas je to sada slučaj) zavise u velikoj meri od prihoda studenata, odnosno od njihovih roditelja, bilo da se radi o plaćanju školarine ili izdvajanju sredstava za studiranje u nekom drugom gradu (za budžetske studente). Kriza je time pokucala na sve univerzitete i javne i privatne, i kod nas i svetu.
Anna Fazackerley u Gardijanu od 17. marta ove godine, jasno ukazuje da će univerziteti morati što pre da se prilagode dugotrajnoj koronarnoj krizi. Dr Dough Clow s druge strane ukazuje da je Otvorenom univerzitetu (Open University – koji ima isključivo DLS nastavu) u Londonu trebalo godinu dana da pređe na na studije na daljinu (DLS), da ovo što se sada radi je u suštini privremeno, jer veliki broj nastavnika nema iskustva sa ovom nastavom.
U stvari svi ističu da je sistem studija na daljinu bio rezervna varijanta tradicionalnom obliku nastave (face to face) na velikim univerzitetima, pa je zato sada ova organizacija univerziteta je suviše kruta i neprilagodljiva ovoj novoj situaciji. Da bi se prihvatio ovaj sistem rada potrebno uspostaviti fleksibilniji sistem rada i nove oblike merenja znanja, a za to je potrebno određeno vreme.
Autor ovog teksta u intervjuu portalu BUKA od 11.10.2017. godine istakao je da ovaj sistem visokog obrazovanja neodrživ u mnogim segmentima i to najviše u onom koji se odnosi na merenje nastavnog procesa i položaja studenata i nastavnika. Istakli smo da je proces prenosa znanja zastareo i da nema dovoljno razvoja personalnog učenja i razvoja karijere, da se uglavnom svi samo bave sobom na univerzitetima, bez ozbiljnog pristupa inovativnim metodama nastave. Jasno da naši univerziteti nisu pratili (neki su znali za ova rešenja, ali ih ignorisali), da se u Evropi (pogotovo skandinavske zemlje) ozbiljno bave promenom organizacije univerziteta i to sa različitih stanovišta: digitalizacije, bezbednosti, personalnog učenja, primene svih vrsta edukativnih alata, dizajna kurikuluma itd. Iako je autor ovog teksta sa svojim timom u decembru 2018. godine u prostorijama Bošnjačke akademije nauka i umetnosti prikazao inovaciju (sličnu evropskim istraživanjima– Fleksibilne mreže za karijeru projekat je privukao pažnju nekih stranih stručnjaka, ali nikoga sa naših univerziteta, a i medija), koja je upravo govorila o mogućnostima prelaska sa jednog vida studija na drugi, mada u sasvim drugom kontekstu (ova inovacija je objavljena ove godine je u časopisu Limes u Beogradu) povezivanja obrazovanja, obuke i učenje kroz praksu sa osnovnim studijama. Ali u čitavoj inovaciji insistirali smo na jačanju oblika prilađavanja univerziteta promenama u okruženju. Korona virus je upravo otvorio kao veliki problem odnos univerziteta i njegovog okruženja. Zato što je ova kriza naterala javnost da postavi pitanje koje će poteze učiniti vlade mnogih zemalja u odnosu na visoko obrazovanje. Naše pretpostavke su da će se ići u sledećem pravcu:
– Visoko obrazovanje će se još više vezati za državu i to zajedno sa zdravstvom, naukom i socijalnom politikom (Žižek govori o nekoj vrsti novog komunizma, ali ovde se radi o politici države prema mladim ljudima, odnosno o njihovoj sigurnosti, a da pri tom dobiju kvalitetno obrazovanje). To će u visokom obrazovanju moći jedino jačanjem javnog sektora visokog obrazovanja i proglašavanja svih vrsta obrazovanja i obuke neprofitnom delatnošću.
– Potreba je da se u visokom obrazovanju garantuju bezbednost i kvalitetna primena novih tehnologija, a to će biti uslov da država usmeri studente u institucije koje će to moći da obezbede. Što će dovesti do ukrupnjavanja institucija, koje će biti pod direktnom kontrolom partnera visokog obazovanja.
– Država će morati da donese nove zakonske mjere kojima će pritisnuti univerzitete da se otvore prema inovacijama u nastavi, partnerstvu u prenošenju znanja (poslodavci, lokalne zajednice, nevladine organizacije itd.), jače povezivanja studentskog rada sa naučnim projektima, uvođenje stepenastog kurikuluma, jačanje obrazovanja odraslih na univerzitetima, umrežavanje sa drugim institucijama (strukovnim školama, institutima itd.).
– Povezivanje privatnih univerziteta u smislu smanjivanja troškova i prilagođavanja novoj situaciji, čak i sa elementima ograničavanja školarina, novim oblicima licenciranja, razvojem javno-privatnog partnerstva. Privatni univerziteti će vrlo brzo morati da ozbiljno pregovaraju sa vlastima oko prihvatanja njihovih pravila ili napuštanja teritorije gde se nalaze (najbolji primer je odnos Centralnoevropski univerzitet i Mađarska).
Inovacija koja je prikazana 2018. godine o fleksibilnim mrežama za karijeru upravo govori o transformaciji univerziteta prema digitalizovanom personalnom učenju i odnosu prema okruženju. Njene osnovne karakteristike su sledeće:
– Uvođenje fleksibilnog karijernog obrazovanja za studente, ali i za programe za odrasle, koje će biti digitalizovano i zasnovano na građenju kompetencija, prema posebnim programima i temama, koji mogu da se razlikuju od tempa tradicionalnog studiranja(odličan su primer programi koje razvija edukativna mreža NORDPLUS, koju finansira Nordijsko vijeće ministara, a koji prolazi preko 10000 polaznika svake godine https://www.nordplusonline.org/#);
– Uvođenje organizacionih jedinica pod nazivom Studio za učenje, čija osnovna svrha personalno učenje, digitalizovano učenje i karijerno obrazovanje;
– Učenje po stepenastom kurikulumu koji će vrednovati pre svega kompetencije koje studenti stiču, i tako im omogućavati da izlaze sa studija kada osvoje pojedine kompetencije, ali i da se bez problema vraćaju i nastave studije;
– Jačanje obrazovanja odraslih na univerzitetu, jer preko fleksibilnih mreža može se studirati i normalno raditi u preduzeću, ali i povezivati redovne studije sa različitim vrstama obuka i usavršavanja u praksi;
– Nov način merenja znanja i to kroz merenje kompetencija, ishoda, praktičnog rada, diplomskih atributa, specijalističkog usavršavanja;
– Nov način organizacije univerziteta kroz formiranje savetodavnih službi za digitalizovano učenje, karijeru, merenje znanja.
– Stvaranje slobodnih nastavničkih zanimanja koji mogu da pomažu univerzitetima kroz različite forme rada sa studentima ( o čemu smo govorili u intervju BUKI od 2017.godine).
Mi u ovom istraživanju zagovaramo spajanje mrežnog obrazovanja sa karijernim obrazovanjem ( u ovom slučaju vezani smo za teoriju Socijalno-kognitivne teorije karijere – Social cognitive career theory – SCCT), jer bi se time dobile veće mogućnosti kombinovanja oblika studija, ali i ono što je bitnije očuvanje kvaliteta studija, što se zasniva uvođenjem različitih partnera u proces studiranja.
U stvari, za univerzitete projekat Fleksibilnih mreža za karijeru, predstavlja umrežavanje različitih institucija i organizacija (fakulteta, poslodavaca, nevladinih organizacija, stručnih društava, edukativnih centara, srednjih škola) sa ciljem da se razvije personalno učenje kod studenata u različitim situacijama (recimo kakva je sada u vreme korona virusa). I da tempo usvajanja znanja za sve ne mora da bude isti, a sve je to uz pomoć digitalnih tehnologija. Svojstva ovog personalnog obrazovanja je da se zasniva na merenju kompetencija, a da se zanemari vreme sticanja istih, kao nastavni plan. Sve je to moguće uz pomoć novih tehnologija koje se bave procesom obrazovanja (uvođenje veštačke intiligencije u procese razvoja novih vrsta učenja).
Zbog toga je i predviđeno da univerziteti stvaraju svoje jedinice za učenje – Studio za učenje koji već ima pripremljene materijale, digitalizovane programe, banke zadataka, koji su pripremljeni za mentorsko učenje pojedinca, ali i za stvaranje virtuelnih zajednica. Već na nekim univerzitetima u Evropi to se istražuje, odličan primer je Centar za učenje na Hochschule Osnabrück (pogledati detljanije https://www.hs-osnabrueck.de/de/corona/), gde se po zatvaranju univerziteta primenjenih nauka sve prebacuje na Kompetencioni centar za e- učenje.
Da smo mi danas imali digitalizovane Studija za učenje svi naši veliki univerziteti bi mogli da u roku od 48 sati potpuno pređu na ovaj sistem rada. Sve bi bilo pripremljeno i onog trenutka kada bi se zatvorili univerziteti , ovi centri bi preuzeli dalju koordinaciju nastavnog procesa.
Međutim, da bi ovo ostvarili potrebna je priprema koja zahteva promene strukture rada, pripremu materijala za učenje, stvaranje pametnog okruženja za učenje, karijerni centar sa praćenjem studenata. Odnosno, svi bi trebalo da budu spremni (i studenti i nastavnici) na ove oblike rada.
Kriza uslovljena korona virusom otvorila je jedno novo pitanje, a to je pitanje organizovanog praćenja pojedinca na univerzitetu. Karijerno praćenje pojedinaca više bi bilo kao kreditno praćenje klijenata u bankarstvu, sa digitalizovanim sistemom kretanja kroz studije. Fleksibilne mreže za karijeru daju upravo tu mogućnost kombinovanja različitih oblika učenja, koje ne isključuje i tradicionalne pristupe rada (face to face), ali uvodi novu logiku razmišljanja o prenosu i sticanju znanja kod pojedinca. Tu više nema ličnih procena već nastavnik je mentor u sticanju znanja, student kad ispuni određeni standard ide dalje u osvajanje kompetencija. To dovodi do fleksibilnog univerziteta, a to je već poznata tema koju je pre pola godine obrađivao časopis Univerziteta u Beču, i to je tema o kojoj će se ove godine u novembru raspravljati na forumu Evropske asocijacije univerziteta (EQAF –European Quality Assurance Forum, gde će biti glavna tema – Fleksibilni oblici rada na univerzitetu).
Mišljenja sam da našoj akademskoj zajednici treba da bude jasno, da ovaj kruti, neprilagodljivi i tradicionalni sistem organizacije univerziteta nema perspektivu, kriza nastala korona virusom uticaće na odnos države prema mladim ljudima uopšte, tako da će institucije i te kako morati da se okrenu pitanju razvoja ljudskih resursa u društvu. To znači da promenjena uloga univerziteta podrazumeva otvorenost prema svih segmentima društva u cilju rešavanja problema zajednice, ali i adekvatnijeg uključivanja mladih u nju, i tokom studija, ali i posle njih.
Refik Šećibović profesor je na Visokoj školi za turizam i menadžment u Konjicu i član Bosnjačke akademije nauka i umjetnosti.