Danilo Kiš (1935—1989), jugoslovenski pripovijedač, romansijer, esejista i prevodilac, spada u red najistaknutijih pisaca savremene književnjosti. U prozi je dostigao najviše umjetničke domete u ciklusu romana o jevrejskoj porodici Sam — porodičnoj hronici koja prati život članova porodice kroz nekoliko generacija, u različitim društvenim okolnostima i različitim životnim situacijama. U njima ima citata pažljivo izabranih iz literarnih i neliterarnih izvora, pisama, crteža, dokumenata, dok u nastavku ovog teksta ima nekoliko pažljivo izabranih, najboljih Kišovig citati.
Kakav dobro obavljen posao, Smrti, kakav uspeh srušiti takvu tvrđavu! Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju za tako kratko vreme. Potrošiti toliku energiju, brzo kao kad se ispuši cigareta. Kakav je to bio posao, Smrti, kakva demonstracija sile! (Kao da ti ne bismo verovali na reč.)
Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole.
Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.
Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
Za nesmetan rad duha potrebna je savršena samoća, inače će duh pasti pod pogubni uticaj tuđeg duha, a da toga možda i neće biti svestan.
Pisac treba da nas uveri da zna više od ostalih, a da uprkos tome, sumnja više od svih.
Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.
Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.
Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
Citirano sa: Danilo Kis – Citati