Ove nedelje je Beograđane zadesila ne toliko retka prirodna nepogoda – štrajk taksista. Dešava se to s vremena na vreme, nabije se gomila šklopocija na plato ispred Skupštine i tamo besomučno udaraju po sirenama, tražeći nešto. Nekada su umeli to da rade, a da se do kraja protesta ni ne sazna zbog čega su se bunili i šta su hteli. Sada izvode potpunu saobraćajnu blokadu grada, neposredno pre prirodne blokade, koja dolazi u saobraćajnom špicu. Gradu koji krvari iz svih rana samo je ovo falilo.
Beogradski taksisti traže da se ukine srpska verzija ubera, jer, kažu, toliko su jeftini, da bi ih jeftiniji servis za prevoz građana zauvek ostavio bez posla, a čime će beogradski taksista da se bavi ako ne taksira, nije poznato, jer to je prokletstvo tog poziva – jednom kad postaneš beogradski taksista, to ostaješ do smrti.
Beogradski taksi jeste jeftin, ali imajte u vidu da će taksista kog ste uhvatili na ulici da vas vozi po cenovniku samo ako ste istetovirani, kratko ošišani, nabildovani nacista, kome pištolj viri iz farmerki. To je fazon beogradskog taksiste – zvanični cenovnik je jedno, a realna cena je nešto sasvim drugo i varira od vožnje do vožnje.
Ko je lud da vas vozi od Cvetkove pijace do centra za samo četristo pedeset dinara, kad to subjektivno košta barem sedamsto, a i to je malo, uveren je prosečni beogradski taksista. Ukoliko ste žensko, dakle, ako nemate nikakvih mogućnosti za odlučnu reakciju zbog pokušaja krađe na taksimetru, budite sigurni da će vas opelješiti, te ćete ubrzo naučiti novi, nezvanični cenovnik beogradskog taksija i čuditi se kada vam kolega s posla (sto dvadeset kila, dlakava ramena) kaže kako za istu razdaljinu plaća trideset posto manje.
Ukoliko ste tek sleteli na beogradski aerodrom, a prilaze vam nabildovane kreature, niskog čela i zlatnoga lanca, ne brinite, nećete biti opljačkani na uobičajeni način, već ćete biti opljačkani od strane taksiste, dakle istovremeno opelješeni, ali i odvezeni do Beograda, što je maltene i okej, imajući u vidu da aerodromu pošteni taksisti ne smeju ni da prismrde, a gradski prevoz stiže na svakih sedamdeset minuta.
Ukoliko ne govorite srpski, vi ste prava gozba za beogradskog taksistu. Upaliće sve skrivene turbine i odvešće vas od Slavije do centra preko Ugrinovaca, po ceni treće tarife. Budite uvereni da ćete biti pokradeni koje god da ste nacije i vere ako uđete u vozilo na nekoj od taksi stanica u strogom centru grada. Tamo se ne ulazi u taksi osim ako nemaš nameru da budeš opljačkan, na šta to liči jebote, jel vidiš ti da su ovo Terazije, reći će debeli smrad u crnom audiju, pošto ga na kraju vožnje pitate zašto košta četristo dinara više nego što bi trebalo.
Neretko će taksista da uđe u verbalni duel s mušterijom i tokom vožnje („Bio sam s Giškom na ratištu“, „E jebem ti ovu vlast“, „A oni pre su bili još gori“, „Jebem ti Zvezdu“, „Jebem ti Partizan“, „Ušla jedna baba, hoće da je vozim od Bajlonove pijace do Narodnog pozorišta, a ja joj kažem babac, bolje pravo na groblje da te vozim...“, „Neka pička mi daje soma dinara, za vožnju od četristo, a ja joj kažem oćeš i picu da ti poližem za ove pare, mamicu ti...“), što je posebna strategija koja služi tome da što pre uteknete iz taksija, možda čak i pre nego što stignete na odredište, samo da više ne slušate taj glas i ne gledate tu odvratnu njušku, šta košta da košta.
Posebna priča su taksi službe koje zovete telefonom. Nekada ste morali da, prilikom zvanja, kažete i dokle ćete da se vozite, pa tako ne bi nikada bilo slobodnog vozila, ako bi vožnja bila kraća od deset kilometara. To pravilo je ukinuto, iako će vas ponekad ipak pitati kuda ćete, ko jebe propise, ali budite uvereni da nikada neće biti slobodnih vozila ako zovete: u jutarnjem špicu, u poslepodnevnom špicu, kad pada sneg, kad pada kiša, kad je crveni alarm, kada duva vetar, kada igra Zvezda, kada igra Partizan, kada dolazi Putin, kada dolazi Makron, kada dolazi Merkelka, a šanse da će biti slobodnih vozila se drastično umanjuju kako se kilometraža vaše pozicije uvećava u odnosu na strogi centar grada.
Ali, kad treba da vam jebu majku tako što će da blokiraju ceo grad, buneći se protiv nelojalne konkurencije, koja ne krade i uvek stoji na raspolaganju, a još je i po difoltu jeftinija, eto njih, u hiljadama, trube, stoje u kolonama, ne jebu ni policiju, ni hitnu pomoć, ni vatrogasce. Ne jebu ni građane, ni potencijalne mušterije, njih će da jebu kad im sednu u vozilo. Ne daju izjave za medije, jer oni su tako tajanstveni i misteriozni, tako zajebani i nepredvidivi, oni su – beogradski taksisti.
Svaki peti taksista na koga ćete naleteti je pošten čovek, srdačan, ili još bolje ćutljiv, koji će vas bez psovanja i psihičkih trauma odvesti od tačke A do tačke B, po nenabudženoj ceni. Ovaj tekst posvećen je njima, jer da nema nadrkanih pokvarenih lopuža, koji su organizatori aktuelne pobune, ovi ljudi bi vredno radili svoj posao i za istinski male pare vas vozili kuda god želite, svesni da je samo savestan i pošten rad jedini pravi način za borbu sa novim vidovima prevoza putnika.
