U različitim zemljama prosečna temperatura u stanovima tokom zime je potpuno drugačija. “Beogradske elektrane” su uprkos tome što se ovih dana ljudi masovno žale na hladne stanove, dužne da u dnevnim boravcima, spavaćim sobama, predsobljima, degažmanima i kuhinjama postižu i održavaju temperaturu od 20 stepeni Celzijusa. Praksa je pokazala da su u Srbiji zimi neki stanovi izuzetno jako zagrejani, a u drugima je neophodno dodatno grejanje.
Kakve su navike u različitim delovima sveta?
Velika Britanija – 15 stepeni
Turisti vole da pričaju priče o ledenim engleskim kućama i dve slavine sa toplom i hladnom vodom, zagrejanim kamenim pločama pod posteljinom koje kreju krevete i mnogim drugim specifičnim stvarima. Većina njih je istinita jer se Britanci ne plaše hladnoće i vole da uštede novac. Kuće se greju na gas, a prosečna temperatura u dnevnim sobama im je 15 stepeni Celzijusa. U kupatilima je ledeno – samo 10 stepeni.
Francuska – 16,6 stepeni
Ni Francuzi nisu ludi za toplotom, a većina kuća ima centralno grejanje. Kada napolju zahladni, menadžeri zgrada uključuju grejanje za one koji žive u stanovima i računi su im dosta visoki.
Japan – 10 stepeni
Uprkos hladnim zimama sa temperaturama koje idu ispod nule, Japan nema centralno grejanje. Zato kad stigne zima Japanci uključuju radijatore, uljane radijatore, električnu ćebad i “kotatsu” – japanski sto koji se greje.
Španija – 17,7 stepeni
U Španiji imaju centralno grejanje, ali ne svuda. Oni koji žive u zgradama u toploti uživaju samo od sedam uveče do deset uveče (kad se svi vrate s posla). U međuvremenu, koriste radijatore na struju i grejne ploče.
Rumunija – 20 stepeni
Rumuni imaju centralno grejanje koje radi na gas. Zbog opasnih curenja gasa 90-ih godina, u većini domova ljudi preferiraju da imaju sopstvene bojlere u podrumima.
Holandija – 16 stepeni
U Holandiji svaki stambeni blok ima svoj sistem za grejanje koji radi na gas. Svako uključuje radijatore kad mu odgovara, ali troškovi grejanja su dosta veliki. Prosečan mesečni račun dostiže i 200 evra, a svako tuširanje košta oko 50 centi. Zato Holanđani preferiraju hladnije stanove i obično greju samo dnevni boravak i kuhinju.
SAD – 20 stepeni
U hladnim američkim državama uglavnom se greju na gas. Grejanje se uključuje kad većina stanara to želi i traži od vlasnika nekretnine.
Češka – 18 stepeni
U Češkoj imaju centralno grejanja, ali ljudi koji tamo žive kažu da im je u kućama hladno. Zato najčešće imaju dodatne varijante za dogrevanje.
Nemačka – 17,2 stepena
U Nemačkoj je slično kao u Holandiji. Sistem za grejanje se uglavnom nalazi u podrumu zgrade, a Nemci vode računa kad i koliko će grejati jer ne žele da troše previše novca na to tokom zime.
Rusija – 25 stepeni
Možda zvuči paradoksalno ali stanovnici jedne od najhladnijih zemalja na svetu obožavaju toplotu. Kad napolju stegne mraz u ruskim stanovima je leto i možeš da šetaš u šortsu i majici kratkih rukava.
Mađarska – 19 stepeni
Mađari se greju na gas. Prosečni mesečni račun za dvosoban stan je oko 60 evra. U starijim kućama i dalje imaju peći na drva.
Danska – 18 stepeni
Danci imaju centralno grejanje, ali je izuzetno skupo i može dostići i 4.000 evra godišnje. Zato u domovima uglavnom imaju kamine i koriste drvo za grejnu sezonu.
Italija – 17,2 stepena
Grejanje u Italiji je slično kao u Španiji – zime su tople, ali je u stanovima jako hladno jer je grejanje skupo. Italijani spavaju u toplim pidžamama i uključuju radijatore na kratko dok su kod kuće.
