Rezultati koje je kompanija ostvarila dolaze tačno godinu dana kasnije od kako je napravljen dogovor sa Univerzitetom Oksford da zajedno prave vakcionu protiv koronavirusa, koja je u ovo vreme prošle godine bila prva i jedina vakcina u razvoju.
AstraZeneka je do sada širom sveta, u više od 165 zemalja, isporučila 300 miliona doza cepiva, što je Soriot opisao kao “izuzetno dostignuće”.
Uprkos tome, Evropska komisija (EK) sada tuži kompaniju zbog kašnjenja isporuka državama članicama Evropske unije (EU), dok pojedine zemlje, poput Velike Britanije, razmatraju nametanje starosnih granica za primanje AstraZenekine vakcine nakon izveštaja o “neželjenim efektima i stvaranju krvnih ugrušaka kod malog dela pacijenata”.
Soriot je istakao da su se uključili u želji da pomognu, misleći da mogu nešto konkretno da promene.
“Nikada se nismo pretvarali da ćemo biti savršeni i sigurno smo usput naučili nekoliko stvari. Međutim, pre godinu dana ljudi su govorili o postojanju 120, 130 različitih vakcina. Gde su sada te vakcine? Nigde, zbog toga što jednostavno nije postojao proizvodni kapacitet koji bi mogao da ih stvori”, rekao je Soriot u intervjuu za Ivning standard.
„Ne mislim da smo obećali nešto nemoguće. Nikada nismo obećali više nego što smo mislili da možemo da ispunimo, ali sada se svi prave da su pametni. Ne žalimo ni za čim jer gledamo napred, a ne unazad. Dali smo sve od sebe da pomognemo svetu i zbog toga bi trebalo da budem veoma ponosan, kao i čitav tim. Naposletku, napravili smo razliku i spasili živote ljudi”, dodao je izvršni direktor AstraZeneke.
Soriot je naglasio i da je razočaran što nisu mogli da učine još više u borbi protiv kovid-19. Izvršni direktor AstraZeneke se oglasio dok je kompanja prijavila porast prodaje od 11 odsto (7,3 milijarde dolara) u prva tri meseca 2021. godine.
Sasvim “solidan napredak” uprkos zastoju pri lečenju drugih zdravstvenih stanja usled fokusa na borbu protiv epidemije koronavirusa.
Prihod i profit bili su iznad predviđanja analitičara, a prodaja vakcina je ukupnom iznosu doprinela sa 275 miliona dolara. Prodaja je porasla i zahvaljujući prodaji lekova protiv raka, kao i rastu na tržištima u razvoju, posebno u Kini (čak za 19 odsto).
Osnovna zarada po akciji porasla je za 55 odsto, na 1,63 dolara, u odnosu na očekivanih 1,48 dolara. Akcije su porasle za 3,2 odsto.
Od kada je 2012. godine preuzeo rukovodeću poziciju u kompaniji, Soriot se usredsredio na transformisanje grupe ulaganjem u istraživanje novih lekova.
Današnji rezultati pokazuju da je ulaganje u istraživanje poraslo za 18 odsto, na trenutnih 1,6 milijardi dolara.
“Drago nam je zbog kvartalnog napretka prihoda i zarade, kao i kontinuirane profitabilnosti, uprkos stalnom negativnom uticaju pandemije na dijagnoze i lečenje mnogih drugih zdravstvenih stanja”, rekao je Soriot.
Prodaja leka “Lynparza” porasla je za 33 odsto, dok je prodaja leka za lečenje dijabetesa “Farxiga” porasla za oko 50 odsto, zahvaljujući dobijanju regulatornog odobrenja u Sjedinjenm Državama da se koristi u lečenju bubrežne insuficijencije.
Pojedini lekovi se, svakako, manje prodaju, ali je recimo prodaja leka protiv astme “Fasenra” takođe porasla, čineći ga vodećim proizvodom u lečenju teških oblika astme u svetu.
Vakina protiv koronavirusa, razvijena u saradnji sa Univerzitetom Oksford, odobrena je za upotrebu u imunizacijskim programima u više od 100 zemalja.
Međutim, EK koja je pokušala da istovremeno ograniči i zadrži doze, sada preduzima pravne mere zbog kašnjenja u isporuci.
Takođe, izveštaji o navodnom stvaranju krvnih ugrušaka kod malog broja osoba koje su primile cepivo, doveli su do rasprave o tome da li mlađim od 40 godina treba ponuditi alternativu u vidu Fajzrerove ili Modernine vakcine.
Rezultati AstraZeneke, prema izveštaju “FTSE 100”, povoljni su u odnosu na “rivalsku” kompaniju “GlakoSmithKline”, koja je pretrpela pad prihoda u prvom kvartalu za 18 odsto.
“Čini se da AstraZeneka postavlja merilo uspeha među najvećim svetskim farmaceutskim igračima“, rekao je Sebastijan Skit, analitičar konsultantske kompanije “Thirde Bridge”.
“Javna priča o AstraZeneki manje je impresivna, kada imate negativan kontekst vezan za izuzetno retke pojave krvnih ugrušaka, tužbu EU i pitanja oko daljeg napretka u SAD-u”, dodao je on.
Naglasio je i da postoji “hitna potražnja za vakcinama u državama u razvoju, a da AstraZenekina vakcina može da zadovolji određene zahteve u tom kontekstu, prevashodno zbog lakog transporta i skladištenja vakcine, kao i činjenice da je cepivo svakako bezbedno i efikasno”.
Britanska Regulatorna agencija za lekove i medicinska sredstva (MHRA) je saopštila da je bar jednu dozu AstraZenekine vakcine u Velikoj Britaniji primilo 22 miliona građana.
Ujedno, broj slučajeva retke kombinacije krvnih ugrušaka sa malim brojem trombocita iznosi – 209, uključujući 41 smrtni slučaj, prneosi NEDELJNIK
