Najdalje je odmakla Mađarska u kojoj je obe doze cepiva primilo 30 odsto stanovnika, dok su među najlošijima na starom kontinentu naše komšije – Severna Makedonija.
Prvo mesto u Evropi kada je vakcinacija u pitanju Mađarska drži od kraja marta ove godine. Ova zemlja prva je u EU koja je počela da koristi rusku vakcinu Sputnjik, iako je Evropska agencija za lekove (EMA) još nije odobrila. Čak, premijer Viktor Orban odlučio je da primi upravo ovu vakcinu.
Tokom poslednjih nedelju dana, prosek datih doza dnevno u ovoj zemlji je 94,393, a u ponudi su pored Sputnjika i Sinofarm, Astra Zeneka, Moderna, Fajzer, ali i kod nas malo poznata vakcina kineskog proizvođača CanSino Biologics. Pored švedskog stola vakcina koje su u ponudi Mađarska ima i vrlo precizan plan vakcinacije koji podrazumava imunizaciju po prioritetnim grupama – prvo doktori i medicinsko osoblje na prvoj liniji, zatim medicinske sestre, osoblje domova za stare, medicinsko osoblje koje nije na liniji fronta, zvaničnici oružanih snaga, učitelji koji rade u vrtićima i školama, socijalni radnici, stariji od 60 godina u riziku od infekcije, radnici kritične infrastrukture poput radnika u nuklearnoj elektrani Paks, radnika javnog prevoza kao što su železnica i metro…
Još jedan dobar primer imunizacije u Evropi je Danska, koja za razliku od Mađarske, ima tek dve vakcine u ponudi – Fajzerovu i Modernu. Ipak, ova zemlja je vakcinisala više od 5,8 milona stanovništva, što znači da je ukupno imunizovano čak 20 odsto Danaca, dok je prvu dozu primilo njih 31,3 odsto.
Najgora Belorusija, BiH, Severna Makedonija….
Kontraprimer ovim zemljama je Belorusija koja je do sada sa obe doze vakcinisala svega 2,9 odsto stanovišta, dok je jednu dozu primilo 4,3 odsto. Paradoksalno, ova zemlja je pre dva meseca saopštila da će početi sa masovnom proizvodnjom ruske vakcine Sputnjik V i to u količinama od pola miliona doza mesečno. Rame uz rame sa ovom zemljom su i BiH, Severna Makedonija, Moldavija i Ukrajina.
Nijedna od ovih zemalja nije premašila prag od pet odsto vakcinisanih, a na samom dnu tabele je Ukrajina gde je 2,2 odsto stanovnika primilo jednu dozu, a tek 0,2 odsto je potpuno vakcinisano. Nešto bolja je Bosna i Hercegovina koja je dogurala do jedan odsto potpuno imunizovanih i Severna Makedonija sa 1‚8 odsto. To je ipak i dalje daleko od željenog rezultata.
Što se tiče zemlja koje su bile najveća evropska žarišta, situacija sa imunizacijom je bolja. U Rusiji, koje beleži više od pet miliona zaraženih, prvu dozu vakcine primilo je 10,6 odsto stanovništva, dok je 7,7 odsto potpuno imunizovano. U Italiji je dato 30.900.385 doza vakcina, a skor imunizacije izgleda ovako: 35 odsto građana primilo je prvu dozu, a 16,9 obe. Španija, koja broji 3.636.453 zabeleženih slučajava, zbog čega je ova zemlja mesecima bila pod strogim merama i policijskim časom, ima skoro isti rezultat kada je vakcinacija u pitanju kao Italija – 34,7 građana primilo je prvu dozu, a 16,7 obe.
Kako je prošla Švedska?
Zanimljiva je situacija u Švedskoj. Naširoko poznati „švedski model“ u borbi protiv korone koje je podrazumevao izostanak karantina i mere koje su zapravo preporuka, a ne obaveza, čini se nije znatno uticao na vakcinaciju u ovoj zemlji. Obe doze vakcine primilo je 10,8 % stanovništa, a jednu dozu čak 33,4 odsto.
Vakcinacija dobro teče i u Grčkoj u kojoj su pre nekoliko dana ukinute restriktivne mere uvedene zbog korona virusa. U ovoj državi vakcinisano je 16,7 odsto stanovništva, dok je prvu dozu primilo 33%.