S obzirom na površinu od metar i po do dva metra kvadratna, nije ni čudo
što je svaka promena pod uticajem spoljašnjih faktora na koži vidljiva.
Ove promene su naročito izražene u letnjem periodu, kada je najveći
ljudski organ posebno izložen raznim vrstama delovanja. Oskudna
garderoba, bosa stopala i boravak na otvorenom prostoru predstavljaju
idealne uslove za narušavanje barijere i pojavu oštećenja.
Šta sve nepovoljno deluje na kožu, za “Život plus” objašnjava dr Radmila Šehić iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć:
– Oštećenje može da izazove bilo koja bolest, kao i trauma nastala
spolja. U toku letnjih meseci, jedan od najčešćih uzročnika povređivanja
ovog dragocenog organa je nekontrolisana dugotrajna izloženost
prevelikoj sunčevoj radijaciji, odnosno UV zračenju. Povređivanje je
naročito izraženo ukoliko je koža nezaštićena. Sunce je, istina, korisno
u smislu antibakterijskog delovanja, sintetisanja vitamina D koji je
važan za kosti, podizanja imuniteta i nivoa holesterola u krvi. Ali, da
bi se to postiglo, dovoljno je kratkotrajno izlaganje delovanju sunčevih
zraka. Ukoliko se preteruje, štetan efekat je neizbežan. U svakom
slučaju, proces oštećenja kože je složen.
Šta to praktično znači?
– UV zračenje je najintenzivnije od 11 do 16 časova. Ukoliko je osoba u
tom periodu direktno izložena dejstvu sunčevog zračenja, može da doživi
opekotine prvog stepena. Da se tako nešto i dogodilo ukazuje crvenilo
kože, otok, bol i osećaj paljenja. Na mestima gde je koža direktnije
izložena, mogu da se pojave i opekotine drugog stepena. Plikovi
ispunjeni bistrim sadržajem, koji prilikom pucanja ili povređivanja
stvaraju rane, jasan su pokazatelj većeg oštećenja kože. Postojanjem
rana stvara se mogućnost prodora bakterija i pojava infekcije, koja po
izlečenju, na koži ostavlja ozbiljne promene i zadebljanja. U takvim
okolnostima ceo organizam pati, gubi se previše tečnosti, a može da se
upadne i u grozničavo stanje.
Ishrana
S obzirom na to da se koža štiti i kroz ishranu, treba unositi voće i
povrće bogato vitaminima A, C i E, beta-karoten i mineral selen. Selena
najviše ima u brazilskom orahu, džigerici i mesu, a u manjim količinama u
plodovima mora, tuni, jajima, žitaricama. Unos ribljeg mesa važan je
jer deluje protivupalno. Čajevi, a posebno zeleni, četiri do pet šolja
dnevno, uspešno uklanja štetne posledice nastale povređivanjem kože
usled prekomernog sunčanja.
Šta se dešava sa mladežima?
– Predugo izlaganje suncu u vreme najjačeg UV zračenja negativno deluje
i na mladeže. Kod nekih mladeža dolazi do promene DNK strukture, tako
da oni postaju maligni. Ali, da bi se precizno znalo šta se dešava sa
pigmentnim pojavama na koži i u kom smislu se menjaju, svaki sumnjivo
promenjen mladež treba pregledati nakon sunčanja. Ako su do tada mladeži
bili pravilnog oblika, okruglasti, bledunjavi i u nivou kože, a zatim
počeli da rastu, menjaju boju u tamniju, sa deformisanim ivicama,
obavezno treba posetiti lekara. Ako uz to postanu hrapavi i vlažni,
počnu da svrbe, ništa ne treba prepuštati slučaju.
Koje su druge neželjene promene?
– Zbog neprimerenog izlaganja UV zračenju može doći do pada
elasticiteta kože, pojave suvoće, fleka, zadebljanja, odnosno keratoza,
lakšeg pucanja na pojedinim mestima. A da bi se izbegle sve ove
neželjene pojave, pre prave sezone sunčanja telo treba izlagati suncu
kada je zračenje slabije, u kraćim vremenskim intervalima. U kritičnom
periodu obavezno treba izbegavati boravak na otvorenom, a ako baš mora,
onda se obući u laku, svetlu odeću koja pokriva otvorene delove kože. Uz
to, upotrebljavati kreme sa najvišim stepenom zaštite i češće ih
nanositi.
Da li bakterijske infekcije nastaju još iz nekog razloga?
– Bakterijske infekcije najčešće nastaju na mestima intenzivnijeg
znojenja. Obično se javljaju u društvu gljivica, a retko same.
Ispoljavaju se na mestima trenja, odnosno ispod pazuha, između butina,
kod žena ispod dojki. Na tim mestima uočavaju se široke, ružičaste
ploče, odakle se širi neprijatan miris. Koža je iritirana, ponekad do te
mere da je upala praćena sekrecijom i pojavom krastica. Stalno
održavanje higijene i suve kože, korišćenje neutralnog talka na mestu
trenja, predstavlja preventivni vid zaštite. Ukoliko do oštećenja kože
ipak dođe, upotreba kombinovanih antibakterijskih, antigljivičnih i
antialergijskih masti predstavlja terapijsko rešenje.
Fotosenzitivni lekovi
Do promena na koži može da dođe i kod osoba koje koriste takozvane
fotosenzitivne lekove. U ovim lekovima postoji supstanca koja resorbuje
svetlosnu energiju, dovodeći do promena na koži i obimne alergijske
reakcije. Koža dobija naježen izgled, crvena je, svrbi i peče. Stoga, za
vreme sunčanja treba da budu oprezni korisnici brojnih antibiotika,
antihipertenziva, sedativa, antireumatika… Može se dogoditi da njihov
lek iz terapije stvori na koži uslov da se sunčevo svetlo prepozna kao
alergen, što apsolutno nije poželjno. U stvari, najbolje bi bilo, od
lekara dobiti detaljnije informacije o ponašanju određenog leka, ukoliko
se uzima u vreme izlaska na sunce, kaže dr Šehić.
Koliko kožu u ovom periodu napadaju virusi?
– Najčešće infekcije potiču sa bazena i kupališta, mada mala deca mogu
da se zaraze i u morskoj vodi. Uzročnik je herpes virus, a prenosi se
direktnim kontaktom. Na mestima zahvaćenim virusom nastaju bradavičaste
promene, a one su najčešće locirane na koži tabana ili mestima pritiska i
oslonca kod nožnih prstiju. U određenim okolnostima, pojavljuju se i na
licu. Promene su bolne, u početku praćene svrabom i peckanjem. Odmah
nakon ovih simptoma javljaju se mehurići koji prskaju, ostavljajući
ogoljene, bolne erozije. Iako ovakvo stanje traje desetak dana, pregled
kod lekara je neophodan.
Kakve druge opasnosti vrebaju kožu leti?
– Boravak u prirodi, parkovima, izletištima, travnatim površinama pored
vode izlaže nas riziku da budemo meta insekata i parazita.
Najnepodnošljiviji su ubodi komaraca koji ne štede nijedan delić kože.
Na ubodenim mestima nastaju lokalne alergijske reakcije sa manje ili
više izraženim otokom koji svrbi. Prilikom raščešavanja stvaraju se
idealni uslovi za nastanak bakterijske infekcije. Ubode mogu da izazovu
pčele, ose i stršljeni. Kod ovih uboda, osim svraba, javlja se i jako
crvenilo, ali i bol zbog otoka koji pritiska nervne završetke.
Šta preporučujete u ovakvim okolnostima?
– Da bi izbegli neprijatnosti ovog tipa, kožu treba zaštititi kremama
koje odbijaju insekte, izbegavati blizinu vode u svitanje ili sumrak,
kada je njihova najezda najveća. Obavezno redovno uklanjati smeće sa
voćnim otpacima, ne stavljati parfem na kožu i ne nositi jarke dezene na
odevnim predmetima, jer insekte sve to, takođe, privlači.