Na dan kada su tigrovi slavili dan, a Etiopljani zasadili stotine miliona stabala – planeta Zemlja je ušla u ekološki dug.
Tog 29. jula 2019. populacija je potrošila više prirodnih resursa nego što će ih planeta proizvesti u ovoj godini.
Poznat kao Dan ekološkog duga, ovaj događaj je nastupio najranije od kada je počeo da se obeležava 1970-ih godina.
„Dan ekološkog duga se izračunava na osnovu toga koliko je na planeti dostupne vode, šuma, metala i ostalih resura i toga kojom brzinom se troše", kaže za BBC na srpskom profesor Ante Vujić sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
„Ako sve resurse uzmemo kao glavnicu koja nam je na raspolaganju u toku jedne godine, kada je premašimo, nastaje ekološki dug."
Tako od danas svetska populacija koristi resurse koje će planeta moći da proizvede tek naredne godine,
Mreža za globalni ekološki otisak izračunava kog dana populacija postaje ekološki dužna.
Ta mreža je izračunala da čovečanstvo trenutno koristi prirodu 1,75 puta brže nego što ekosistem planete može da se regeneriše.
To znači da nam je da bismo bili na „nuli" potrebno 1,75 Zemlje.
„Imamo samo jednu Zemlju – to je konstekst koji definiše ljudsko postojanje. Ne možemo da koristimo 1,75 planete bez destruktivnih posledica", rekao je Matis Vakernagel, saopštila je Mreža za globalni ekološki otisak čiji je on osnivač.
Ta mreža je izračunala i da bi za život svetske populacije na način na koji žive recimo Amerikanci, bilo potrebno pet Zemalja.
Kada bi čitav svet bio poput Australije, bilo bi potrebno nešto više od četiri plnete, dok je za Ruse i Nemce potrebno oko tri Zemlje.
Da bismo bili u balansu sa planetom do 2050. godine, odnosno da ekološki dug ne postoji, već da smo kompatibilni sa resursima koje Zemlja stvori za godinu dana, potrebno je da se Dan ekološkog duga svake godine pomeri za pet dana ka kraju godine.
Za sve to su potrebni veliki napori, a na primer, smanjenje emisija ugljen dioksida iz fosilnih goriva za 50 odsto bi ovaj dan pomerilo za tri meseca.
Mnogi svetski borci za ekologiju priključili su se ideji #MoveTheDate.
Identifikovano je pet ključnih oblasti koja najoštrije definišu dugoročne trendove ljudi, a sva su oblikovana pojedinačnim i kolektivnim izborima, navedeno je u opisu ovog projekta.
Reč je o dizajnu gradova, proizvodnji energije, proizvodnji, distribuciji i konzumiranju hrane, ponašanju prema prirodi i porastu populacije.
Slovenija ispred svih
Osim za čitavu planetu, Mreža za globalni ekološki otisak izračunava i kada pojedinačne države prekoračuju resurse koje proizvodu za godinu dana.
Katar i Luksemburg su tako na primer prve dve države koje su u ekološko dugu ove godine, još od prve polovine februara.
Srbija od 18. jula ove godine u ekološkom dugu. Prošle godine to se dogodilo 30. jula – dva dana pre prošlogodišnjeg svetskog Dana ekološkog duga.
Iako važi za „zelenu" državu, Slovenija je od nekadašnjih jugoslovenskih republika prva ušla u ekološki dug i to 27. aprila. Sledi Hrvatska koja je u dugu od 1. juna.
Devet dana kasnije i Bosna i Hercegovina je premašila resurse koje stvara.
Crna Gora je u dug ušla šest dana pre Srbije (12. jula), a Severna Makedonija 23. jula.
Čovečanstvo je prvi put primetilo ekološki deficit početkom 1970-ih. Prekoračenje je moguće jer iscrpljujemo prirodni kapital, ugrožavajući budući regenerativni kapacitet planete.
Profesor Ante Vujić je optimista i kaže da ljudi postaju sve svesniji koliko pažnje treba posvetiti ekologiji i problemima s tim u vezi.
„U svakom scenariju postoji onaj koji je katastrofalan", objašnjava profesor Vujić.
Priča da postoje dva moguća scenarija.
Prema prvom, čovečanstvo će se suočiti sa toliko lošom situacijom, da će morati da obavi ogromne promene.
„Drugi je da prepoznamo pokazatelje i promenimo način života", kaže Vujić.
Optimista je i raduje ga to što su negativni trendovi – poput odbrane reka od gradnje mini hidroelektrana u Srbiji – izazvali reakciju ljudi i podigli ih protiv gradnje koja bi izazvala velike ekološke probleme.