Korupcija je, u
današnje vreme, najveća pretnja sistemu sloboda. Tragedija je u tome
što se, kada većina bude nadomak uverenja da je liberalna demokratija
jedini sistem koji garantuje civilizovani razvoj, zajednički život i
pravosuđe, protiv tog pozitivnog trenda uroti mahnita zavera
korumpiranih vladara.
Jednoga dana treba podići spomenik brazilskoj kompaniji Odebrecht,
jer nijedna vlada, firma ili politička partija nije toliko učinila za
Latinsku Ameriku na otkrivanju korupcije koja izjeda njihove zemlje niti
je, naravno, uložila toliko truda da to razglasi.
Priča o tome ima sve
elemente dobrog trilera. Preduzetnik veteran Marselo Odebreht, vlasnik
kompanije, osuđen na devetnaest godina i četiri meseca zatvora zajedno
sa svojim izvršnim rukovodiocima, nakon što je proveo kratko vreme iza
rešetaka, saopštio je policiji da je spreman da ispriča sve marifetluke
koje je počinio, kako bi mu smanjili kaznu. (U Brazilu to nazivaju
“nagrada za osuđene”). Kada je počeo da govori, iz njegovih usta – kao i
iz usta njegovih izvršnih saradnika – izašli su zmijski otrovi od kojih
se zatresao ceo kontinent, uključujući i sadašnje i bivše predsednike.
Gospodin Marselo Odebreht me podseća na mračnog Žila de Rea, hrabrog
saborca Jovanke Orleanke, koji je, kada ga je Inkvizicija u Bretanji
pitala da li je istina da je učestvovao u satanističkom činu sa
italijanskim komičarem, rekao da jeste, i da je pritom silovao i zaklao
više od tri stotine dece jer oseća zadovoljstvo jedino kada čini takve
strahote.
Kompanija Odebreht
potrošila je oko osamsto miliona dolara na podmićivanje šefova država,
ministara i funkcionera kako bi pobedila na tenderima i potpisala
ugovore koji su im, gotovo uvek skandalozno precenjeni, omogućavali da
dobiju značajna sredstva. To se dešavalo pre dosta godina i oni možda
nikada ne bi bili kažnjeni da među njihovim saučesnicima nije bio dobar
deo direkcije Petrobrasa, brazilske naftne kompanije, koja je, kada je
postala predmet istraživanja jednog neuobičajenog sudije, Serhija Mora –
pravo je čudo što je još živ – otvorila Pandorinu kutiju.
Do sada je otkriveno
da su tri latinoamerička mandatara umešana u Odebrehtove prljave rabote:
predsednici Perua, Kolumbije i Paname. A spisak je tek načet. U
najtežoj situaciji je bivši peruanski predsednik Alehandro Toledo, kome
je Odebreht platio dvadeset miliona dolara da bi obezbedio sporazum za
dve deonice Interokeanskog puta koji, preko amazonske prašume, spaja
Peru i Brazil. Jedan sudija je Toledu, koji se nalazi van Perua u
statusu begunca, dodelio preventivnu zatvorsku kaznu u trajanju od
osamnaest meseci dok se njegov slučaj ne istraži; peruanske vlasti su
obavestile Interpol; aktuelni peruanski predsednik Kučinski pozvao je
predsednika Trampa da ga zamoli da isporuči Toleda Peruu (Toledo ima
posao na Univerzitetu Stanford), a izraelska vlada mu je stavila do
znanja da ga neće primiti na svoju teritoriju dok se situacija pravno ne
razreši. On zasada odbija da se vrati, tvrdeći da je žrtva političkog
progona, u šta ne mogu da poveruju ni njegove najvatrenije pristalice – a
ostalo ih je vrlo malo.
Izvor: nedeljnik.rs