Pripremali smo se za ove čarobne dane još od septembra, kada prve novogodišnje svetiljke o grane pune bujnog zelenog lišća pokačiše junačke ruke radnika Javne rasvete. Svega jedan pas dade svoj, novogodišnje rasvete nedostojni život tokom ovog predslavlja, koje rado platismo tričavih nekoliko stotina milona iz našijeh džepova. Obasjane najlešpom novogodišnjom rasvetom u svemiru, veselo škripaše gume džipova koje debele žene naprednjačke voze blještavim avenijama mitskog grada, Na Vodi Beograda, doma Svete Srbske Braće, Aleka Pedivnog i Andreja Preimućnog!
O, Istorijo stidiš li se same sebe i svojih nikakvih novih godina, kojima si nas ponižavala vekovima unazad! Stanovnici mitskog grada drhtali su, ne samo od gladi, koja nastupi kao plod njihovog svesrdnog materijalnog i duhovnog odricanja u korist zemlje svoje i vlasti svoje i njihovih bliskih rođaka i kumova. Tresli su se Beogrđani usled slatke treme - kakva li će jelka ukrasiti budući Trg Vučić Aleksandra, a koji se trenutno zove Trg Republike. Kakvo li će to čarobno drvo biti, koje će krunisati slavlje nad svim slavljima, ulazak u šestu godinu otkako našim bezvrednim životima upravlja Alek Premudri Predobri!
Sjetili su se Beograđani drveta Rokfelerovog u Njujorku Gradu Sotonskome, i rekoše jedni drugima: Ona buđava jelka košta usranih dvadeset soma dolara, a mi bismo i četiri puta više para dali, za jelku koja pristaje Alekovu Gradu! Kad to ču, Siniša Mali, naoko čovek, a zapravo vrli lutak kroz kojeg Alek Čarobnjak progovara, raspisa tender za sveto novogodišnje drvo, najlepše drvo kog su sve Nove godine ikada videle, ne pita šta košta, platiće sve dobri Beograđani.
Kad to ču Sveti Sava sa nebesa, pozva hitno Cara Lazara. Da li čuješ, Care Lazo, šta se ono dole u Srbiji, zemlji Alekovoj, događa. Narod traži sveto drvo! Treba im, kažu, za najlepši doček koji će Beograd ikada videti, za ljubav Alekovu i njegovoj porodici, živi bili i Srbima vladali, barem pet stotina leta! Car Lazar nije časio časa. Dohvati se rukama za bradu, pa stade čupati vlasi bujne i od njih poče tkati svetu jelku, koja će ukrasiti mitski grad, Na Vodi Beograd. Ni kad ih napade Švabo, 1914, nismo im pomogli. Ni kad ih Švabo opet napade 1941, nismo im pomogli. Ni kad ih Švabo i Amerikanac napadoše, 1999, nismo im pomogli. Ali, sada, sada se moramo odazvati, srpski sveti ratnici! Dođite svi, pomozite mi, da ispletem drvo Alekovo!
Otud ide Miloše Obiliću, čupa ruse kose i dlake sa nogu! Otud ide Kraljeviću Marko, čupa brke i sebi i Šarcu! Otud ide Kosovka devojka, čupa kose sebi i ranjenom junaku! Otud idu Turci Janjičari, junaci im naši posijekoše glave i krvlju njihovom zalivaše svetu srpsku jelku nekoliko dana, te cenu postaviše na osamdeset tri hiljade evra. Nije časio časa Mali Gospodare, kupi drvo i ne samo to! Sa srpskim se svetim ratnicima dogovori na namagarče izdajnike, ustaše i ostale balije, koji odmah zagraktaše lele kolko košta ovo lažno drvo! I to sve od naših đavoljih para! I tako dalje, sve protiv vlasti i države, naopaki i gadni, kakvim su ih sestre rodile!
Baš kad je počela da prdi sva ta ljudksa rđa i čovečije blato, javiše se sa nebesa Sveti Sava, Car Lazar i ostali srpski svetitelji, te objaviše: Ova jelka ne košta ni evrocenta, samo smo se šalili! Mi smo je zapravo narodu Alekovom sa nebesa na poklon poslali! Ostadoše izdajnici pokunjenih glava, narod srećan, kliče Vučić Gospodaru, te Malome daje još žutih dukata, za dopunski tender i još novogodišnje rasvete.
A šta je gospodar Alek Premudri dobio za Novu godinu? Nije valjda da samo daruje, a sam će ostat kratkijeh rukava? Zar on poklon da ne primi, on, koji je zaslužio da sebi kožu s leđa skinemo i damo mu da njome čisti paćoti cipele!? Pitaše se Alekove mudre sluge kako da udovolje svome gospodaru, pa zaključiše da je nabolje pokloniti mu četiri gradonačelničke funkcije, u čast toga što se četiri puta rukovaše sa Donaldom Trampom Srbskim Prijateljem Slovenačkim Zetom!
Pronađoše vanredne izbore u dva bela grada, izazvaše u još dva, izbore zakazaše pred Novu godinu i pobediše, sa tročetvrtinskom većinom na svakim od njih! Pokloniše, doduše, prijateljima Ramuš Paše mesto Preševskoga gospodara, zarad Srbskog Kosova, koje Mudri Predobri Ramuš Paša čuva kao najmlađu kćer, ali zato - u Negotin Gradu, Kostolcu Moćnom, Mionici Dervnoj i Junačkim Pećincima, svuda pobedi Vučić Aleksandre, te postavi svoje verne sluge da pro forme gradonačelnikuju, dok on, koji sve vidi i sve zna, upravlja tim, a i ostalim gradovima, osim izdajničkog Šapca i još ponekih mijesta nebitnijeh.
U Junačkim Pećincima nastade mali problem, kad banda stranih plaćenika htede da pokvari slavlje Aleku Bogojavljenskom, pa dođoše da provociraju i mobilnim telefonima napadaju nedužne brojače davača sigurnih glasova. Jedan od tih heroja Bežanović Saša Junačko Prezime beše napadnut od strane žute bagre, koja se s uzdignutim mobilnim telefonima nalazila u pravcu njegove putanje, spremna da mu ugrozi čak i život svijetli! Ne dade se hrabri Bežanoviću, no se hitrim potezom, koji ljudsko oko ni ne može registrovati, odbrani, ote napasniku telefon i neoštećenog ga odloži u obližnji kanal, dok se povlačio na sigurno, među braću po partijskoj knjižici.
Čak je i Zorana Rotšild Mihajlović pohvalila ovu herojsku akciju, a Alek Milosrdni reče dosta je igre, deco moja draga, mora da se radi, mora zemlja iz pepela u koji je pretvorismo da se diže, nema mnogo mesta slavlju, izgrednici u Junačkim Pećincima da budu izloženi adekvatnom javnom progonu, narod neka malo slavi, a onda neka se pripremi na nova davanja, jer Novu godinu naša braća i strateški partneri pravoslavni crveni Kinezi slave tek za nekoliko desetina dana, a kakvi bismo mi to njima prijatelji bili kada ne bismo i njihovu Novu godinu dočekali i kako valja proslavili!
Podijeli: