Dritan Abazović kao simbol promena

Dan nakon održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori cijeli region čuo je za Dritana Abazovića, mladog i harizmatičnog lidera Ujedinjene reformske akcije „Ura“ i predvodnika koalicije „Crno na bijelo“.

Fahrudin Kladničanin / 11. Septembar 2020

Njegov politički put i angažman dug je skoro jednu deceniju, ali su ga ovi izbori i njegov ishod učinili vidljivim celom regionu.

Jedan je od osnivača političke partije Pozitivna Crna Gora i na izborima koji su održani 2012. godine postao je najmlađi poslanik tog saziva Skupštine Crne Gore. Pratio sam njegovo delovanje Skupštini Crne Gore iz jednostavnog razloga što se iz nastupa Dritana Abazovića moglo mnogo toga naučiti i saznati o situaciji u kojoj se nalazi njegovo društvo i država.

Izuzetno jasno je oblikovao i imenovao ključne probleme koje razaraju crnogorsko društvo: korupcija, kriminal, partokratija, loše vođenje države, nepostojanje institucija, krhke demokratije, slobode i pravde.

Neviđenim retoričkim sposobnostima u toku javnih parlamentarnih nastupa ulazio je u snažne argumentovane obračune sa rukovodstvom države, pa je u jednom momentu od sadašnjeg predsednika Đukanovića, počastvovan epitetom „bitanga“.

Ova imenica ženskog roda označava čoveka bez karaktera, ništariju i propalicu. Čovek bez karaktera, ništarija i propalica je bez straha u brk sručio predsedniku države, a tada premijeru, jezivu dijagnozu crnogorskog društva, po redosledu ide: korupcija, kriminal, partokratska država, zarobljene institucije.

Uglavnom, na održanim izborima koalicija koju je predvodio osvojila je preko dvadeset hiljada glasova. Ostvarenim rezultatom dobili su četiri mandata koja su se pokazala kao presudna, jer je toliko trebalo opozicionim koalicijama, prosrpskoj „Za Budućnost Crne Gore“ i građanskoj „Mir je naša nacija“ da bi imali vladajuću većinu odnosno 41 mandat.

Očigledno je da mladi Dritan Abazović poslednjih nedelju dana trpi velike pritiske javnosti.

Stižu otvorena pisma sa svih strana, od različitih aktera društveno političkog života iz Bosne, sa Kosova, razni ambasadori, međunarodna zajednica, dušebrižnici, čuvari demokratije, mira i pravde, koji eto nisu iz Crne Gore, ali od idejnog tvorca koalicije „Crno na bijelo“ bolje poznaju situaciju i vide dugoročno-starteške velike politike, koje još „zeleni“ Abazović nije u stanju da percipira i razume.

U takvom ambijentu sveopšteg pritiska koji je usmeren prema Abazoviću nije lako ni jednostavno ostati imun.

Međutim, svako ko je pratio situaciju u Crnoj Gori, javne nastupe i delovanje Dritana Abazovića, dobro zna, da pritisci bilo koje vrste, ne mogu dati pozitivne rezultate – a njihov krajnji cilj je odvratiti ga od podrške koaliciji i političkim strankama koje su predstavljali opozicionu: drugu Crnu Goru.

U autokratskom režimu i zarobljenoj državi, postoje i oni drugi, nama nevidljivi pritisci, koji su jači i opasniji od otvorenih pisama i izjava, jer ih kreiraju i logistički podržavaju, razni podzemni krugovi, zarad opstanka političkog sistema koji im omogućuje sopstveno preživljavanje, na račun urušavanja države i društva.

Od početka vrlo jednosmisleno govori o problemima i politici sa kojom se obračunava – odnosno sa trenutnim režimom, aktuelnog predsednika Mila. U Abazovićevom sistemu vrednosti on je personifikacija korupcije, krađe, nepotizma, partokratije i užasa koji razjeda crnogorsko društvo.

Po prvi put se u jednoj maloj Crnoj Gori, ali i regionu, pojavljuje politički subjekt koji ne mari toliko šta će mu pričati i koji će mu savet udeliti ekipe iz Sarajeva, Zagreba, Beograda, iz Sandžaka, Kosova i Albanije.

Njegovo pojavljivanje, ostvareni rezultat, jasna programska načela, još jasnije opredeljenje i spremnost ka promenama u crnogorskom društvu, dovoljan su razlog da mu svaki doajen kontrolisane politike, nalepi etiketu „strani plaćenik“ i saradnika ruske ili neke druge obaveštajne službe, kako ozbiljno reče Azem Vlasi.

U nedostatku argumenata i činjenici da se radi o čoveku koji nema putera na glavi, koji se ne valja u političkom blatu, koji je osvežio politički prostor regiona, koriste se dobro poznate metode, koje služe da ogade čoveka i javni politički prostor.

Iskreno verujem kada kažem da je Dritan Abazović iznad svih vas. On je između ostalog pobedio i tu politiku spočitavanja, relativizacije, poturanja i koketiranja.

Pokazao je da olovkom i izlaskom na izbore možemo da utičemo na promene, menjamo sistem, vraćamo suverenitet u rukama građana, dostojanstvo i nadu da su promene moguće.

Prvog dana posle izbora i činjenice da se neki „albanski četnik“ iz Ulcinja pozicionirao na sceni balkanske politike, na terenu male Crne Gore, sa punim legitimitetom i legalitetom može da odlučuje i utiče na potencijalne promene u društvu, suočio se sa raznim političkim i ideološkim metuzalemima, ostrašćenim i plaćenim protagonistima raznih režima, koji dele zabrinute savete i umoljavaju da se ne dozvoli izlazak Srbije na more i stvaranje ruske gubernije u srcu Balkana.

Imam utisak, čitajući šta se ovih dana piše, objavljuje, kako se analizira, sa kojim tonom i rasporedom reči u rečenici se pojavljuje ime Dritana Abazovića, tim postupcima još jednom se razgolićava primitivna mržnja prema mladosti, postignutom uspehu i činjenici da je u ovakvim okolnostima, bilo u Crnoj Gori, bilo negde drugde, moguće pokrenuti promene: one političke, najvažnije.

Bio je vrlo jasan i nedvosmislen kada je rekao da Crna Gora nastavlja svoj put prema EU, da ostaje u Nato, nema povlačenja priznanja Kosova i da će manjine zadržati svoja prava.

Koncept građanske Crne Gore je imperativ Dritana Abazovića i koalicije „Crno na bijelo“. Nema ničeg crnog, sve je čisto bijelo i jasno artikulisano u svakoj interpretaciji i tumačenju postupaka i njegove politike.

Njegova politika je posvećena prosperiteti, stabilnosti i ekonomskom napretku i građanskom konceptu Crne Gore. Zato mi se čini da je upravo on i njegova koalicija tvrđava koja će odbraniti ovaj koncept i garancija od koje neće tako lako odustati.

Uostalom, slične principe i vrednosti baštine i Demokrate, pa je ta tvrđava jača, a garancija veća da se neće odustati od demokratije, pravednog i građanskog društva.

Njegov kosmopolitski duh, romantičarski nazor i pogled na svet me uveravaju u ispravnost svakog postupka i njegove odluke.

Pokazao je, ne samo u Crnoj Gori, nego i nama koji smo komšije, da je bavljenje politikom, jedini načini da menjamo sistem, svijet i sebe i da verujemo u promenu, koja nam je oduzeta, svesno.

Uostalom, njega su podržali građani Crne Gore – i nacionalna manjina i nacionalna većina, podržali su ga, jer su hteli promene.

Autor je izvršni direktor Akademske inicijative „Forum 10“

 

 


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.