Marko Vidojković: ŠTA BI SVE TREBALO NAZVATI PO ALEKSANDRU VUČIĆU

Istorijski velikani zaslužuju da se mnoge znamenitosti, čak i za života, nazivaju njihovim imenom. Ni predsednik Srbije, jedna od najvećih svetskih faca, Aleksandar Vučić, ne sme biti izuzetak.

Marko Vidojković / 24. Septembar 2020

 

Kanalizacioni kolektor „Aleksandar Vučić“

Zna se da Beograđani decenijama muku muče sa fekalnim otpadom. Šta završi u WC šolji, vrlo brzo završi pod prozorima stanovnika luksuznog naselja „Dunavske terase“ na Karaburmi. Kada vetar dune iz idelanog pravca, miris svega što su Beograđani tog dana iskenjali obavije ceo grad, a turiste lažemo kako je reč o mirisu stajskog đubriva, koji vetar donosi iz Vojvodine. Ne, dragi naši gosti, to miriše naša, pa i vaša kaka, jer Beograd nema kanalizacioni kolektor. Otkačili smo glupu Evropsku Uniju koja daje sedamdeset odsto novca iz donacija za ovakve projekte, a prigrlili kineski konzorcijum, kome ćemo platiti punu cenu, pa i malo više, za Kanalizacioni kolektor „Aleksandar Vučić“ u Velikom Selu, koji će biti izgrađen u narednih dvadesetak godina. Ima li idealnijeg naziva za mesto koje prikuplja svu beogradsku kanalizaciju od imena srpskog predsednika, koji na svoja pleća prikuplja sav teret državničkih obaveza? Možda bi, imajući u vidu količinu fekalija koje izbacuju Beograđani i turisti iz Bugarske, zgodniji naziv za kanalizacioni kolektor mogao biti njegov nadimak – Kanalizacioni kolektor „Mali Alek“.

Nehigijensko naselje „Aleksandar Vučić“

Reč je o romskoj faveli u Vuka Vrčevića, kraj pančevačkog mosta.  Čitav niz kartonskih naseobina i živopisna deoponija, čiji sadržaj lokalno stanovništvo tradicionalno pali svakog petka, a vatrogasce teraju kamenjem, pravi je turistički biser na samo pet minuta vožnje od rekonstruisanog Trga Republike. Vladajuća stranka sklopila je sa stanovnicima ovog naselja dogovor na obostrano zadovoljstvo – prevoziće ih belim kombijem na biračka mesta, gde će oni glasati za Aleksandra Vučića, a potom ih isplaćivati u novcu, brašnu, kafi ili drugim namirnicama. Pre izvesnog vremena, jedna stanovnica ovog naselja snimljena je kako nekontrolisano plače od sreće kad su joj pomenuli predsednika Srbije, upravo zbog pomenutog poslovnog sporazuma. Umesto dosadašnjeg neformalnog naziva „Vuka Vrćevića“, ovo egzotično mesto hitno treba preimenovati u Nehigijensko naselje „Aleksandar Vučić“, a nehigijensko naselje kraj prve stanice metroa kod Čukaričke padine može postati Nehigijensko naselje „Aleksandar Vućić 2“. Ispravimo nepravdu prema našim romskim sugrađanima, nazovimo njihove nehigijenske favele po onom ko im je omogućio takav život iz snova.

Groblje kućnih ljubimaca „Aleksandar Vučić“

Jedna od genijalnih ideja zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića bila je da prestonica konačno dobije groblje kućnih ljubimaca, kako ih građani ne bi pod okriljem mraka zakopavali u Zvezdarskoj šumi i Košutnjaku. Zna se šta jednom vlasniku znače papagaj Pera, maca Brka i Kuca Dupe. Ljubav prema svojoj kuciki može se porediti samo sa ljubavlju babe koja voli Vučića više od unučića. Vlasnici kućnih ljubimaca najbolje znaju da nema boljeg drugara od životinje. U najvećem broju slučajeva, gazda će da nadživi ljubimca i to će mu slomiti srce. Zato ne bi bilo loše sahraniti ga na mestu koje će bivšeg vlasnika životinje, odnosno „mamu“ ili „tatu“, kako se to danas popularno kaže, naterati da se na to mesto nikad ne vrati, te što pre nastavi sa svojim životom i nabavi novu macu Milicu, zeku Tošu ili papagaja Đoku. To mesto biće Groblje kućih ljubimaca „Aleksandar Vučić“. Ukoliko niste baba koja sanja Vučića, na ovo groblje ćete otići jedanput, a zatim odmah udomiti novog kućnog ljubimca. Naravno, kad se ima u vidu po kome će biti nazvano groblje kućnih ljubimaca, može doći do pojave ustajanja iz mrtvih, baš kao što je i režim devedesetih ustao iz mrtvih upravo zahvaljujući gospodinu Vučiću.

Nacionalni stadion i memorijalni centar „Aleksandar Vučić“

Dođe trenutak u životu svakog diktatora kada treba vršiti masovna hapšenja i pogubljenja. A ima li boljeg objekta za to od nacionalnog stadiona, smeštenog na obodima grada, u surčinskoj pripizdini. Kad je rekao da će nam Nemci zavideti na stadionu, gospodin Vučić nije mislio na moderne Nemce, već na duhove čelnika Trećeg rajha sa kojima je u svakodnevnoj komunikaciji putem medijuma iz Nehigijenskog naselja „Aleksandar Vučić 2“. Kao što se redovno konsultuje sa gospodinom Gebelsom oko medijskih strategija, tako je od gospodina Hajnriha Himlera dobio savet: „Ma kakvi konc-logori, sve to na stadion, streljaj, pa zatrpavaj zemljom. Kako budu trulili, zemlja će se uleći i tako će se stvoriti prostor i za nove. Na tribinama možeš da postaviš  Majmuna, Helijuma, Hromozoma i druge saradnike, da gledaju, ne samo uživanja radi, već i kao diskretno upozorenje šta može da im se desi, ako budu neposlušni.“ Gosn Hitler je dodao: „Kad dođe trenutak da umreš, dragi moj, onda jednostavno stratište svojih protivnika pretvori u sopstveni mauzolej, sa mermernim sarkofagom na sredini terena. Hteo sam i ja to, ali nisam stigao, pa sam ovako morao da budem sahranjen ispod drveta u džungli. Molim te, razmišljaj na vreme o tim stvarima.“

 


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.