Marko Vidojković: SREĆAN LIDLOVDAN!

Naravno da će „svi“ da pohrle u Lidl, isto kao što su 1988. pohrlili u Mekdonalds na Slaviji. Ima nas koji se sećamo nestvarnog reda hiljada Jugoslovena, koji su danima čekali da kupe do tad čudo neviđeno – dva hamburgera između tri ’leba!

Marko Vidojković / 17. Oktobar 2018

 

Evo i ja ću o Lidlu – jer smo toliko šupačka zemlja da smo od otvaranja jebene samoposluge napravili događaj godine. Gazivode? Neka ih „Šiptarima“, sad su tu banane od četrdeset kinti! Preševo? Daćemo i Niš, sve dok je kilo karabatka dvesta dinara! Za otvaranje je bio zadužen poglavnik srpski, Aleksandar Vučić, a za atmosferu degenerici koji će se uvek rado potući do krvi kad se nešto deli džabe (japanske trešnje, lomnjenje džinovske česnice, tid.), a u poslednje vreme se šibaju i kad se nešto prodaje po povoljnoj ceni (setite se hot dogova u Ikei, setite se otvaranja H&M, jebote, ima li uopšte svrhe pisati o ovome).

 

Ako našu situaciju, zezanja radi, gledamo kao ekonomsku okupaciju, ovaj kasni ulazak Lidlovih trupa u ovaj zabiti deo Evrope, zaista deluje ohrabrujuće- Deluje kao da smo negde stigli. Jesmo. Do Lidlovih kasa. Izređali smo se prvo pred kasama domaćh izdajnika (C Market), pa pred kasama braće Hrvata i Slovenaca (Idea, Merkator), zatim su nam potrošački moral digli neustrašivi Belgijanci (Maxi i Tempo), zajedno sa neizbežnom braćom Grcima (Vero), čiji objekti te podsećaju na predivno letovanje u Leptokariji. No, sada je tu i apsolutni gospodar supermarketa u delu Evrope pod nemačkom dominacijom: Lidl.

 

Naravno da će „svi“ da pohrle u Lidl, isto kao što su 1988. pohrlili u Mekdonalds na Slaviji. Ima nas koji se sećamo nestvarnog reda hiljada Jugoslovena, koji su danima čekali da kupe do tad čudo neviđeno – dva hamburgera između tri ’leba! – koji se prostirao sve od Njegoševe, preko Mitićeve rupe, pa desnom ivicom kružnog toka, sve do Meka, u kome je, vrrujem, tek bio pakao, i za goste i za radnike, i za mekane zemičke. Pet godina kasnije, akteri iz reda za Big Mek, našli su se najpre u prilici da stoje u redovima ispred banaka „Dafiment“ i „Jugoskandik“, a ubrzo će i da se šibaju za veknu hleba, koja stiže jednom dnevno u praznu samoposlugu.

 

Da su Lidl i Vučić nerazdvojni, bilo je sasvim jasno poslednjeg dana kampanje, odnosno prvog dana Lidla u Srbiji, takozvanog Lidlovdana (11. oktobar), kada su skoro sve dnevne novine izašle sa reklamom za Lidl na naslovnoj. Pred predsedničke izbore, iste te novine izašle sa reklamom za Aleksandra Vučića. Nije to jedina podudarnost! Kao što su sve Vučićeve reklame sramotne, tako je sramotna bila i reklamna kampanja za Lidl. On visok, ona niska. Kad sam prvi put to čuo, dakle još dok je bio tizer, rekoh sebi: „Visok kredit, niska kamata, mora da je banka.“ Ali, ne. 

 

On je visok, može dobro da potegne, da ponese s pijace, ume da ubaci loptu u koš, a ona niska, jer otrov se drži u malim bočicama. Čekaj, šta? Ne, ne, On predstavlja kvalitet, on je visok, jer zna se da je nemački kvalitet najviši, kao srpski centar u basketu. A šta je onda Ona? Pa, cena. Pa, zašto je niska cena predstavljena niskom ženom iz Srbije, majku li vam jebem? Gle kako se povareno kezi, šta li je to ugledala na nemačkom rafu, ona je kriva što će ova dobroćudna konjina morati da vuče tri, a ne dve kese iz lidla, na treći sprat u toksičnoj novogradnji, gde iznajmljuju stan. Ta mala pokvarena jeftina farbana fufy... Ovaj... ta tako divna niska cena.

 

Hm, mora da je reč o nemačkom smislu za humor. Ili još gore, srpskom? Ili je možda reč o našoj kolektivnoj podsvesti, zbog koje nevine priče o niskim cenama i visokom kvalitetu, pretačemo u halucinacije o jeftinim ženama i prokletim bizgovima, koji su uzeti za prosečne srpske konzumente Lidla, viđene iz oka okupatorskih marketinških stručnjaka. Elem, dok se jedan deo zemlje čudio celom ovom sranju, drugi se već šibao oko karabataka.

 

Energične žene u menopauzi nabadale su se laktovima, penzioneri su urlali, svi su koristili sve trikove iz svojih prethodnih šoping ratova. Neki su stajali sa strane i snimali tuču mobilnim telefonima, izgovarajući ono otrežnjujuće: „Odo ja u pičku materinu odavde“. Naivni, hteli su samo da odu i vide: „Šta li je sad taj Lidl, majku mu“, a dočekao ih je pakao. Vreva. Haos. Srpska verzija njujorške berze. Umesto vukova sa Vol Strita, nakupci iz Lidla. Pilići su ubrzo završili na pijacama, šećer na rafovima drugih marketa, a kad se uzme u obzir kako funkcioniše treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi, čuveni Lidl se ispostavio maloprodajnim kvantašem. 

 

Ni kilometar severoistočno od Lidla u Vojsilava Ilića, nalazi se Cvetkova pijaca. Međutim, do nje ne možete dopreti, jer se na svim trotoarima okolo nalazi razbacan neograničeni asortiman robe skupljene u kontejnerima, koju na tom mestu prodaju stotine najsiromašnijih građana ovog kraja grada. Vredno su išli prethodnih dana, od đubreta do đubreta i odatle vadili đubre, koje potom prodaju na sred ulice. I tako već dugo. Pripadnici komunalne policije redovno patroliraju i uvek se zapitam o čemu li u tim trenucima, razmišljaju. Što je najbitnije, osim prodavaca, đubreta, komunalaca i slučajnih prolaznika - ima i tu kupaca. Među njima i onih koji su pre pola sata bili u Lidlu.

 

Napomena autora: Nemam ništa protiv Nemaca. Rado bih tamo vozio taksi. 

 

  


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.