Sat i po duhovito-inteligentnog predavanja doktora Ranka Rajovića, jednog od najpopularnijih stručnjaka za rani razvoj inteligencije kod dece, čiji se program učenja “Nikola Tesla centar” sprovodi u 20 država, pre neloliko dana je na trenutke izazivalo salve smeha među publikom u punoj dvorani zagrebačkog hotela “Antunović”. Na predavanje pod nazivom “Roditelji, probudite se! Greške se teško popravljaju!”, u organizaciji hrvatskog Večernjeg lista uglavnom su došli mladi roditelji, bolje rečeno majke, ali bilo je i dosta staratelja i pedijatara. Rajović, internista iz Novog Sada, bio je i predsednik Mensinog svetskog odbora za darovitu decu, a proučavanju razvoja dece okrenuo se jer se mnoga otkrića iz medicine ne primenjuju u pedagogiji.
Zašto su istočnjaci pametni
Najvažniji period razvoja mozga deteta je od rođenja do treće odnosno do sedme godine života, pa je u tom uzrastu važna rana stimulacija, koja kod dece razvija funkcionalne delove mozga. Ali, to ne znači, dodao je, da treba decu s četiri godine učiti matematiku. Neke zemlje ranu stimulaciju pogrešno shvate pa šalju decu u školu s četiri-pet godina. Problem je, tvrdi Rajović, što deca ne povezuju informacije jer uče napamet kao papagaji. Prema poslednjem PISA testu samo je Finska iz Evrope u svetskom vrhu u kojem zbog rane stimulacije dominiraju deca iz istočne Azije, Južne Koreje, Japana, Kine, Hong Konga…
“Finska traži drugi model u obrazovanju da stigne te zemlje, a mi bismo kopirali finski model. Kineski model je za Kineze, finski za Fince, a mi moramo znati kako mozak radi pa u skladu s kulturom i tradicijom pomoći razvoju deteta. Kad bismo sada sve promenili u vaspitanju i obrazovanju, možda bismo zemlje istočne Azije sustigli za 15 godina. A mi ne menjamo još ništa i imamo sve više učenika sa kognitivnim ispadima, disgrafijom, disleksijom, 50 odsto dece sa poremećajem fine motorike, a 70 odsto s ravnim stopalima”, nabrajao je Rajović.
Mala deca instinktivno rade ono što je važno za razvoj mozga pa se vrte u krug, skaču, a roditelji im to brane jer se boje da ne padnu… Međutim, neki roditelji važnost vrtenja shvate bukvalno i pogrešno. Rajović je u jednom vrtiću zapazio devojčicu da stoji po strani jer ju je mama vrtela dva dana.
“Kazala mi je: “Mama me je stavila u tatinu stolicu od kompjetera i vrtela. Rekla mi je da ću biti pametnija…”, ispričao je. Govorio je i o važnosti kretanja i da se mozak najviše razvija u trčanju, ali ne po ravnom nego preko kamena i potoka, kako smo se pre i kretali.
Samo ste vi roditelji!
“Zašto Usein Bolt pređe 13 metara u sekundi? Kao mali svaki dan je trčao nizbrdo jer je imao zadatak da stigne loptu pre nego što padne u more…”, kazao je. Štetnost videoigrica za mozak dece Rajović je dočarao zgodom sa sinom kome je dopustio da igra igrice dva dana u nedelji po pola sata.
“Vi ste roditelji i vi pravite okvir. Deca ne mogu sama sebi da postave granice, poručuje.
Šta roditelji i škola rade dobro, a gde greše:
1. Ne učenju napamet
Deca danas uče reproduktivno, ne povezuju informacije i nisu naučena da mise, zato su lošiji od Azijata.
2. Previše zaštićeni
Prezaštićena deca postaće biološki invalidi. Za mozak je dobro kad ih tate u igri bacaju u vazduh.
3. Važno je kretanje
Čak 70 odsto dece ima ravno stopalo jer su neaktivna. A kretanje je važno u razvoju mozga.
4. Vrtenje je poželjno
Roditelji ne daju da se dete vrti da ne padne, a dete instinktivno radi ono što mu je važno za mozak, skače, rotira se.