To kažu za Danas diplomatski izvori iz Berlina, odgovarajući na pitanje da li će izjava DŽona Boltona, savetnika američkog predsednika Donalda Trampa, da Vašington „ne isključuje teritorijalne korekcije“, uticati i na stav Nemačke, imajući u vidu da je nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno poručila da „nema promena granica na Balkanu“.
Naši sagovornici ukazuju da nisu „suviše iznenađeni“ Boltonovom retorikom.
„Izjava Trampovog savetnika, nesumnjivo, predstavlja zaokret u odnosu na tradicionalnu poziciju Amerike, koja je bila usklađena sa protivljenjem Merkelove promeni granica na Balkanu, ali SAD i Balkan više nisu prioriteti na listi američke spoljne politike, tako da bi Amerikanci bili veoma srećni da se konačno pronađe održivo rešenje za odnose Srbije i Kosova, i to u okviru briselskih pregovora. Dakle, ako pregovarački partneri, Beograd i Priština, prinađu rešenje koje bi podrazumevalo razgraničenje, uz izvesnu razmenu teritorija, ni SAD, ni EU, uključujući Nemačku, a ni Rusija, neće moći da se usprotive tome“, navode izvori Danasa.
„Demarkacija je već primenjena između Makedonije i Kosova, Crne Gore i Kosova, i u izvesnoj meri, između Hrvatske i Slovenije, mada je ovaj poslednji slučaj i dalje problematičan, i to je sve učinjeno na osnovu bilateralnih sporazuma. Glavnu reč treba da imaju dve pregovaračke strane, a treće strane – SAD, EU i Rusija, u principu mogu da se usprotive samo u slučaju da ishod znači destabilizaciju Zapadnog Balkana, u smislu izazivanja daljih tenzija i ozbiljnih unutrašnjih potresa u Beograda i Prištini“, tvrde nezvanično diplomate.
Izvori Danasa konstatuju da je retorika nemačke kancelarke o „nepromenjivosti granica“ u najvećoj meri podstaknuta strahom Berlina od „nepredvidivog ponašanja“ predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
„Dodik je već počeo da slučaj Kosova koristi kao argument za svoju višegodišnju želju da Republika Srpska izađe iz okrilja Bosne i Hercegovine. Zbog toga se Berlin kategorički protivi promeni granica na Balkanu, ali, u slučaju da Vašington i Moskva pristanu na sporazum o razgraničenju Beograda i Prištine, Berlin verovatno neće ostati jedini protivnik takvog dogovora“, napominju naši sagovornici.
Prema tvrdnjama pojedinih austrijskih diplomata, i zvanični Beč će prihvatiti kompromis Beograda i Prištine „uključujući izvesne korekcije granica ili razmenu teritorija“.
U Beogradu, inače, od juče borave Johan Vadeful, zamenik predsedavajućeg vodeće parlamentarne grupe u nemačkom Bundestagu, CDU/CSU, i Hans Joahim Falenski, spoljnopolitički savetnik frakcije CDU/CSU. Vadeful i Falenski su se juče u kasnim poslepodnevnim satima susreli sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem, a prema nezvaničnim saznanjima Danasa, oni bi trebalo da razgovaraju i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić, ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović i srpskim poslanicima. Glavne teme njihovih razgovora su Kosovo i napredak Srbije na putu ka EU. Hans Joahim Falenski se smatra jednim od autora „sedam tačaka“ koje je pokojni nemački poslanik Andreas Šokenhof uručio zvaničnom Beogradu 2012. godine, a tri i po decenije je savetnik istaknutih političara iz redova nemačkih konzervativaca, uključujući Karla Lamersa, sa kojim je radio na strateškom dokumentu „Evropa koncentričnih krugova“.
Predlog
Pojedini predstavnici diplomatskih krugova tvrde za Danas da bi razgraničenje moglo da bude sprovedeno tako da „linija razgraničenja bude duga kilometar i po, od auto-puta Koridor 10, odnosno tako da obuhvati delove opštine Preševo“.
